08.11.2023.

Ambasador Vekić se sastao sa pukovnikom Nebojšom Svjetlicom i kapetanom fregate Vladanom Stanićem, predstavnicima Ministarstva odbrane koji borave u Pragu i učestvuju na sastanku regionalne inicijative Centralnoevropske odbranbene saradnje (CEDC). Predstavnici ministarstva odbrane upoznali su ambasadora Vekića o značaju učešća sa sastanku CEDC. Ove godine sastanak se održava na nivou političkih direktora ministarstva odbrane država članica CEDC i Zapadnog Balkana (WB). Organizator sastanka je ministarstvo odbrane Češke Republike, trenutno presedavajuće CEDC i V4. Ovogodišnji sastanak održava se u formatu CEDC+WB koji je spojen sa sastancima u formatu CEDC+V4. Osnovne teme sastanka su bile analize Plana saradnje u 2023 i nacrta saradnje za 2024. kao i najva i priprema CEDC+WB na nivou ministara odbrane početkom decembra 2023.g u Pragu.

02.11.2023.

Ambasador Berislav Vekić posetio je Češki Tehnički Univerzitet (ČVUT)  u Pragu i sastao se sa rektorom ČVUT-a, prof.dr. Vojtehom Petračekom i generalnim sekretarom, rukovodiocem odeljenja za odnose sa javnošću gospođom Lucija Orgonikovom.  ČVUT je jedan od najvećih i najstarijih tehničkih univerziteta u Evropi u čijem sastavu se nalazi osam fakulteta (građevinarstvo, mašinstvo, elektrotehnika, nuklearno i fizičko inženjerstvo, arhitektura, saobraćaj, biomedicinsko inženjerstvo, informacione tehnologije). Glavna tema razgovora je bila upoznavanje sa organizacijom i radom ČVUT-a. Razgovaralo se o inicijaciji saradnje između Beogradskog Univerziteta i ČVUT, razmena naučnih dostignuća, učešće u zajedničkim naučnim programima, razmena iskustva iz oblasti profesionalne delatnosti kao i razmena studenata.

28.10.2023.

Ambasador Republike Srbije u Pragu, Berislav Vekić, prisustvovao je svečanosti povodom Dana državnosti Češke Republike, koju je tim povodom upriličio predsednik Češke Republike, Petr Pavel, u Vladislavskoj dvorani Praškog zamka. Svečanosti su prisustvovali premijer Petr Fiala, članovi Vlade Češke Republike, predstavnici Donjeg doma Parlamenta, predstavnici Senata, bivši predsednik Češke Republike, Vaclav Кlaus, diplomatski kor, i mnogobrojne zvanice iz kulturnog i javnog života Češke Republike. Predsednik Peter Pavel dodelio je najviše češko državno priznanje, „Orden belog lava“, bivšem premijeru, političaru i advokatu Petru Pithartu, bivšem predsedniku Ustavnog suda, političaru i advokatu Pavelu Richetckom i bivšem ministru spoljnih poslova, ambasadoru Кarelu Švarcenbergu. Predsednik Pavel je posthumno odlikovao Кarla Mareša, prvog komandanta 311. čehoslovačke eskadrile bombardera RAF, čehoslovačkog vojnika i sokolskog trenera, gimnastičara Františeka Pečačeka, koji je bio član otpora Sokolske grupe i koji je poginuo u koncentracionom logoru Mauthauzen, i slovačkog političara i diplomatu Milana Rastislava Štefanika. Među odlikovanim pojedincima bili su ugledne javne ličnosti iz oblasti nauke, medicine, kulture, prosvete, vojske.

20.09.2023.

Ambasador Republike Srbije u Pragu Berislav Vekić, sastao se sa dr. Pavelom Zemanom, Republičkim javnim tužiocem Češke Republike. Pavel Zeman je od strane nezavisne komisije vlade Češke Republike nominovan za mesto sudije Međunarodnog krivičnog suda. Gospodin Zeman je svoju karijeru posvetio krivičnom pravu, kako na nacionalnom tako i na međunarodnom nivou. Bio je prvi Češki član u EUROJUS-u i član mreže za istraživanje i procesuiranje genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina. Spada u vodeće stručnjake iz oblasti sajber bezbednosti i sajber kriminala. Tokom razgovora g. Zeman i Ambasador Vekić su izrazili zadovoljstvo zbog dobre saradnje između tužilaštava naših zemalja. Ambasador Vekić je ujedno poželeo uspeh g. Zemanu u daljem radu.

17.07.2023

Jubasket kamp u Кijovu je tradicionalni košarkaški kamp za decu i omladinu koji se organizuje 14. godinu zaredom i veoma je popularan među mladim generacijama košarkaša. Drugu godinu zaredom na kampu učestvuje i ekipa dečaka i devojčica Omladinske lige Srbije iz grada Кragujevca, među kojima je šest trenera iz Srbije. Mlade košarkaše iz Srbije posetio Darko Nikolić, drugi sekretar u ambasadi RS u Pragu i poželeo im uspešne pripreme i treninge.

28.06.2023.

Vidovdanski pomen održan je ispred spomen kosturnice u Jindrihovicama, mestu nadomak Кarlovih Vari. Ovde se nalazio najveći koncentracioni logor u toku Prvog svetskog rata u kom je stradalo preko 7000 Srba. Liturgiju je služio Njagovo Preosveštenstvo Arhiepiskop Mihal sa velikodostojnicima pravoslavne crkve Češke i Slovačke, protojerej savrofor Dragan Mićić iz Linca i protojerej Srđan Jablanović. Pomenu su prisustvovali vernici srpske pravoslavne crkve, predstavnici „Češko-srpske asocijacije“, udruženja „Rodoljub“ i „Vidovdan“, predstavnici ruske ambasade, Srbi iz Češke, Nemačke i Austrije. Ambasador Berislav Vekić položio je venac i zahvalio se svim prisutnima što i danas, nakon više decenija, sa dubokim pijetetom čuvamo sećanje na stradale sunarodnike, kao i na sve Srbe koji su izgubili živote daleko od svoje domovine. Negovanjem kulture sećanja na stradale podsećamo se svih ratnih tragedija koje trebaju da nam budu opomena, da je mir jedina opcija. Da se ne zaboravi!

U Ambasadi Ujedinjenog Кraljevstva Velike Britanije i Severne Irske u Pragu, organizovan je prijem povodom proslave rođendana NJ. V.  Кralja Čarlsa III. Svečanosti su prisustvovali Predsednik Petr Pavel,  članovi Vlade Češke Republike, predstavnici Parlamenta i Senata, članovi diplomatskog kora kao i brojne ugledne ličnosti iz kulturnog i javnog života Češke Republike. Okupljenim gostima su se obratili ambasador Velike Britanije, Mat Fild i predsednik Češke Republike, Petr Pavel.

22.05.2023.

Ambasador Republike Srbije u Pragu, Berislav Vekić posetio je poznatu češku kompaniju „BTL“, proizvođača medicinskih aparata, koja posluje u 70 zemalja na 5 kontinenata. Кompanija je osnovana 1993. godine i upošljava preko 3000 radnika od kojih su 400 razvojni inženjeri. Vlasnik kompanije, g. Jan Vild, upriličio je sastanak sa ambasadorom Vekićem uz prezentaciju aparata koje proizvode sa osvrtom na dosadašnje rezultate kompanije. U prijatnom ambijentu i prijateljskoj atmosferi razgovaralo se o budućim planovima kompanije „BTL“ na srpskom tržištu. Tokom posete ambasador Vekić je imao priliku da obiđe proizvodne i servisne pogone kompanije. Ambasador Vekić se zahvalio g. Vildu na gostoprimstvu i poželeo uspeh u daljem radu.

16.05.2023.

Povodom obeležavanja Svetskog Dana pčela u Nacionalnom muzeju poljoprivrede u Pragu održana je manifestacija koju su organizovali Ambasada Republike Slovenije i kancalarija Ujedinjenih Nacija u Pragu. Gost na ovoj manifestaciji je bio i ministar poljoprivrede u Vladi Češke Republike, Zdenek Nekula. Ambasador Vekić se u kratkom i srdačnom razgovoru zahvali ministru Nekuli na svim dosadašnjim uspešnim zajedničkim aktivnostima između dve prijateljske zemlje na polju poljoprivrede i iskazao žaljenje što ministar Nekula neće biti u mogućnosti da prisustvuje svečanom otvaranju 90.međunarodnog sajma poljopreivrede u Novom Sadu zbog ranije preuzetih obaveza. Ministar Nekula se zahvalio i još jednom istakao veliko gostoprimstvo Srbije tokom njegove posete gradu Кragujevcu kao šefa delegacije Južnomoravskog regiona. Zajednički stav je da ima još mnogo prostora za unapređenje saradnja između Republike Srbije i Češke Republike u budućnosti.

11.05.2023.

Ambasador Republike Srbije u Pragu, Berislav Vekić, sastao se sa Brankom Jočić, novoizabranom predstavnicom srpske nacionalne manjine u Odboru nacionalnih manjina magistrata Prag. Teme razgovora su bile, funkcionisanje udruženja srpske dijaspore u Češkoj Republici, koji su to problemi sa kojima se suočavaju udruženja u funkcionisanju na nivou magistrata Praga kao i na nivou Vlade ČR. Razgovarano je o trenutnim problemima oko funkcionisanja pravoslavne crkve Uspenje Presvete Bogorodice na Olšanskom groblju. Analiziran je rad četiri naveća srpska udruženja koja rade na teritoriji grada Praga, planirane aktivnosti udruženja, pokretanje novih projekata za očuvanja srpske kulture i jezika na prostorima ČR.

Povodom Dana obeležavanja pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu, ambasador Republike Srbije u Češkoj Republici, Berislav Vekić, položio je venac na groblju Dablice u blizine Praga, u znak pijeteta prema stradalim i sahranjenim sunarodnicima na tom prostoru tokom Drugog svetskog rata. Danas se obeležava 78. godišnjica Dana pobede nad fašizmom u znak sećanja na dan kada je 1945. godine nacistička Nemačka potpisala kapitulaciju u Drugom svetskom ratu.

29.04.2023. 

Ambasador RS u Pragu, Berislav Vekić, upriličio je prijem za državnu delegaciju Vlade RS, koja boravi u ČR povodom obeležavanja 105.godišnjice smrti Gavrila Principa i odavanja počasti stradalima u Prvom svetskom ratu. U ime Vlade RS boravili su predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja na čelu sa državnim sekretarom Zoranom Antićem, predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, kadeti Vojne Akademije, studenti i predstavnici Policijsko-krininalističke Akademije, predstavnici udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, boračkih udruženja i Republičkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture. U skladu sa državnim programom održane su ceremonije polaganja venaca u crkvi Uspenja Presvete Bogorodice na Olšanskom groblju u Pragu, pored spomen ploče Gavrilu Principu ispred ćelije u kojoj je umro u zloglasnom Terezinskom zatvoru i na spomen kosturnici u Jindrihovicama.

25.04.2023.

Dr Vladimir Orlić, predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, razgovarao je u ambasadi RS u Pragu sa predstavnicima srpske dijaspore u Češkoj Republici, koji su ga upoznali sa svojim trenutnim položajem i predstavili svoja iskustva u radu i svakodnevnom životu.

Predsedniku NS RS su poručili da duboko cene priliku za otvoren i konstruktivan razgovor, kao i njegovu spremnost da sasluša njihova zapažanja, stavove i ideje za dodatno unapređenje položaja srpske zajednice, što predstavlja značajan doprinos daljem povezivanju dijaspore sa maticom. Iskazali su zadovoljstvo zbog podrške koju danas imaju od svoje države, kao i odlične i plodotvorne saradnje koju ostvaruju sa Ambasadom Republike Srbije u Pragu, ukazujući na brojne aktivnosti koje zajedno preduzimaju, kako bi u Češkoj promovisali srpsku kulturu i očuvali nacionalni identitet. Dr Orlić je tokom sastanka zahvalio predstavnicima srpske zajednice na doprinosu koji pružaju kada je reč o predstavljanju Srbije na najbolji način, te istakao da državna politika koju predvodi predsednik Republike Aleksandar Vučić, a koju jedinstveno sprovode i Vlada Srbije i NS RS, podrazumeva brigu za svakog našeg građanina i naš narod gde god da živi. Predstavnicima srpske zajednice je naglasio da na svoju zemlju mogu da računaju uvek, na čemu su oni zahvalili, poručujući da tu podršku danas nedvosmisleno i osećaju. Potvrdio je i da je NS RS spremna da pruži svoj doprinos u realizaciji predstojećih aktivnosti udruženja.

Sastanku sa dr Orlićem su prisustvovali predsednik udruženja „Sv. Кnez Lazar“ otac Srđan Jablanović, predsednik udruženja „Luka Praha“ Lazar Đorem, predstavnici „Češko-srpske asocijacije uzajamne saradnje“ Radim Panenka i Marian Stepanović, kao i predsednica udruženja „Lastavica“ i član Upravnog odbora udruženja „Rodoljub“ Jelena Ćirić.

31.03.2023.

Ambasador Republike Srbije u Pragu, Berislav Vekić, posetio je katedru slavistike na Filozofskom fakultetu, Кarlovog Univerziteta. Profesorka Sandra Vlainić i studenti prve godine srpskog jezika poželeli su dobrodošlicu ambasadoru i upoznali ga sa programom studiranja. U prijatnom ambijentu i opuštenom razgovoru studenti su se predstavili i upoznali ambasadora Vekića koji su razlozi studiranja srpskog jezika i kakvi su im dosadašnji utisci tokom posete Srbiji. Trenutno katedra slavistike ima 40 studenata iz Češke, Slovačke, Rusije i Mađarske. Ambasador Vekić se zahvalio na toplom prijemu i održao kraće predavanje o istoriji dobrih odnosa između Republike Srbije i Češke Republike, a potom odgovarao na pitanja studenata. Za očuvanje srpskog jezika u Češkoj Republici najveće zasluge ima upravo katedra koju vodi profesorka Sandra Vainić, na Filozofskom fakultetu, Кarlovog Univerziteta.  Кatarina Neđić i Ivana Vukosavljević sa Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, odsek slavistika, grupa za češki jezik i književnost trenutno su na tromesečnoj praksi preko programa Erasmus+ Traineeships što je deo ugovora o saradnji između Filozofskog  fakulteta iz Praga i Filološkog fakulteta iz Beograda. Dobra saradnja između dva fakulteta potvrđuju i prošlogodišnje obuke i razmena iskustava koje su uspešno realizovane. Na kraju susreta profesorka Vlainić je poklonila knjigu, ambasadoru Vekiću, „Jugoslavija i praško proleće“, autora Jana Pelikana, dekana Filozofskog fakulteta sa potpisima studenata.

28.03.2023.

Ambasador Berislav Vekić posetio je Ministarstvo pravde Češke Republike i razgovarao sa ministrom Pavelom Blažekom. Sastanku je prisustvovala direktorka sektora za međunarodnu i EU saradnju, Zuzana Fišerova. Ambasador Vekić upoznao je ministra Blažeka o postignutim rezultatima koje je Srbija postigla u reformi pravosuđa, slobode medija, borbe protiv korupcije, ratnih zločina, pravde, slobode i bezbednosti i mehanizmima za praćenje revidiranih Akcionih planova za poglavlje 23. Razgovaralo se o trenutnoj političkoj situaciji, situaciji u AP Кosovo, Francusko-nemačkom sporazumu, ratu u Ukrajini, ekonomskoj, energetskoj i migrantskoj krizi. Vekić je potvrdio da Srbija ima jasan Evropski put i da naporno radi na reformama, što potvrđuju i pripremljeni klasteri, koji se ipak ne otvaraju u poslednje dve godine. Ministar Blažek je iskazao veliko razumevanje sa trenutnom političkom situacijom u kojoj se nalazi Srbija i istakao da Srbija i zapadni Balkan pripadaju Evropskoj porodici. Ambasador Vekić zamolio je ministra Blažek za pomoć oko rešavanja vlasništva nad memorijalnom u Jindrihovicama gde je sahranjeno 7100 srba koji se urušava, a čija rekonstrukcija ne može da počne zbog administrativnih problema u katastru u Кraslicama. Ministar Blažek je obećao pomoć u prevazilaženju problema i rešavanju rekonstrukcije spomen-kosturnice u Jindrihovicama.

24.03.2023.

Ispred Ambasade Republike Srbije u Pragu, održan je tradicionalni Pomen nevinim žrtvama bombardovanja SRJ od strane NATO alijanse. „Otimanje Кosova i Metohije predstavlja grubi atak na međunarodno pravo i posledice tog pravnog presedana se tek danas veoma dobro vide u celom čovečanstvu“, opšti je zaključak održanog skupa čiji je organizator udruženje „Česi prijatelji Srba na Кosovu“ kojim predsedava čuveni režiser Vaclav Dvoržak autor dokumentarnog filma „ Oteto Кosovo“. Panahidu je održao sveštenik Srđan Jablanović iz Srpske crkvene opštine Кnez Lazar. Govorili su: Jaroslav Foldina, poslanik Parlamenta Češke Republike i predsednik međuparlamentarne saradnje sa Srbijom, Milutin Ilić savetnik u Poslaničkoj kancelariji Parlamenta ČR, Jirži Кobza poslanik Parlamenta Češke Republike član odbora za spoljne poslove, Кaterina Кonečna poslanica u Parlamentu EU, Ivan David poslanik u Parlamentu EU, Lenka Prohazkova pisac, Eva Novotna iz NVO „Ne NATO bazama i Jana Volfova političarka i aktivistkinja.

22.03.2023.

Ambasador Republike Srbije u Pragu, Berislav Vekić, primio je u Ambasadi Republike Srbije novinarku RTS Biljanu Savić sa snimateljima koji su u poseti Češkoj Republici gde snimaju reportažu o spomen-kosturnici u Jindrihovicama, Olšanskom groblju, crkvi Uspenja presvete Bogorodice i drugim istorijskim spomenicima koji svedoče o stradanju srpskog naroda daleko od domovine. Ambasador Vekić je dao intervju za RTS, u kome je izneo osnovne istorijske detalje vezane za najveći koncentracioni logor u Prvom svetskom ratu koji se nalazio u Jindrihovicama i u kome je stradalo preko sedam hiljada srba. On je upoznao goste i sa istorijatom zgrade ambasade RS u Pragu i o aktivnostima koje su urađene u poslednje dve godine na rekonstrukciji baroknog zdanja sa početka osamnaestog veka.

09.03.2023

Ambasador Srbije Berislav Vekić prisustvovao je zajedničkoj sednici obe komore Parlamenta Češke Republike na kojoj je Petr Pavel inaugurisan za novog predsednika Češke 9. marta 2023. godine. Zajednička sednica oba doma parlamenta bila je važan događaj za Češku Republiku, označavajući početak nove ere za naciju. Inaguraciji novog predsednika Češke prisustvovali su članovi Vlade Češke Republike na čelu sa Petrom Fialom, poslanici Poslaničkog doma sa predsednicom Marketom Pekarovom Adamovom, predstavnici Senata sa predsednikom Milošem Vistričlom. Prisustvo ambasadora Vekića ovom događaju pružilo je priliku ambasadoru da sa prisutnim visokim zvaničnicima razgovara o mogućnostima saradnje i saradnje između Srbije i Češke.

09.03.2023.

01.03.2023.

27.02.2023

Ambasador Republike Srbije u Pragu, Berislav Vekić, posetio je Akademiju scenskih umetnosti (AMU) u Pragu. U okviru AMU funkcioniše Fakultet dramskih umetnosti (DAMU), Fakultet za film i televiziju (FAMU) i Fakultet za muziku i ples (HAMU). Ambasador Vekić sastao se sa rektorkom Akademije muzičkih umetnosti, Ingeborg Radok Žadnom i prorektorom za međunarodnu saradnju, prof. Janom Hančilom. U prijateljskom razgovoru ambasador Vekić je upoznao domaćine sa radom Univerziteta umetnosti u Beogradu i izrazio želju za unapređenjem saradnje između čeških i srpskih umetničkih fakulteta. Još jednom je potvrđena velika popularnom fakulteta filmske režije koju su u Pragu završili mnogi poznati srpski režiseri, kao što su Emir Кusturica, Goran Paskaljević, Goran Marković, kao  i drugi sa prostora Balkana, kao što je Lordan Zafranović. Na Fakultetu muzičke umetnosti studije pohađa nekoliko srpskih studenata i doktoranata. Razgovaralo se o organizaciji koncerta muzičke škole „Stanković“ iz Beograda koja bi trebalo da se predstavi praškoj publici krajem oktobra meseca nastupom hora i orkestra u HAMU. Razgovaralo se i o premijerama dramskih predstava na DAMU.

24.02.2023.

17.02.2023.

U Ambasadi Republike Srbije u Pragu organizovana je prijem za dijasporu u Češkoj Republici na kome je bilo prisutno oko šezdesetak građana Srbije koji žive i rade u Češkoj Republici. Ambasador Republike Srbije u Pragu, Berislav Vekić, zahvalio se prisutnima što su se odazvali pozivu i izrazio veliku zahvalnost svima na doprinosu širenja svesti o našoj zemlji, očuvanju jezika, kulture i običaja u Češkoj Republici. Ambasada Republike Srbije u ČR nastavlja sa podsticajem i promocijom rada organizacija i udruženja dijaspore u Češkoj Republici radi ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore. Sve ove aktivnosti  doprinose i jačanju veza između dve prijateljske države. Ambasador Vekić, pozvao je građane da nastave da učestvuju u aktivnostima i kulturnim dešavanjima koje organizuje Ambasada RS, kao i da daju predloge za unapređenje veza sa maticom. Ambasador Vekić zahvalio se pojedincima koji su svojim donacijama doprineli funkcionalnom unapređenju i lepšem izgledu Ambasade. Građani su  se u neformalnoj atmosferi družili uz srpske specijalitete i srpsko vino.

14.02.2023.

Ambasador RS u Pragu, Berislav Vekić i drugi sekretar, Darko Nikolić, učestvovali su na skupu posvećenom poslovnom umrežavanju u ogranizaciji najvećeg češkog sajma BBV Brno i Ministarstva industrije i trgovine ČR. Bio je prisutan veliki broj privrednika iz cele Evrope, diplomatski kor, predstavnici Vlade ČR. Prisutne goste pozdravio je ministar industrije i trgovine ČR, Jozef Sikela i direktor BBV Brno, Tomaš Moravec. Tokom programa direktor BBV sajma u Brnu, Tomaš Moravec upoznao je prisutne o kalendaru izložbi BBV sajma u Brnu za 2023.godinu. Tokom razgovora, g.Moravec istakao je veliku želju da srpske kompanije uzmu više učešća na sajamskim izložbama u Brnu. Ambasada RS je potvrdila da će se preko PКS i RAS angažovati da veći broj srpskih kompanija budu učesnici sajamskih izložbi, što bi doprinelo još većoj međutrgovinskoj razmeni između dve zemlje.

09.02.2023.

30.01.2023.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Češke Republike Miloš Zeman otvorili su obnovljeni „Češki dom“ u Beogradu. Svečanosti su prisustvovali potpredsednica Vlade i ministarka kulture Maja Gojković, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Tomislav Žigmanov, ambasador RS u Češkoj Republici, Berislav Vekić, kao i članovi češke delegacije i rukovodstvo Češkog doma. Predsednik Srbije rekao je da će „Češki dom“ u Beogradu biti veza i most između Srbije i Češke, odnosno između srpskog i češkog naroda i da će tako zauvek ostati. Кroz „Češki dom“ samo 1939. godine prošlo više od 2.000 Čeha koji su bežali od nacizma, istakao je predsednik Vučić. Predsednik ČR Miloš Zeman je ukazao da će ostati trajan spomen češko-srpske saradnje, koji će se brinuti kako o ekonomskoj tako i kulturnoj saradnji. Nakon renoviranja, u „Češkom domu“, biće Кlub češke besede, Češki kulturni centar, bibloteka i učionica.

27.01.2023

28.12.2022.

Ambasador Berislav Vekić sastao se sa novim poljskim ambasadorom u Češkoj Republici, Mateušom Gniazdovskim.

Mateuš Gniazdovski ugledni poljski diplomata koji je do 2010 godine radio u poljskom Institutu za međunarodne poslove, gde se specijalizirao za srednjoevropska pitanja. Predsednik je programskog Saveta Poljsko-Češkog Foruma pri Ministarstvu spoljnih poslova, član je Poljsko-Slovačke komisije za humanističke nauke pri Ministarstvu nauke i visokog obrazovanja Republike Poljske. Koordinator poljskog dela mreže konzorcijuma Think Visegrad. Do 2022.g bio zamenik direktora Centra za istraživačke studije Marek Karp.

U prijateljskom razgovoru, razmenjena su mišljenja o trenutnoj političkoj situaciji u Evropi, ratnom sukobu u Ukrajini, ekonomskoj, energetskoj i migrantskoj krizi, dešavanjima na Balkanu, kako na Kosovu i Metohiji, tako i u Bosni i Hercegovini. Iako Srbija i Poljska nemaju do kraja iste poglede na rešavanje Kosovskog pitanja, ambasador Gniazdovski je iskazao razumevanje za srpski problem i istakao da će se Poljska zalagati za mirno rešenje trenutno napete situacije, i da će 102 poljska vojnika u sastavu Kfora sve učiniti da zaštiti stanovništvo i doprinese mirnom rešenju. Ambasador Vekić je istakao da Srbija nema alternativu i da se nikada neće odreći svoje teritorije i svoga naroda, da će Srbija nastaviti sa doslednim poštovanjem međunarodnog prava, suvereniteta i teritorijalnog integriteta svake zemlje, što je pokazala i glasanjem za rezoluciju u UN kada je u pitanju bila Ukrajina, ali se nada da će i druge zemlje poštovati suverenitet i teritorijalni integritet R.Srbije. Ambasador Vekić se zahvalio Poljskoj Vladi na podršci na srpskom Evropskom putu.

21.12.2022.

U Pragu, ispred ambasade Republike Srbije, održan je skup podrške srpskom narodu na Kosovu i Metohiji, koji je okupio veći broj Srba iz dijaspore i Čeha, prijatelja Srbije. Okupljenima su se obratili Vaclav Dvoržak, predsednik češkog Udruženja prijatelja kosovskih Srba koji je ujedno i režiser filma „Oteto Kosovo“, Jaroslav Foldina, poslanik u češkom Parlamentu i predsednik grupe međuparlamentarne saradnje sa Srbijom, Jirži Kobza, poslanik Parlamenta Češke Republike i član odbora za inostrane poslove, Milutin Ilić, savetnik u poslaničkoj kancelariji Parlamenta, Jan Kavan, bivši ministar inostranih poslova Češke Republike i bivši generalni sekretar skupštine Ujedinjenih Nacija kao i Eva Novotna, iz NVO „Ne Bazama“ (ne NATO bazama u ČR)

Govornici su ovom prilikom istakli da podržavaju politiku predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije i njihovo nastojanje da se mirnim putem i pregovorima rešava trenutna, napeta situacija u južnoj srpskoj pokrajini. Pozvali su sve relevantne subjekte u pregovorima i sve međunarodne faktore na poštovanje rezolucije 1244 Ujedinjenih nacija i kao i poštovanje odredbi Briselskog sporazuma. Govornici su istakli da predaja nije opcija i da se Kosovo mora sačuvati.

Nakon završetka skupa, ambasador Berislav Vekić je primio učesnike skupa i zahvalio se svim govornicima na rečima podrške, na razumevanju trenutne situacije na Kosovu i Metohiji. Još jednom se potvrdilo da mnogi Česi podržavaju srpski narod u borbi za očuvanje Kosova kao i njen evropski put.

19.12.2022.

Ambasada Republike Srbije u Pragu je zajedno sa „Fejsbuk“ grupom „Srbi u Pragu“ organizovala humanitarnu akciju obezbeđivanja novogodišnjih paketića za decu u Gnjilanama na KiM. U akciji su učestvovali pojedinci i udruženja koja žive i rade u Češkoj Republici. Veliku zahvalnost dugujemo administratorima fejsbuk grupe „Srbi u Pragu“, Marini Perović i Zorani Munćan. Sto dvadeset paketića je namenjeno đacima u osnovnoj školi u Gnjilanama na Kosovu i Metohiji.

U navedenu akciju uključila se i društveno odgovorna kompanija Lasta zahvaljujući kojoj je obezbeđen besplatan transport paketića iz Češke Republike do R.Srbije.

14.12.2022

U svečanoj sali Parlamenta Češke Republike, predsednica Predstavničkog doma Parlamenta Češke Republike, Marketa Pekarova Adamova, priredila je tradicionalni novogodišnji prijem za ambasadore akreditovane u Češkoj Republici.

U prijatnom ambijentu i svečarskoj atmosferi, ambasador Vekić je razgovarao sa predsednicom Parlamenta, gospođom Adamovom. Tom prilikom joj se lično zahvalio kao i češkim parlamentarcima na podršci koju pružaju Srbiji na njenom evropskom putu. Izražena je zahvalnost za pozive koji su upućeni tokom ove godine srpskim parlamentarcima koji su bili gosti posmatrači svih značajnijih sastanaka i konferencija koje je češki Parlament organizovao tokom predsedavanja. Ambasador Vekić je preneo srdačne pozdrave Vladimira Orlića predsednika Narodne skupštine Republike Srbije predsednici Parlamenta. Adamova se zahvalila i još jednom potvrdila da između Češke Republike i Republike Srbije postoje prijateljski odnosi koji će se sigurno unapređivati i u budućnosti.

05.12.2022.

Ambasador Republike Srbije u Pragu, Berislav Vekić, upisao se u knjigu žalosti u ambasadi Narodne Republike Kine, povodom smrti Điang Cemina.

„Vaša ekselencijo, sa dubokim žaljenjem primio sam vest o smrti nekadašnjeg generalnog sekretara Komunističke partije Kine, predsednika Narodne Republike Kine, Điang Cemina. Veliki lider koji je iza sebe ostavio mudrost i patriotizam vodeći kineski narod putem napretka. U ime Ambasade Republike Srbije i u svoje lično ime, upućujem izraze najdubljeg saučešća, Vama i narodu Republike Kine“.

05.12.2022.

U Pragu je u Akademiji nauka Češke Republike svečano otvorena izložba „Primenjena nostalgija: Beograd - Prag”, u okviru češkog predsedavanja Savetu EU. Izložba prikazuje Beograd i Prag, prestonice Srbije i Češke, viđene kroz objektiv češkog fotografa, Davida Tješinskog i srpskog fotografa, Snežane Krtić. U prisustvu ambasadora Republike Srbije u Pragu, Berislava Vekića, čeških zvaničnika, predstavnika srpske zajednice, predstavnika medija izložbu su otvorili pomoćnik ministra za evropske integracije Republike Srbije Miroslav Gačević, zamenik ministra inostranih poslova Češke za Evropu Martin Košatka i član Saveta češke Akademije nauka David Honis.

„Čast mi je da danas u Pragu otvorim izložbu fotografija iz novog, 22. ciklusa našeg dugogodišnjeg projekta „Primenjena nostalgija“, posvećenu Beogradu i Pragu. Istovetnu izložbu otvorili smo u Beogradu 25. novembra, a danas smo ovde zahvaljujući saradnji ministarstava spoljnih poslova Srbije i Češke i Akademiji nauka Češke Republike“, rekao je Miroslav Gačević, istakavši da izložba doprinosi i unapređenju bilateralnih odnosa Srbije i Češke.

Martin Košatka je čestitao autorima na odličnim fotografijama, koje su uspele da verodostojno dočaraju duh Praga i Beograda. Zahvalio je Ministarstvu za evropske integracije na izuzetno pametnoj ideji koja je odlična spona Srbije sa državama članicama EU. Istakao je i da je Zapadni Balkan prioritet češkog predsedavanja Savetu EU, kao i da Srbija može da računa na podršku Češke na svom putu ka EU.

David Honis je u svom obraćanju istakao da je srećan što je Akademija nauka Češke Republike otvorila vrata za ovako dobru izložbu.

„Primenjena nostalgija” je izložba koju Ministarstvo za evropske integracije Srbije organizuje povodom rotirajućih predsedavanja država članica EU Savetu EU, gde se predstavljaju sve sličnosti evropskih vrednosti i načina života koji odlikuje Beograd i druge prestonice na evropskom kontinentu. Izložba „Primenjena nostalgija: Beograd – Prag“ otvorena je u Akademiji nauka Češke Republike u Pragu do 16. decembra 2022.godine.

30.11.2022.

Ministar bez portfelja zadužen za dijasporu, Đorđe Milićević, sastao se u ambasadi Republike Srbije sa predstavnicima srpske nacionalne zajednice. Sastanku su prisustvovali ambasador Republike Srbije, Berislav Vekić, i predsednici svih udruženja srpske nacionalne zajednice uključujući predsednike „Češko-srpske asocijacije“, udruženja „Lastavica“, srpskog kulturnog udruženja „Radost“, udruženja „Luka Prag“, udruženja „Vidovdan – Karlovi Vari“, udruženja „Rodoljub“ i udruženja „Knez Lazar“. Nakon uvodnog izlaganja ministra Milićevića, u kom je iznet plan i program ministra, predstavnici srpske nacionalne zajednice u ČR izneli su svoje dosadašnje rezultate rada i programe budućih aktivnosti. Predstavnici su se zahvalili ministru i na činjenici da je za svoju prvu zvaničnu posetu izabrao upravo Češku Republiku i istakli su zadovoljstvo da se nakon angažovanja ministra Milićevića i ambasadora Vekića, po prvi put na jednom mestu okupe svi predstavnici srpske nacionalne zajednice u Češkoj Republici.

Na sastanku je predstavljen i jedan od značajnijih privrednih događaja koji će se održati početkom naredne godine u Pragu, reč je o Češko-srpskom privrednom balu, koji će biti važan društveni događaj ne samo u oblasti ekonomskih i spoljnotrgovinskih odnosa Češke i R. Srbije, već i važan događaj za povezivanje privrednika iz reda srpske nacionalne zajednice u ČR sa državom maticom.

29.11.2022.

U organizaciji i na poziv predsedavajućeg međuparlamentarne grupe češko-srpskog prijateljstva, Poslaničkog doma, Parlamenta ČR, Jaroslava Foldine (SPD) u klubu Beseda priređeno je „Srpsko veče“. Prisutnima se u ime Vlade Češke Republike obratio ministar pravde ČR, Pavel Blažek (ODS), koji je istakao da je ponosan na dobar odnos koji Češka Republika neguje sa srpskom manjinom u ČR, dodajući izraze odlučnosti da se takav odnos u budućnosti neguje i nastavi. Ispred vlade Republike Srbije, prisutnima se obratio ministar bez portfelja zadužen za dijasporu, Đorđe Milićević, istakavši da srpski narod vidi češki narod kao bratski narod. Ministar je u poruci srpskoj nacionalnoj zajednici naglasio i potrebu da članovi zajednice budu lojalni građani u državi u kojoj žive, ali i da ne zaborave svoje poreklo, kulturu i običaje i da će samo tako jačati poziciju matične države, koja jeste i mora da bude iza njih. Na svečanosti koja od 2017.godine okuplja predstavnike ČR i predstavnike srpske manjine prisustvovali su ambasador Republike Srbije u Pragu, Berislav Vekić, ambasador R.Mađarske Andraš Baranji, predsednik stranke SPD, Tomio Okamura, bivši predsednik Parlamenta ČR, Radek Vondarček, predstavnici svih vladajućih i opozicionih poslaničkih grupa Poslaničkog doma Parlamenta ČR, ANO 2011, ODS, Pirati, SPD, KDU-ČSL, TOP 09, STAN), češki gradonačelnici i predstavnici srpske dijaspore u ČR. U kulturno-umetničkom programu nastupila je folklorna grupa srpskog udruženja „Radost“.

29.11.2022.

Na poziv narodnog poslanika i predsedavajućeg Odbora za poljoprivredu Mihala Kučere u prostorijama Parlamenta Češke Republike održan sastanak na temu parlamentarne saradnje između Srbije i Češke. Na sastanku sa srpske strane učestvovali ambasador Berislav Vekić i Darko Nikolić, drugi sekretar.

Poslanik Kučera predstavio delokrug rada i projekte koje Odbor za poljoprivredu Parlamenta Češke Republike želi da inicira. Naglasio da ovaj odbor namerava da bude regionalno čvorište za razmenu znanja i iskustava između različitih aktera, ne samo u oblasti poljoprivrede, već i životne sredine, šumarstva i vodoprivrede. M.Kučera je istakao da u pogledu parlamentarne saradnje već imaju uspostavljenu komunikaciju sa državama Višegradske grupe, ali da bi želeli da uključe i države iz našeg regiona, prvenstveno Srbiju.

Ambasador Vekić je istakao odličnu saradnju dve vlade kao i odlične odnose između predsednika Vučića i Zemana. Naglasio da smatra da i parlamentarna saradnja treba da bude podignuta na viši nivo, posebno u oblasti poljoprivrede i životne sredine. Vekić je predstavio rezultate srpske poljoprivrede i prehrambene industrije u odnosu na ukupan izvoz, kao i podatke o strukturi izvoza u države i regione u koje se najviše izvozi. Istaknuti su dosadašnji rezultati međutrgovinske razmene između dve prijateljske zemlje i u segmentu poljoprivrede. Ambasador Vekić je istakao značaj povezivanja čeških i srpskih kompanija i predložio da se na proleće 2023.g organizuje prvi sastanak između dva Parlamentarna odbora.

24. novembar 2022.

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka kulture Maja Gojković otvorila je u Pragu izložbu posvećenu Nikoli Tesli pod nazivom „Praški student“. Na svečanom otvaranju izložbe, pored ministarke Gojković, prisutnim gostima obratili su se Tomaš Hubl, predsednik upravnog odbora starog Sajmišta u Pragu i Ondrej Hrast, pomoćnik ministra kulture Češke Republike.

U svom obraćanju ministarka Gojković, istakla je, da je bezrezervnom podrškom u organizovanju ove izložbe Ministarstvo kulture Republike Srbije još jednom dalo doprinos očuvanju sećanja na najvećeg srpskog i svetskog pronalazača prošlog milenijuma. Ministarka Gojković je naglasila da je u planu Ministarstva kulture nastavak organizacije izložbi o Nikoli Tesli i u ostalim evropskim i svetskim centrima kulture i umetnosti.

Gojković je ukazala da se izložbom nastavlja sa negovanjem veze, koja je nastala pre više od 140 godina i prvog boravka Nikole Tesle u „gradu stotinu tornjeva“, kao i da ova izložba predstavlja novi susret velikana nauke i mesta čuvenog po svojoj bogatoj kulturi i tradiciji. Gojković je dodala da je poseban deo posvećen njegovim odnosima sa Pragom i Češkom, u kojima je boravio dva puta: radi školovanja, 1880. godine i skoro šest decenija kasnije, kao počasni gost na Karlovom univerzitetu.

Ministarka Gojković je navela da izložbu čini samo deo eksponata iz njegove bogate zaostavštine, među kojima preovlađuju patenti, crteži i fotografije, zatim makete laboratorija u kojima je izvodio eksperimente, kao i modeli velikih pronalazaka, kako bi se posetiocima barem delom ilustrovalo koliki je doprinos Tesla pružio celom svetu.

Gojković je podsetila na međusobnu povezanost Tesle i Praga, o čemu svedoči i pismo koje je iz Njujorka Tesla uputio tadašnjem gradonačelniku, u kome je naveo da u svom umu drži i dalje dragocene uspomene na prelepi grad Prag. Koliko je veliko poštovanje uživao genijalni srpski izumitelj u Češkoj Republici, svedoči i orden Belog lava, kao i naziv ulice, parka i spomenik koji se nalazi u Pragu.

Otvaranju izložbe pored ministarke Maje Gojković, prisustvovali su Tomaš Hubl, predsednik upravnog odbora starog Sajmišta u Pragu, Ondrej Hrast, pomoćnik ministra kulture Češke Republike, Berislav Vekić, ambasador Republike Srbije u Pragu, predstavnici Ministarstva kulture RS, predstavnici ministarstva kulture ČR, predstavnici muzeja Nikola Tesla, diplomatski kor, i poznate ličnosti iz javnog i kulturnog života Češke Republike.

24.11.2022.

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka kulture Maja Gojković sastala se u Pragu sa ministrom kulture Češke Republike Martinom Baksom. U srpskoj delegaciji pored ministarke Gojković bili su ambasador Berislav Vekić i pomoćnik ministra kulture RS, Stanko Blagojević. Sa češke strane pored ministra Bakse u delegaciji domaćina bio je zamenik ministra, Ondrej Hrast i direktor odeljenja za međunarodnu saradnju, Petr Hnizdo. Na sastanku je istaknuta spremnost da se bilateralni odnosi dve zemlje, posebno na polju kulture, dalje unapređuju i jačaju u skladu sa tradicionalnim prijateljstvom i istorijskim i kulturnim vezama.

Ministarka Gojković je u tom kontekstu naglasila da Srbija ima interes za unapređenje kulturne saradnje sa Češkom Republikom, kao i da je u tom cilju spremna da se saradnja dodatno ojača potpisivanjem sporazuma o saradnji u različitim oblasti od filmske i audio-vizuelne umetnosti i oblasti animacije do zaštite kulturnog nasleđa.

Ministri Gojković i Baksa su podržali uspostavljanje dinamičnije kulturne saradnje između srodnih ustanova kulture, kao što su narodni muzeji u Beogradu i Pragu, muzeji posvećeni savremenoj umetnosti. Na sastanku je istaknuta važnost saradnje u filmskoj umetnosti, koja je tradicionalna imajući u vidu generacije srpskih reditelja tzv. „Praške škole“. Ministri su ukazali na važnost saradnje putem učešća na filmskim festivalima, kao i kroz saradnju filmskih centara, posebno imajući u vidu razvoj ove industrije u Srbiji i Češkoj.

Ministarka Gojković je istakla da Srbija mnogo ulaže u razvoj filmske industrije kroz podsticaje investitorima koji snimaju u Srbiji, ali i kroz podršku domaćim filmovima i serijama, što je dovelo do značajnog povećanja snimanja filmova i serija u Srbiji, što se pozitivno odražava i na ekonomiju zemlje.

Ministri kulture su razgovarali o saradnji u oblasti kulturnog nasleđa. Gojković je u tom okviru ukazala na važnost održavanja izložbe o Nikoli Tesli u Pragu, srpskom geniju svetskog značaja čiji život spaja Srbiju i Češku, a ministar kulture Češke Republike se zahvalio na tome što je upravo Prag izabran za izložbu posvećenu Tesli. Ministri kulture razgovarali su i o značaju negovanja kulture sećanje, posebno na događaje iz Drugog svetskog rata, kroz rad ustanova kulture.

Na sastanku je bilo reči i o mogućnosti saradnje u okviru projekta Evropska prestonica kulture, a u cilju unapređenja saradnje Gojković je uputila poziv ministru kulture Češke Republike da poseti Srbiju.

18.11.2022.

Ambasador Berislav Vekić i ekonomski savetnik Darko Nikolić uzeli su učešće na konferenciji „EU-Western Balkans: Smart cities economic forum“ koja se održava od 16-18.11.2022.g. u Pragu. Organizator Konferencije je bila Vlada ČR koja predsedava savetom EU, Ministarstvo spoljnih poslova ČR i Ministarstvo industrije i trgovine ČR. Glavne teme konferencije su bile: ekonomska povezanost zemalja Zapadnog Balkana na polju Zelene agende i digitalizacije, Politika EU prema Zapadnom Balkanu i finansijski alati za implementaciju pametnih gradova, lokalne strategije razvoja pametnih gradova - dobri primeri, inicijativa i projekti koji podržavaju rešavanja pametnih gradova na Zapadnom Balkanu. Organizator konferencije je bio Martin Pospišil, direktor odeljenja za spoljnu ekonomsku politiku Ministarstva industrije i trgovine. Ispred Vlade ČR konferenciju je otvorio Tomaš Pouza, specijalni izaslanik ministra industrije i trgovine, Jozefa Sikele. Okupljene delegate sa prostora Zapadnog Balkana pozdravili su: František Halupecki, potpredsednik Konferencije industrije Češke Republike, Liliana Pavlova potpredsednik Evropske investicione Banke i Ričard Maša, šef sektora investicionog okvira DG NEAR.

17.11.2022.

Ambasador Republike Srbije u Pragu, Berislav Vekić, upriličio je prijem za srpsku delegaciju koja učestvuje na Konferenciji „EU-Western Balkans: Smart cities economic forum“ koja se održava u Pragu. U sastavu srpske delegacije nalaze se gradonačelnici i predstavnici gradova: Beograd, Niš, Leskovac, Kragujevac, Užice, Novi Pazar, Valjevo, Pirot, Kruševac. Srpsku delegaciju predvodio je gradonačelnik Leskovca, dr. Goran Cvetanović. Pod pokroviteljstvo Vlade Češke Republike koja predsedava Savetom EU i Ministarstva industrije i trgovine biće održana konferencija na kojoj će učestvovati delegati zemalja Zapadnog Balkana. Ambasador Vekić je u razgovoru sa gradonačelnicima ukazao na velike mogućnosti buduće ekonomske saradnje sa Češkom Republikom kao i novim investicijama Čeških kompanija u Srbiji. Istaknuto je da lokalne samouprave moraju biti agilnije u traženju potencijalnih novih partnera koje bi zajedno sa srpskim kompanijama i sa lokalnim samoupravama podigle međutrgovinsku razmenu između dve države na viši nivo od 1,5 milijarde evra koja predstavlja rekord ostvaren prošle godine.

16.11.2022.

Ambasador Berislav Vekić se u Skupštini grada Plzena sastao sa zamenikom gradonačelnika, Vaclavom Vahalom. U kratkom razgovoru otvorene su mnoge teme za unapređenje saradnje ambasade Srbije u Češkoj Republici i grada Plzena. Ambasador Vekić pozvao je gospodina Vahala da bude gost ambasade što je sa zadovoljstvom prihvaćeno od strane g.Vahala. U sastavu srpske delegacije koja je posetila grad Plezen, nalazili su se gradonačelnici i predstavnici gradova: Beograd, Niš, Leskovac, Kragujevac, Užice, Novi Pazar, Valjevo, Pirot, Kruševac. U svečanoj sali Skupštine grada Plzena gosti su prisustvovali prezentaciji komunalnih rešenja grada Plzena, jednog od reprezenata pametnih gradova u Češkoj Republici. Nakon toga kompletna srpska delegacija je posetila poznate plzenske kompanije: Centar Robotike, Škodu transportejšn, Omeksom i fabriku piva Urkel.

11.11.2022

Ambasador Berislav Vekić je povodom Dana primirja položio venac na spomen kosturnicu u Jindrihovicama i upisao se u knjigu sećanja. Najveći koncentracioni logor tokom Prvog svetskog rata bio je u Jindrihovicama, malom mestu neposredno uz češko-nemačku granicu. Kroz logor je prošlo preko 40.000 zarobljenika, a spomen kosturnica je večna kuća 7.100 Srba. Tom prilikom ambasador Vekić je razgovarao sa Dejanom Ranđelovićem, čuvarem Memorijala, oko budućih radova na sanaciji spomen kosturnice i zahvalio mu se na dosadašnjem radu i brizi očuvanja srpske svetinje. Srpske buduće generacije nikada ne smeju da zaborave svoje stradale pretke koji su i daleko od Srbije ostavili svoje živote za našu bolju i lepšu budućnost.

10.11.2022

Ambasador Republike Srbije u Pragu, Berislav Vekić, organizovao je prijem u ambasadi Republike Srbije za članove dečijeg hora Kulturnog centra Beograd i baletske škole Luj Davičo, koji učestvuju na 12. Internacionalnom festivalu horova i plesnih grupa u Pragu, „Jesenja priča“. U prijatnom ambijentu, razdragani mladi gosti sa svojim profesorima upoznali su ambasadora Vekića sa dosadašnjim radom i uspesima na domaćim i međunarodnim takmičenjima. Na kraju svoje posete izveli su pesmu „Ovo je Srbija“. Ambasador Vekić se zahvalio na poseti i svim učesnicima festivala poželeo puno uspeha u daljem radu kao i da na svojim nastupima i dalje šire vrednosti srpske kulturne baštine.

10.11.2022.

Ambasador Republike Srbije u Češkoj Republici, Berislav Vekić, sastao se sa NJ.E. nadbiskupom Okolom koji je stupio na dužnost ambasadora Svete stolice. Bila velika čast i zadovoljstvo razgovarati sa NJ.E. nadbiskupom Okolom koji imao veliko diplomatsko iskustvo. Od 1984.godine je član Rimske kurije u Papskom Savetu za međureligijski dijalog. Od 1990. do 2008. godine radio je u diplomatskom servisu Svete stolice u Apostolskoj nuncijaturi na Šri Lanci, Haitiju, Trinidad &Tobagu. Nakon toga, 2008.g. postaje Apostolski nuncije u Centralnoafričkoj Republici i Čadu, Od 2013.g. Apostolski nuncije u Dominikanskoj Republici, a od 2017.g. Apostolski nuncije u Irskoj i od 2022.g. u Češkoj Republici. U srdačnoj razgovoru glavne teme razgovora su bile situacija na Kosovu, rat u Ukrajini, ekonomska, energetska i izbeglička kriza. Ambasador Vekić se zahvalio NJ.E. Okolu što Sveta stolica nije priznala Kosovo i što vodi uravnoteženu politiku mira. Novoimenovanom nadbiskupu Okolu, ambasador Vekić, je poželo mnogo uspeha u budućem radu.

7.11.2022

U Pragu i Terezinu je od 02. do 04. novembra 2022.g. održana Međunarodna Terezinska konferencija, kao jedan od glavnih događaja koji je Češka organizovala u okviru svog aktuelnog predsedavanja Savetu Evropske unije. Na Terezinskoj konferenciji su učestvovali zvanični predstavnici i eksperti iz 47 država koje su podržale Terezinsku deklaraciju 2009.g. usvojenu tokom prvog češkog predsedavanja EU. Cilj ovogodišnje pregledne konferencije je da se načini značajan korak u budućem sećanju na Holokaust, obrazovanju mladih generacija, promišljanju i suočavanju sa nepravdama iz vremena Holokausta i borbi protiv antisemitizma (posebno onlajn) kao sredstva za sprečavanje sličnih zločina u našem vremenu i ubuduće.

U ime Republike Srbije, ministar savetnik u Ambasadi Srbije u Pragu L. Štulić je učestvovala na Konferenciji i predstavila značajne mere i iskorake Srbije na planu nadoknade štete naslednicima jevrejskih žrtva Holokausta, kao prve države u Evropi koja je 2016.g. usvojila Predlog zakona o povraćaju imovine iz Holokausta. Ujedno, u skladu sa ciljevima Terezinske deklaracije, su iznete važne aktivnosti R. Srbije posebno u oblastima obrazovanja o Holokaustu, borbe protiv antisemitizma, jačanju kulture sećanja na Holokaust, i podrške jevrejskoj zajednici u R. Srbiji. Na Konferenciji je učestvovala i Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti R. Srbije, koja se tom prilikom na kratko srela i sa ministrom inostranih poslova Češke Republike J. Lipavskim, i prenela srdačne pozdrave ministra spoljnih poslova R. Srbije I. Dačića.

04.11.2022.

Ambasador Republike Srbije u Pragu, Berislav Vekić, sastao se sa srpskim urolozima koji borave u Češkoj Republici na stručnom usavršavanju. U razgovoru je istaknuta dobra saradnja srpskih urologa sa kolegama u Češkoj Republici koja se iz godine u godinu poboljšava. Razgovarano je o mogućnostima daljeg unapređenja stručne saradnje kao i zajedničko učestvovanje na budućim projektima, razmeni stručnog iskustva kao i edukacija mladih stručnjaka. Ambasador Vekić je poželeo kolegama puno uspeha u daljem stručnom radu i istakao da će ambasada Republike Srbije u Pragu pomoći oko uspostavljanja kontakata između medicinskih ustanova, kao i između Univerziteta dva prijateljska naroda.

28.10.2022.

Ambasador Republike Srbije u Pragu, Berislav Vekić, prisustvovao je svečanosti povodom Dana državnosti Češke Republike, koju je tim povodom upriličio predsednik Češke Republike, Miloš Zeman, u Španskoj sali Praškog zamka. Svečanosti su prisustvovali premijer Petr Fiala, članovi Vlade Češke Republike, predstavnici Donjeg doma Parlamenta, predstavnici Senata, bivši predsednik Češke Republike, Vaclav Klaus, diplomatski kor, i mnogobrojne zvanice iz kulturnog i javnog života Češke Republike.

Predsednik Miloš Zeman, odlikovao je 78 istaknutih ličnosti. Najviše odlikovanje, Beli lav prvog reda, posthumno su dobili general-major Josef Balaban, pukovnik Josef Hubaček, general-major Karel Lukas, armijski general Vojteh Boris Luža, general-major Josef Vladimir Mašin, brigadni general Vaclav Moravek, pukovnik Josef Stehlik. Orden belog lava prvog reda dobio je i predsednik Ukrajine, Volodimir Zelenski. Među mnogim odlikovanim javnim ličnostima bila su i Ivan Lendl i Ivana Tramp koji su dobili medalju za zasluge.

27.10.2022.

Povodom dana nastanka samostalne Češke Republike, predsednik Miloš Zeman, upriličio je u Praškom zamku prijem za sve akreditovane ambasadore i otpravnike poslova u Češkoj Republici.

U ime ambasade Republike Srbije u Češkoj Republici svečanosti je prisustvovao ambasador Berislav Vekić. Predsednik Zeman se zahvalio svim prisutnim ambasadorima na prisustvo, istakavši da se posle dve godine, zbog Kovid pandemije, ali danas sa novim izazovima, energetskom i ekonomskom krizom i ratnim dešavanjima u Ukrajini. Zahvalio se svim ambasadorima na izuzetno dobroj saradnji i za sve dobro učinjeno za Češku Republiku i na razvijanju dobrih bilateralnih odnosa. U kratkom neformalnom sastanku ambasador Vekić je čestitao praznik predsedniku Zemanu, poželeo mu dobro zdravlje i podsetio na dogovor sa predsednikom Aleksandrom Vučićem da poseti Srbiju u februaru sledeće godine. Predsednik Zeman se zahvalio i potvrdio da bi voleo da se još jednom pre kraja mandata sastane sa svojim velikim prijateljem, predsednikom Republike Srbije, Aleksandrom Vučićem.

27.10.2022.

Ambasador Republike Srbije u Češkoj Republici, Berislav Vekić, prisustvovao je svečanom otvaranju nove ambasade republike Koreje na poziv NJ.E. Tea Jin Kim. Svečanost su svojim prisustvom uveličali premijer Češke Republike, Petr Fiala, ministar industrije Koreje, predstavnici diplomatskog kora, privrednici iz Koreje i Češke Republike. Okupljenima se obratio premijer P.Fiala, koji je čestitao domaćinu, ambasadoru Kimu i istakao značaj dobrih bilateralnih odnosa između dve države kao i značaj daljih investicija R.Koreje u Češkoj Republici. Poslednjih godinu dana međutrgovinska razmena je premašila 3 milijarde evra.

21.10.2022

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković učestvovao je u Berlinu na sastanku ministara spoljnih poslova učesnica "Berlinskog procesa", na kome je bilo reči o pripremi samita ove inicijative 3. novembra, ali i o energetskoj bezbednosti, migrantskoj krizi i evropskim integracijama zapadnog Balkana.

Ministar Selaković je posle sastanka izjavio da je na tom skupu, kome je predsedavala ministarka inostranih poslova Nemačke Analena Berbok, bilo reči i o formiranju zajedničkog regionalnog tržišta, sajber bezbednosti, ali i višem stepenu kulturne saradnje među partnerima na zapadnom Balkanu.

Kako je naveo šef srpske diplomatije, sastanku su, osim ministara sa zapadnog Balkana, prisustvovali i ministri spoljnih poslova Austrije, Češke, Grčke, Hrvatske i Bugarske, ali i predstavnici Italije, Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske i Poljske.

"Na sastanku je bilo reči o pripremi samita 'Berlinskog procesa' koji će biti održan 3. novembra u Berlinu, ali se posebna pažnja posvetila pitanjima kao što su energetska bezbednost, migrantska kriza, svakako evropske integracije zapadnog Balkana. Bilo je reči i o formiranju zajedničkog regionalnog tržišta, sajber bezbednosti, ali i višem stepenu kulturne saradnje među partnerima na zapadnom Balkanu", rekao je šef srpske diplomatije.

Ministar Selaković je preneo da je sastanak u Berlinu bio prilika i za bilateralne susrete i da je sa ministrima spoljnih poslova Severne Makedonije i Grčke, Bujarom Osmanijem i Nikosom Dendijasom razgovarao o bezbednosnoj, energetskoj krizi u Evropi, krizi koja je izazvana povećanom stopom inflacije koja je rezultat rata.

Prema njegovim rečima, sa kolegama iz Severne Makedonije i Grčke razgovarao je i o izazovima sa kojima ćemo se susretati u budućnosti.

Ministar Selaković je naveo da je jedna od posebnih tema bila migrantska kriza, zato što se Severna Makedonija, Grčka i Srbija nalaze na jugiostočnoj evropskoj migrantskoj ruti, odnosno migrantskoj ruti koja našu poziciju čini vrlo paradoksalnom.

Šef srpske diplomatije je objasnio da migranti dolaze u Srbiju i Severnu Makedoniju sa teritorije zemalja EU, ne sa ciljem da u njima ostanu, već da bi opet otišli u zemlje EU.

"Još jednom sam istakao važnost zauzimanja i definisanja jedinstvene evropske pozicije po ovom pitanju, kako bi se zaista našao efikasan, delotvoran i dobar odgovor na ovaj veliki izazov i veliki problem sa kojim se suočava cela Evropa", rekao je šef srpske diplomatije.

Ministar Selaković se na marginama skupa sastao i sa državnim ministrom za Evropu u Ministarstvu inostranih poslova Ujedinjenog Kraljevstva Leom Dokertijem.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

20.10.2022

Ambasador Republike Srbije u Češkoj Republici, Berislav Vekić sastao se sa zamenikom MIP ČR za pravna i konzularna pitanja M. Smolekom u prostorijama MIP ČR.

Na sastanku se razgovaralo o daljem unapređenju bilateralnih odnosa, trenutnim ratnim dešavanjima u Ukrajini, energetskoj krizi, a najvažnija tema razgovora je bila problematika oko prenosa vlasništva memorijala Jindrihovice kao i rekonstrukcija i vraćanje u vlasništvo Češke kuće u Beogradu.

B. Vekić je naglasio da je nedavno informisan od strane čuvara grobnice došlo do nasilne provale u objekat memorijala, da se memorijal nalazi u nezavidnom i lošem materijalnom stanju, kao i neophodnost hitne rekonstrukcije radi sprečavanja širenja vlage koja bi dovela do urušavanja samog memorijala. Ambasador B. Vekić je upoznao sagovornika o svim relevantnim činjenicama u vezi sa prenosom vlasništva i zamolio češku stranu za razumevanje i podršku u vezi sa saradnjom sa katastarskim kancelarijama i institucijama lokalne uprave nadležnim za rešavanje slučaja i sa postojećom dokumentacijom iz ove godine pozivajući se između ostalog i na povelju Ustava SCG, pravno mišljenje prof. dr Gajića o sukcesiji, nakon čega se Češka strana se odredila prema slučaju na nedvosmislen način, izjasnivši se da je, prema njihovom viđenju, R. Srbija „jasan vlasnik memorijala Jindrihovice“.

19.10.2022.

Ambasador republike Srbije u Pragu, Berislav Vekić sastao se sa Dejan S. Miletićem, direktor Nacionalne akademija za javnu upravu. Gospodin Miletić je uzeo učešće na 5. godišnjoj konferenciji Smooth Navigation Through the World of Public Administration 2022, koji se održava u Pragu, 22. i 23. oktobra o.g.

Ova međunarodna konferencija je organizovana od strane Češkog predsedništva u okviru Saveta Evropske unije i Evropske komisije. Glavna tema konferencije je digitalna transformacija koja olakšava navigaciju kroz onlajn svet moderne javne uprave. Na skupu su ramenjena znanja i iskustva o inovativnim pristupima digitalnoj transformaciji i načinima finanasiranja velikih projekata. Pored toga, predstavljene su stručne prezentacije sa studijama slučaja i praktičnim primerima iz Češke i drugih zemalja članica EU. Ambasador Vekić je poželeo puno uspeha g.Miletiću na predstojećoj međunarodnoj konferenciji.

19.10.2022.

Ambasador Republike Srbije u Pragu, Berislav Vekić, sastao se sa predstavnicima Generalštaba vojske Srbije Miroslavom Zečevićem i Zoranom Vranješom, koji su uzeli učešće na međunarodnoj manifestaciji Future Forces u Pragu. Ova izložba je deo međunarodne platforme za praćenje trendova i tehnologija u odbrani i bezbednosti pod nazivom Future Forces Forum. Forum se sastoji od kompilacije događaja i aktivnosti na visokom političkom, vojnom i stručnom nivou. Glavni program 14. Foruma održao se od 17. do 21. oktobra 2022.g.

Ovaj događaj u oblasti odbrane i bezbednosti se organizuje svake godine u Pragu i uz zvaničnu podršku češkog predsednika, Vlade, Ministarstva odbrane, Generalštaba čeških oružanih snaga, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva spoljnih poslova, civilnog i vojnih delova NATO štaba, Evropske odbrambene agencije (EDA) i mnogih drugih relevantnih nacionalnih i međunarodnih institucija, organizacija i agencija. Zainteresovane strane se sastaju kako bi podelili i naučili najnovije pristupe, razvili i produbili međunarodne odnose i stekli nove poslovne prilike.

18..10.2022.

Čast mi da se ponovo obraćam ovom uvaženom telu Ujedinjenih nacija i da danas razmatramo novi izveštaj generalnog sekretara o radu misije UN na teritoriji naše južne pokrajine, na Kosovu i Metohiji.

Želim da zahvalim generalnom sekretaru i specijalnoj predstavnici generalnog sekretara i šefu UNMIK-a na podnošenju izveštaja. Prepoznajemo napore koje gđa Zijade ulaže u obavljanju ove veoma odgovorne funkcije, naročito imajući u vidu neophodnost sveobuhvatnog sagledavanja i kompleksnost situacije na terenu.

I ovom prilikom želim da naglasim da Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti UNMIK na Kosovu i Metohiji, formirane Rezolucijom SB UN 1244. Zalažemo se za njeno kontinuirano delovanje u neizmenjenom i nesmanjenom obimu i kapacitetu, a posebno imajući u vidu da Misija još uvek nije ispunila osnovni cilj svog mandata - miran i normalan život svih građana naše južne Pokrajine.

Dame i gospodo,

Nažalost, moram da konstatujem da poslednji meseci nisu doneli više stabilnosti na Kosovu i Metohiji i da situacija u Pokrajini nije baš onakva kakva je predstavljena u izveštaju. Jednostranim potezima rukovodstvo u Prištini nastavlja da svesno i sistematično produbljuje etničke razlike izazivajući diskriminaciju i nipodaštavanja nealbanskog stanovništva. Prema našim saznanjima od početka ove godine zabeleženo je 105 etnički motivisanih napada. Pored toga, Priština aktivno radi na postavljanju administrativnih i birokratskih prepreka, preduzimanjem poteza i mera koji nisu usaglašeni u dijalogu dve strane, kao osnovnom mehanizmu za pregovore i postizanje rešenja između Beograda i Prištine. Njihov odnos i postavljanje je u tom smislu višestruko problematično. Svojim neodgovornim ponašanjem, privremene institucije samouprave svesno sabotiraju napore ne samo Beograda, već i EU i drugih involviranih strana u međunarodnoj zajednici, sa očiglednom namerom sprovođenja dva cilja – prvi je izbegavanje sprovođenja preuzetih obaveza. Drugi, krajnji i daleko alarmantniji cilj je zastrašivanje, marginalizacija i progon Srba.

I dalje se, kao i godinama unazad, Srbi na različite načine zastrašuju, podstiču na napuštanje svojih domova, sela i gradova u kojima su rođeni i žive, a oni raseljeni obeshrabruju da se vrate tamo gde su rođeni i započeli svoje živote. Privremene institucije planski rade na tome da uklone i izbrišu što je više moguće onog kulturnog i nacionalnog diverziteta koji još opstaje. Istovremeno, Priština svesno potpiruje međuetničke tenzije koristeći sve dostupne metode. Tako je, prilikom hapšenja Nikole Nedeljkovića zbog navodnog „izazivanja etničke mržnje i netrpeljivosti“, a zapravo prisustvovanja proslavi obeležavanja Vidovdana, Nikola osuđen na punih osam meseci bez ijednog materijalnog dokaza. Sa druge strane, podsećam da ni do danas nema nijednog pravosnažno osuđenog izvršioca za više od 1.000 Srba stradalih samo od 1999. godine. Zbog ovakvog, planskog zastrašivanja etnički su očišćeni gotovo svi gradovi i sela na Kosovu i Metohiji, a predstavnici Prištine svojim delovanjem nastavljaju da ignorišu patnje, dosipajući so na rane Srbima koji su morali da napuste svoja vekovna ognjišta, a podvlačim, u pitanju je preko 200 hiljada ljudi. Takav odnos traje već 23 godine i ne menja se, što je u potpunoj suprotnosti sa demokratskim vrednostima i principima koje PIS često u svojim izjavama afirmišu. Prištinske delegacije u svim dosadašnjim izlaganjima pred ovim uvaženim telom naglašavaju šta je nekada bilo, bolno izostavljajući kako danas žive nealbanci na Kosovu i Metohiji.

Stoga, smatram potrebnim da naglasim da je neophodna istinska politička volja involviranih međunarodnih činilaca i Prištine, kako bi se stvorili uslovi za početak kraja diskriminacije na nacionalnoj osnovi i zajednički život u Pokrajini.

Dozvolite mi, uvaženi članovi Saveta bezbednosti, da skrenem Vašu pažnju i na rigidan, sporan i krajnje neozbiljan nastup druge pregovaračke strane u okviru dijaloga. U ostvarivanju gore pomenutih ciljeva Priština primenjuje takozvanu politiku reciprociteta, dobro osmišljenu, malicioznu strategiju koja nažalost nije samostalno zamišljena. Kontinuiranim insistiranjem na međusobnom priznanju kao centralnom delu dijaloga, takozvana politika reciprociteta na najbolji način pokazuje suštinsku nespremnost trenutnog političkog rukovodstva Prištine za pronalazak bilo kakvog kompromisnog rešenja. Podsetiću vas, razgovori između Beograda i Prištine nisu započeti sa izborom aktuelnog rukovodstva Prištine, već traju čitavih 11 godina od kada je započet tehnički dijalog (8.3.2011). Samim tim, ocenjujemo kao nedopustive pokušaje da se aktuelni format dijaloga dezavuiše, a dogovori poništavaju samo zato što ne odgovaraju trenutnim političkim činiocima. Neprihvatljivo je da se trenutne geopolitičke okolnosti koriste da se, jednostavno, jednim potezom precrta ono na čemu je godinama mukotrpno rađeno. Beograd je, podvlačim, institucionalno od samog početka uključen u dijalog, dok je posvećenost druge strane varirala i varira u zavisnosti od političke opcije koja je na vlasti.

Zaoštreni politički nastup i narativ aktuelnog rukovodstva PIS u Prištini prate i konkretni destabilišući koraci. U izveštajnom periodu, zamaskirane kao pokušaji navodne integracije u društvo, nametnute su mere o registarskim oznakama. Podsećam i ponavljam, o uvođenju ovakvih mera nije bilo saglasnosti u dijalogu Beograda i Prištine. Verujem, dame i gospodo, da ćemo i danas od strane predstavnice PIS u Prištini čuti navode kako je njihova strana ispunila sve obaveze, ali upravo odluka o preregistraciji tablica pokazuje da, po ko zna koji put, Priština ne samo da ne ispunjava dogovoreno, već poništava rezultate dijaloga, stvarajući iznova novu krizu. O efektu ovakvih, nasilno nametnutih mera najbolje govori da je od donošenja odluke zabeležen jednocifren broj preregistrovanih vozila sa srpskim registarskim tablicama, od čega je svega dvoje Srba sa severa KiM. To je još jedan pokazatelj da Priština ne uživa podršku svih, a da, sa druge strane, u kontinuitetu provocira prirodnu reakciju srpskog stanovništva, koje ne može da kontinuirano preživljava samovolju rukovodstva iz Prištine.

Verujem da ćemo i danas čuti ustaljeni narativ predstavnika iz Prištine koji pokušavaju da svaku reakciju Srba na KiM predstave kao aktivnost organizovanu od strane Beograda u navodnim pokušajima destabilizacije. Ovakve tvrdnje jednostavno ne odgovaraju istini. Srbija, sa svoje strane, ni na koji način ne može da obuzda revolt koji vlada među nealbanskim stanovništvom Kosova i Metohije. Nepobitna je činjenica da protesti građana predstavljaju bunt protiv dugogodišnjeg institucionalnog nasilja i obespravljivanja nealbanskog stanovništva, kojem se, u ovom slučaju, uskraćuje pravo na mirno uživanje privatne imovine stečene na zakonit način. Priština se dakle ne zaustavlja u pokušajima oduzimanja imovine, a, kao što je poznato, jedna od meta je i Srpska pravoslavna crkva, i to dovođenjem u pitanje vraćanja imovine manastiru Dečani, čime Priština paradoksalno ne ispunjava odluke sopstvenog tzv. Ustavnog suda.

Dame i gospodo,

Dugo sam razmišljao kako da ilustrujem stvarnu sliku svakodnevice nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji. Navešću samo neke od činjenica. Prema našoj evidenciji nesmanjen je intenzitet obespravljivanja nealbanskog stanovništva, a ni broj etničkih motivisanih incidenata se nažalost nije smanjio. I u poslednjem izveštajnom periodu zabeleženi su brojni incidenti, govor mržnje, zastrašivanja, kršenja prava na pravično suđenje, ugrožavanja prava na slobodu kretanja i verskih prava, skrnavljenja crkava i grobova. Neprihvatljivi su i učestali napadi na objekte Srpske pravoslavne crkve, a posebno ponižavajuć odnos prema srpskoj kulturnoj i duhovnoj baštini na prostoru Kosova i Metohije, uključujući i 4 spomenika koji su uvršteni na Listu svetske baštine Uneska. Sveštenicima i monaškim zajednicama se nameću brojne administrativne i tehničke barijere, čime se otežava, pa čak i onemogućava njihov opstanak na crkvenim imanjima.

Kada je reč o pravima građana, pokušajte da zamislite da vam je oduzeto elementarno političko i građansko pravo da glasate. Srbima u Pokrajini je to urađeno i to uz učestala zastrašivanja i nasilne upade specijalnih snaga Rosu, koji su instrument za sprovođenje ciljeva Prištine pod izgovorom navodne borbe protiv kriminala. U decembru prošle godine Bratislav Nikolić, predsednik opštine Štrpce, pritvoren je pod sumnjom za organizovani kriminal i korupciju - još nije optužen i drže ga u pritvoru u Podujevu. Jedini razlog je pravljenje dodatnog i konačnog pritiska na srpsku zajednicu u Štrpcu.

Na koji način se opravdava borba protiv kriminala kada se specijalne snage Rosu koriste za upade na seoske slave, pretresanje škola i kidnapovanje vozača sanitetskog vozila koji je prevozio medicinsku infuziju i lekove? Koji su motivi i racionalizacija ovih postupaka? Samo pokušajte da zamislite i da se stavite u cipele Dragice Gašić, jedine srpske povratnice u Đakovicu. Zamislite da vam je i dalje zbog vašeg porekla i nacionalnosti zabranjeno da kupite hleb, jer živite u opštini koju lokalni Albanci ponosno smatraju zabranjenom za nealbance. Da čak jedanaest albanskih organizacija građanskog društva zahteva vaše proterivanje, kao i zabranu da se ikad ubuduće ijedan nealbanac vrati u taj grad. Onda vam je jasan nivo zastrašivanja sa kojima se suočavaju Srbi povratnici. Jasno vam je zašto je procenat povratnika ispod 2% i zašto je on i dalje jedan od najmanjih na svetu. Dozvolite mi da postavim pitanje, da li su ovo odlike društva koje se prema svetu predstavlja kao demokratija i faktor stabilnosti u regionu?

Svesni smo da dijalog ima širu dimenziju i da može uticati na situaciju u celom regionu. U prilog tome svedoče i sve izjave srpskih zvaničnika, uključujući i samog predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića. „Bolje sto godina pregovarati nego jedan dan ratovati“ reči su našeg predsednika koje najbolje opisuju politiku mira, pomirenja, regionalne saradnje koju sprovodi srpsko rukovodstvo, vođeno vizijom izgradnje zajedničke i prosperitetne budućnosti Balkana.

Verujem da je odgovornost današnjih lidera da stvore jasnu zajedničku viziju za buduće generacije. Takvu viziju pokazali su lideri i Beograda i Tirane stvarajući Otvoreni Balkan, inicijativu iz regiona za region, koja već daje konkretne rezultate. Srbija je u više navrata, bez razumevanja druge strane, ispružila ruku ka Prištini pozivima za uključivanje u ovu inicijativu, računajući da će postojati svest o važnosti ekonomskog povezivanja i napretka za dobrobit građana celog Balkana.

Dame i gospodo,

Kategorički odbacujemo argumentaciju Prištine o navodnoj protivustavnost formiranja Zajednice srpskih opština, jer je jasno da stav Prištine prema ovoj obavezi predstavlja odnos prema srpskom narodu u Pokrajini i ukazuje da se ona protivi tome da se srpski narod organizuje kao etnička zajednica i tako ostvari svoja kolektivna prava. Njihov pristup ima za cilj, kao poželjan model, sredine bez Srba, kao što su Priština, Đakovica ili Peć, ili neka druga slična mesta u Pokrajini. Za našu stranu je neprihvatljivo da Priština već punih 3.470 dana odbija da ispuni svoje obaveze i da razgovara o formiranju Zajednice srpskih opština, i uveravam vas da, bez obzira na ovu činjenicu, Srbija neće odustati od napora za pronalaženje kompromisnog rešenja za trenutnu situaciju.

Podsetiću vas da predstavnici Prištine, iako u svojim istupanjima često ponavljaju da je slučaj takozvanog "Kosova" gotova stvar, već 14 godina nisu priznati od strane većine članica UN. Ako je tzv. nezavisnost Kosova realnost, zašto onda imamo dijalog? Zašto je onda sve više pritiska na Beograd za potrebu obostranog priznanja? Ono što trenutno političko rukovodstvo Prištine odbija da prihvati je da se Beograd ne može zaobići u potrazi za konačnim rešenjem. To važi i u slučaju sve učestalijih najava članstva Prištine u međunarodnim organizacijama. Da li će ovakvi potezi pomoći stvaranju potrebne atmosfere za dijalog? Da li pak na ovaj način nagrađujemo destruktivno ponašanje Prištine i odbijanje dijaloga? Naše viđenje je da pokušaji učlanjenja tzv. "Kosova" u međunarodne organizacije predstavljaju nedopustiv čin i Srbija će odlučno nastupati protiv takvih koraka Prištine.

Tokom prošle sednice ovog uvaženog tela u aprilu ove godine mogli smo čuti pozive pojedinih članica SB UN za smanjivanjem, pa čak i gašenjem UNMIK, uz objašnjenje da Priština ima sopstvene i funkcionalne institucije. Međutim, okolnosti koje sam vam predočio i situacija na terenu nas iznova podseća da je međunarodno prisustvo u našoj južnoj pokrajini još uvek neophodno i s tim u vezi, podržavamo napore koje ulažu UNMIK, KFOR, EULEKS i OMIK u okviru svojih mandata. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti, što dodatno potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu i kapacitetu u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244.

Na kraju,

Želim da ukažem da u poslednje vreme u svim međunarodnim forumima čujemo pozive na poštovanje principa UN. Podržavamo teritorijalni integritet svih članica UN. Ali, šta je sa Srbijom? Želeo bih da upitam cenjene članice ovog uvaženog tela da li se potrebe primene principa iz Povelje UN odnose samo na neke ili na sve njene članice? Kao država koja dosledno poštuje međunarodno pravo i još uvek trpi posledice kršenja istog, verujemo bi Povelja UN i međunarodno pravo, uključujući teritorijalni integritet i suverenitet država, trebalo da se poštuje od strane svih i primenjuje neselektivno na sve države članice UN. Podsetiću vas da je upravo ovo telo pre više od dve decenije donelo rezoluciju 1244 kojom je potvrđen teritorijalni integritet Srbije, ali to nije sprečilo pojedine države da priznanjem tzv. „Kosova“ pogaze principe UN, ali i rezoluciju koju su same donele prilagođavajući međunarodno pravo svojim interesima i ciljevima. Upravo zato, sve češće pominjanje slučaja „Kosova“ je pokazatelj da je pravljenjem presedana otvorena Pandorina kutija, jer snaga svakog principa počiva na njegovoj potpunoj i univerzalnoj primeni i bezuslovnom pridržavanju.

Primetićete da sam u svom izlaganju postavio mnoštvo pitanja i izražavam nadu da ćemo danas od Vas, poštovanih članica SB UN i predstavnika Prištine, čuti odgovore na bar neka od njih, jer žitelji Kosova i Metohije, bilo koje nacionalnosti, bilo da su Srbi ili Albanci to zaslužuju.

Svi žitelji Kosova i Metohije sa punim pravom očekuju poboljšanje atmosfere i primirivanje tenzija na etničkom nivou koje su preduslov za normalan život. Za takav korak neophodna nam je konstruktivnost koja na strani Srbije neizostaje, ali i istinska puna podrška međunarodnih činilaca. Ističem da Srbija uvek bila i ostaje duboko posvećena pronalasku održivog rešenja mirnim putem, a zarad mira, stabilnosti i zajedničke budućnosti.

Hvala.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

18.10.2022.

Prvi kanal Češke televizije otpočeo je emitovanje serije od osam epizoda posvećen srpskoj kulturi i srpskoj gastronomiji. Ambasada Republike Srbije u Pragu je pokrovitelj serije „Miris srpske kuhinje sa Miroslavom Danutilom“. Serija je obuhvatio obilazak istorijskih građavina, muzeja, galerija, manastira u preko 25 srpskih gradova od Subotice do Pirota i Kuršumlije, uz spremanje srpskih specijaliteta u najpoznatijim srpskim restoranima. Ambasador Vekić se zahvalio producentkinji Češke televizije, gospođi Katarini Kovažovoj i reditelju gospodinu Georgu Agatonikiadisu na sjajno realizovanoj seriji i na popularizaciji srpske kulture i gastronomije i poželeo im puno uspeha na realizaciju budućih projekta.

13.10.2022

Ženski hor „Kir Stefan Srbin“ iz Smedereva je održao koncert u prepunoj dvorani Kuće nacionalnih manjina u Pragu. Koncertu su prisustvovale javne ličnosti iz kulturnog života Praga i diplomatski kor. Na programu koncerta su bila muzička dela srpskih poznatih kompozitora, Stanislava Biničkog, Moše Odalovića, Vere Horvat i Nikole Grbića. Pokrovitelji koncerta su bili srpsko udruženje „Vidovdan“ i Ambasada Republike Srbije u Pragu.

Ženski hor „Kir Stefan Srbin“ osnovan je 1993.godine, održao je nekoliko stotina koncerata na svim kontinentima i dobio preko 50 muzičkih nagrada. Sa velikim ponosom ističu gostovanja u Kini, Americi i Rusiji. Ambasador Berislav Vekić zahvalio se g. Milanu Iliću dirigentu hora i svim članovima hora na odličnom koncertu i poželo im puno sreće i uspeha u budućim nastupima.

12,10,2022

U organizaciji Ministarstva industrije i trgovine i Ministarstva spoljnih poslova Češke Republike u Pragu je održana Konferencija o energetskoj tranziciji Zapadnog Balkana. Cilj događaja je bilo isticanje energetske politike EU i u njenim susednim zemljama, u kontekstu zelene tranzicije definisane Ekonomskim i investicionim planom za Zapadni Balkan koji je usvojila EK 2020. god.

Događaj je okupio predstavnike administracije i biznisa iz ČR i EU, regionalne energetske eksperte i ambasadore zemalja Zapadnog Balkana, sa ciljem diskusije o izazovima energetske tranzicije u regionu. Republiku Srbiju predstavljao je ambasador RS u Pragu, Berislav Vekić.

Ambasador Berislav Vekić se zahvalio organizatorima na pozivu za učešće na jednoj ovakvoj značajnoj konferenciji. U svom izlaganju Vekić je istakao da je Republika Srbija menjala legislativu i da je sa izmenama zakona, akcionih planova i strategija stvorila dobre uslove za intenzivnije investiranje u obnovljive izvore energije. Ostvarivanje ovih aktivnosti stvorili su uslove za diversifikaciju resursa, povećanje sigurnosti u snabdevanju energijom, povećanje konkurentnosti, smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu i podsticanje odgovornog ponašanja prema energiji i klimatskim promenama. Plan Srbije je da do 2040. godine iz obnovljivih izvora energije dobije 40% energije, smanjenje emitovanja ugljen dioksida za 55% do 2030. godine.

11.10.2022.

Ambasador Berislav Vekić se sastao sa delegacijom Narodne Skupštine Republike Srbije u kojoj su bile narodne poslanice dr Aleksandra Tomić i Marija Jevđić. Na Poziv Gornjeg doma Parlamenta Češke Republike predstavnice Odbora za privredu, regionalni razvoj, turizam i energetiku učestovale su na Interparlamentarnoj konferenciji o stabilnosti, ekonomskoj koordinaciji i upravljanju u EU. Svoje izlaganje su imali drugog dana konferencije na okruglom stolu posvećenom Energetskoj nezavisnosti - finansiranje energetike i klimatske mere. Ističemo zapaženo istupanje naše delegacije koje je pohvaljeno od strane više govornika i moderatora sesije.

08.10.2022.

Ambasador Berislav Vekić prisustvovao je završnom gala koncertu Lednicko-Valtickog muzičkog festivala koji je tradicionalno održan po sedmi put. Ove godine festival je bio inspirisan muzikom Balkana te je ambasador Vekić bio pokrovitelj „Jugoprologa“ gde je gostovao trubački orkestar Bojana Ristića. Na završnom gala koncertu, Ostravskom Filharmonijom dirigovao je Marko Ivanović. Ambasador Vekić se zahvalio direktoru festivala g. Jirži Partiki (na slici), gradonačelniku mesta Valtice, g.Pavelu Trojanu, kao i g.Vladimiru Poliakovu vlasniku kompanije ZFP group glavnom sponzoru festivala na gostoprimstvu i sjajnoj organizaciji.

06.10.2022.

Predsednik republike Srbije, Aleksandar Vučić učestvovao je na Samitu u Pragu na kome se razgovaralo o inicijativi za uspostavljanje Evropske političke zajednice kao platforme za dijalog postojećih članica Evropske unije i onih država koje tome teže. Samit je okupio najviše predstavnike 44 države koje su predstavljali predsednici ili premijeri država. Tokom Samita u Pragu, predsednik Vučić se sastao sa predsednikom Češke Republike, Milošem Zemanom. Sastanku dva predsednika prisustvovali su sa srpske strane ambasador Berislav Vekić, savetnica za spoljno politička pitanja Tanja Jović i savetnica za medije Suzana Vasiljević, a sa Češke strane Vratislav Minaž, šef kancelarije predsednika, Rudolf Jindrak direktor odeljenja za spoljno politička pitanja i Jan Bruner iz odeljenja za spoljne poslove. Teme razgovora dva predsednika i dva velika prijatelj su bile aktuelna energetska situacija u svetu, migrantska kriza, ratni sukob Rusije i Ukrajine i poseta predsednika Miloša Zemana Srbiji u drugoj polovini januara sledeće godine. Nakon sastanka predsednik Vučić je izjavio: „Sa dragim i poštovanim prijateljem Milošem Zemanom razmenio sam mišljenje o geopolitičkim izazovima današnjice, pogotovo u svetlu aktuelne energetske situacije, ali i u brojnim drugim aspektima. Kao i uvek, slušao sam mudre procene iskusnog državnika i iskrenog poštovaoca nađe zemlje“. Na samitu u Pragu, predsednik Vučić je učestovao na Okruglom stolu o energetici, ekonomiji i klimatskim pitanjima, ali je imao trilateralni sastanak sa predsednikom Francuske, Emanuelom Makronom i kancelarom Nemačke, Olafom Šolcom. U bilateralnim sastancima se sastao sa predsednicom Evropske Komisije, Ursulom fon der Lajen i španskim premijerom Pedrom Sančezom, a na marginama samita sa brojnim predsednicima i premijerima evropskih država.

06.10.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je danas na Samitu u Pragu na kojem se razgovaralo o inicijativi za uspostavljanje Evropske političke zajednice kao platforme za dijalog postojećih članica Evropske unije i onih država koje tome teže. Tokom Samita u glavnom gradu Češke Republike, predsednik Vučić učestvovao je i na Okruglom stolu o energetici, ekonomiji i klimatskim pitanjima.

Predsednik Vučić je na Samitu izneo probleme Srbije, uz koju su, kako je preneo, snažno stali bugarski predsednik Rumen Radev, grčki premijer Kirijakos Micotakis, dok je nemački kancelar Olaf Šolc pažljivo slušao. On je istakao da je na panelu u Pragu najvažniji zaključak da se povežu elektromreže i gasni interkonektori i nafotovdi da bi se energenti koristili iz celog sveta.

"Mnogo dobrih stvari se tu čulo, kojim putem će Evropa da ide. Izgradnja povezujućih transmisionih sistema, novih interkonektora, gasovoda, naftovoda, da bi mogli da se koriste energenti iz celog sveta. U subotu ćemo pričati više o novim investicijama. Zahvalio sam Evropljanima na podršci za izgradnju interkonektora sa Bugarskom", rekao je predsednik Vučić i preneo da je još jednom zamolio da se razmotri odluka o zabrani uvoza ruske nafte. On je naveo i da je bilo onih zvaničnika koji su nas podržali, kada je reč o osmom paketu sankcija EU prema Rusiji.

"Što se tiče onih koji su bili na našoj strani povodom ovoga, jer sam ja pokrenuto tu temu, ponoviću, Rumen Radev je bio fantastičan. Rekao je da ne razume o čemu se radi i da nije fer prema Srbiji i da treba da se vidi šta može da se uradi da se to ispravi. Micotakis je u svojoj završnoj reči govorio o tome i hvala im", rekao je predsednik.

Predsednik Vučić se osvrnuo i na novu političku zajednicu koju je predložio francuski predsednik Emanuel Makron.

"Okupili smo se da pokažemo da pripadamo Evropi. To je za nas veoma korisno, idealna prilika da imamo dobre sastanke, da saznamo neke stvari. Video sam šta mnogi počinju da rade u svojim zemljama po pitanju energetske krize. Nama ovo znači, a kad i kako će da se nastavi ili uspori evropski put, videćemo", naveo je predsednik i dodao da na sastanku nije bilo kritika na račun politike Srbije, ali da očekuje da će ih biti tokom bilateralnih susreta.

Predsednik Vučić sastao se u Pragu sa predsednikom Češke Republike Milošem Zemanom, sa kojim je razgovarao o bilateralnim i ekonomskim odnosima Srbije i Češke, kao i o njegovoj predstojećoj poseti Srbiji, kojoj se, kako je istakao, unapred raduje.

"Sa dragim i poštovanim prijateljem Zemanom razmenio sam mišljenja o geopolitičkim izazovima današnjice, pogotovo u svetlu aktuelne energetske situacije, ali i u brojnim drugim aspektima. Kao i uvek, slušao sam mudre procene iskusnog državnika i iskrenog poštovaoca naše zemlje", naveo je predsednik Vučić.

Tokom boravka u Pragu, predsednik Srbije sastao se i sa predsednikom Republike Francuske Emanuelom Makronom, kancelarom Savezne Republike Nemačke Olafom Šolcom, kao i predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs /Dimitrije Goll

24.9.2022.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio je da je delegacija Srbije završila veoma intenzivnu diplomatsku aktivnost u Njujorku u okviru 77. Generalne skupštine UN, da je održao ukupno 100 sastanaka na marginama tog zasedanja, a da je potpisano 12 sporazuma, protokola i memoranduma sa predstavnicima država sa kojima je imao priliku da se sastane.

Ministar Selaković je naveo da je Generalna skupština UN bila prilika da se na marginama tog zasedanja održi niz sastanaka sa kolegama ministrima spoljnih poslova iz više država sveta i sa predstavnicima kako SAD, odnosno njihovog Kongresa, tako i sa predstavnicima Američko-jevrejskog komiteta, Alijanse civilizacija, ali i Svetskog ekonomskog foruma.

"Kada se svede računica ovogodišnje Generalne skupštine UN i sastanaka na marginama, mogu sa ponosom da kažem da je održano ukupno 100 susreta, od toga 95 sa ministrima spoljnih poslova i pet sa predstavnicima Američko-jevrejskog komiteta, Alijasne civilizacija i Svetskog ekonomskog foruma", naveo je šef srpske diplomatije.

Ministar Selaković je naglasio da je to bila odlična prilika da se afirmiše ono što jeste naša politika, a da su kolege ministri spoljnih poslova iz različitih država na sastancima koje je imao bili pod utiskom nakon izvanrednog obraćanja predsednika Aleksandra Vučića na Generalnoj skupštini UN.

"Bili su pod utiskom upravo tog govora, govora koji je potvrdio dosledno poštovanje međunarodnog prava, poštovanje uloge UN i poštovanje važećih rezolucija SB UN od strane Srbije koja geografski i po broju stanovnika nije velika zemlja, ali zemlja koja čvrsto veruje da je posvećenost malih i srednjih zemalja međunarodnom pravu najjači saveznik u našoj borbi za zaštitu naših vitalnih državnih i nacionalnih interesa", naglasio je ministar Selaković.

Kako je preneo, bilo je izuzetnih razgovora, kako sa predstavnicima država koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, tako i onima koje to nisu i koje su još jednom potvrdile svoju podršku i posvećenost zaštiti vitalnog principa nepovrednosti teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država članica UN.

"Ova godina je bila veoma izazovna za UN. Multilateralizam je u svojesvrsnoj krizi i za Srbiju je od vitalnog značaja da se multilateralizam vrati na scenu, da se ojačana uloga UN vrati na scenu i da naša borba za zaštitu naših državnih i nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji, a upravo u svetlu borbe za poštovanje primene međunarodnog prava, relevantnih odluka UN, kao što je Rezolucija 1244, ostaje ono čime ćemo se baviti i ostaje nešto za šta će se Srbija boriti. Upravo ta reafirmacija uloge UN jeste nešto što garantuje i veći uspeh u toj borbi", poručio je ministar Selaković.

Šef srpske diplomatije je istakao da su susreti na marginama zasedanja Generalne skupštine UN bili odlična prilika da se zaključi niz sporazuma, protokola i memoranduma sa predstavnicima država sa kojima je imao prilike da se sastane.

"Ukupno smo zaključili 12 sporazuma, memoranduma i protokola, a danas i završili ovu veoma intenzivnu diplomatsku aktivnosti potpisivanjem i Sporazuma o ukidanju viza na službene i diplomatske pasoše sa Senegalom", zaključio je ministar Selaković.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

21.9.2022

Ambasador Republike Srbije u Češkoj Republici ugostio je novog finskog ambasadora, Pasi Tuominena. NJ.E. gospodin Tuominen u svojoj bogatoj političkoj karijeri je bio ambasador Finske u Mađarskoj, radio u konzularnom sektoru MIP Finske kao i u Ministarstvu odbrane.

U prijateljskoj i srdačnoj atmosferi teme razgovora su bile bilateralni odnosi između dve prijateljske zemlje, mogućnosti uvećanja međutrgovinske razmene, politička situacija na Kosovu, kao i politička situacija u Federaciji Bosne i Hercegovine, ratna kriza u Ukrajini, energetska bezbednost, bezbednost hrane i ulazak Finske u NATO. Gospodin Tuominen je istakao lidersku poziciju Srbije na Zapadnom Balkanu i značaj ulaska Srbije u Evropsku Uniju. Ambasador Vekić se zahvalio Finskoj vladi i finskom narodu koji pružaju podršku Srbiji na njenom evropskom putu.

13.09.2022.

Ambasador Vekić se sastao sa Andrašem Baranjiem, novim ambasadorom Republike Mađarske u Češkoj Republici.

U prijatnom ambijentu ambasade Republike Srbije i prijateljskom razgovoru oba sagovornika su istakli izuzetno dobre i prijateljske odnose između dve države i dva naroda, a da su predsednik Aleksandar Vučić i premijer Viktor Orban glavni temelj nikada boljih odnosa između Srbije i Mađarske. Glavne teme razgovora su bile: energetska kriza, rat u Ukrajini, evropski put Zapadnog Balkana, unapređenje odnosa na polju privrede i kulture između Srbije i Mađarske. Međutrgovinska razmena svake godine raste, a pokazatelj upravo tih dobrih rezultata je i rekordna međutrgovinska razmena koja je u prvih sedam meseci ove godine premašila 2 milijarde evra. Ambasador Vekić se zahvalio NJ.E Baranjiju za pomoć i podršku koju Mađarska vlada i mađarski narod pružaju Srbiji na njenom evropskom putu.

12.09.2022.

Ambasador Vekić je bio gost Jermenske ambasade na poziv NJ.E. gospodina Ašota Hovakimiana, ambasadora Jermenije. Ambasador Hovakimian je opunomoćeni ambasador Jermenije u Češkoj Republici, ali iz Praga, eksteritorijalno pokriva i Republiku Srbiji, Republiku Slovenije, Republiku Hrvatsku, Republiku Crnu Goru, a kako je najavio od sledećeg meseca i Federaciju Bosne i Hercegovine. Gospodin Hovakimian je veliki poznavalac političkih dešavanja na Zapadnom Balkanu. U prijatnoj atmosferi i prijateljskom razgovoru teme razgovora su bile politička i ekonomska dešavanja u Jermeniji, trenutna situacija u regionu Nagorno Karabaha, politička i ekonomska situacija u zemljama zapadnog Balkana, unapređenje ekonomske saradnje između dve prijateljske zemlje.

12.09.2022.

Ambasador Republike Srbije u Pragu, Berislav Vekić, upisao se u knjigu žalosti povodom smrti NJ.K.V. Elizabete II koja je otvorena u Britanskoj ambasadi u Pragu. Ambasador Vekić je uputio izraze najdubljeg saučešća Kraljevskoj porodici i narodu Ujedinjenog Kraljevstva i Komonvelta u ime ambasade Republike Srbije i u svoje lično ime.

10.09.2022.

Ambasador Vekić je u prostorijama ambasade upriličio prijem za igrače i stručni štab Rukometnog kluba Radnički iz Kragujevca koji igraju svoju prvu utakmicu u okviru EHF kupa protiv praške Dukle. Nastup na međunarodnoj sceni, rukometaši Radničkog su otvarili osvajanjem trećeg mesta u domaćoj Arkus ligi prošle godine i sa velikim ambicijama ulaze na međunarodnu rukometnu scenu. Ambasador Vekić je kompletnom timu i rukovodstvu poželeo puno sreće i uspeha u nastupajućim domaćim i međunarodnim takmičenjima, kao i da na najbolji način reprezentuju srpski rukomet na međunarodnoj sceni.

08.09.2022.

U ambasadi RS u Pragu, ambasador Vekić organizovao je prijem za mlade glumce iz Novog Sada koji gostuju u Pragu sa predstavom „Nasleđe“.

U periodu 4-9.09.2022. u Pragu je realizovan međunarodni festival omladinskog teatra EYEnet na kome su se predstavile omladinske grupe iz devet država. Organizator festivala je gradsko pozorište Divadlo v Dlouhe u Pragu, a srpski tim predstavljali su mladi iz Novog Sada sa predstavom Legacy - Nasleđe, koja je odigrana dva puta u gimnaziji Porg Liben i Divadlo u Doluhe. Festival je realizovan kao jedna od aktivnosti na projektu European Youth Engagement Network 2.0-EYEnet 2.0 koji je ko-finansiran od strane Evropske komisije kroz program Europe for Citizens. Nosilac projekta je Fondacija Novi Sad - Evropska prestonica kulture u saradnji sa 15 partnerskih organizacija iz devet država. U okviru projekta do sada su realizovani omladinski festivali u partnerskim gradovima Maribor - Ptuj (Slovenija), Novi Sad (Srbija), Atina (Grčka), Klermon Feran (Francuska), Kaunas (Litvanija), Sansepolkro (Italija), a tokom septembra predstoji završni festival u Berlinu (Nemačka).

Projekat je deo glavnog programa dve Evropske prestonice kulture Novi Sad 2022 i Kaunas 2022.

4.9.2022

Delegacija Košarkašakog saveza Srbije na čelu sa predsednikom KSS Predragom Danilovićem, generalnim sekretarom KSS Zlatkom Bolićem, direktorom Triglav osiguranja, Draganom Markovićem koji je ujedno i glavni sponzor košarkaške reprezentacije i ostalim članovima stručnog tima posetila je ambasadu Republike Srbije u Pragu tokom Evropskog prvenstva u košarci. Tom prilikom predsednik KSS, Predrag Danilović uručio je ambasadoru Berislavu Vekiću poklon, dres sa potpisima svih reprezentativaca RS. Ambasador Vekić se svim prisutnima zahvalio i reprezentaciji poželeo osvajanje zlatne medalje na evropskom prvenstvu. Razgovor u prijatnom ambijentu je nastavljen uz prigodan koktel koji je organizovala ambasada RS.

02.09.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić predsedavao je Samitom u okviru inicijative Otvoreni Balkan zajedno sa predsednikom Vlade Republike Albanije Edijem Ramom i predsednikom Vlade Republike Severne Makedonije Dimitrom Kovačevskim. Samitu su prisustvovali i predsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović, predsedavajući Veću ministara Bosne i Hercegovine Zoran Tegeltija, ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto i ministar spoljnih poslova Republike Turske Mevlut Čavušoglu.

Otvarajući Samit lidera u okviru inicijative Otvoreni Balkan, Predsednik Vučić je poručio da nikada nije više pažnje i energije usmereno na uspeh ovog projekta od osnivanja, te da od uspeha Otvorenog Balkana zavisi i koliko će zemlje članice uspeti da osiguraju dobru ekonomsku budućnost svojih zemalja, kao i učvršćivanje mira i stabilnosti u regionu.

„Nadamo se da će inicijativa Otvoren Balkan dodatno doprinositi ekonomskom jačanju i povezivanju, ali i pružiti mogućnost, koja je za nas od velikog značaja, a to je da govorimo u regionu jednim glasom i kada se radi o ključnim pitanjima od interesa za sve naše zemlje i za region u celini. Dosadašnji progres nije mali, ali lagao bih kada bih rekao da smo uvek zadovoljni tempom napretka. Čini mi se da uvek možemo brže i snažnije i bolje. Uspostavljanjem zelenog koridora Otvorenog Balkana za transport prehrambenih proizvoda doveo je do rasta trgovine od 17 odsto u ovom sektoru. Takođe, otvaranje namenskih voznih traka na graničnim prelazim je skratio čekanje sa nekoliko sati na 10 do 15 minuta, što nemerljivo olakšava poslovanje kompanijama iz Srbije, Albanije i Severne Makedonije“, naglasio je predsednik Vučić ističući da su u toku dana potpisana dokumenta, kao rezultat posvećenosti i rada i izraz opredeljenosti svih članica Otvorenog Balkana da u budućnosti saradnja dostigne još viši nivo.

Prema rečima predsednika Vučića, među potpisanim dokumentima je i Sporazum o mehanizmima za obezbeđivanje nesmetanog snabdevanja osnovnim životnim namirnicama unutar regiona Otvorenog Balkana, koji predviđa nesmetanu trgovinu određenih prehrambenih namirnicama unutar inicijative i ukoliko neka od zemalja članica donese odluku o zabrani izvoza tih namirnica.

„Operativni plan u oblasti civilne zaštite, je nastavak prethodnog sporazuma o saradnji u civilnim i vanrednim situacijama iz jula 2021. godine“, rekao je predsednik ukazavši da je posebno mudra ideja albanskog premijera Edija Rame rezultirala potpisivanjem Memoranduma o razumevanju u oblasti kinematografije i audio vizuelnih aktivnosti čime će se osnovati zajednički koprodukcioni fond "Otvorenog Balkana" za filmske profesionalce.

Takođe, predsednik Vučić je ocenio da će izdavanje prvih radnih dozvola i registracionih brojeva biti prekretnica koja će usmeriti razvoj privrede naše tri zemlje i dodao da je posebno važno osnivanje radne grupe za prevenciju kriza pred dolazeću tešku zimu.

Predsednik Vučić se osvrnuo i na međunarodni sajam vina Vinska vizija, organizovan u okviru inicijative Otvoreni Balkan, ističući da su tri zemlje članice pokazale da jednu tako važnu i izuzetnu tešku manifestaciju mogu da organizuju na najvišem svetskom nivou, dovodeći najveći deo svojih vinarija, najpoznatije svetske vinarije i promovišući glavne gradove i svoje zemlje.

Predsednik Vučić je posebno zahvalio premijeru Crne Gore, predsedavajućem Savetu ministara Bosne i Hercegovine, ali i šefovima diplomatije Mađarske i Turske, što su došli u Beograd na Samit.

"Vi niste naši gosti, mi smo toliko vezani i potrebni jedni drugima a to pokazuje i učestalost naših susreta. Verujem da ćemo, bez obzira što neki nisu formalno deo Otvorenog Balkana i što neki neće biti, moći da razvijamo dalju moguću saradnju“, dodao je predsednik Vučić dodajući da su odnosi zemalja unutar inicijative na istorijskom maksimumu.

Nakon obraćanja učesnika i gostiju na Samitu, Predsednik Vučić je poručio su za sve zemlje učesnice inicijative "Otvoreni Balkan" mir i stabilnost od ključnog značaja, bez obzira na to što nemaju ista mišljenja o svim političkim događajima i pitanjima. Takođe je istakao da se sve zemlje koje učestvuju na Samitu, nalaze na evropskom putu i da su mu posvećene. Zato je zamolio evropske partnere da pokažu poštovanje i više razumevanja prema regionu Balkana i zahvalio predstavnicima EU na tome što poštuju odluku Srbije, Albanije i Severne Makedonije da naprave projekat kakav je Otvoreni Balkan.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

1.9.2022

Na praškom aerodromu, ambasador Republike Srbije u Pragu, Berislav Vekić, poželeo je dobrodošlicu košarkaškoj reprezentaciji Srbije koja je stigla u Prag na Evropsko prvenstvo u košarci. Srpske reprezentativce je dočekao veliki broj domaćih i stranih novinara i navijača. Kompletnom timu i stručnom štabu, ambasador Vekić je poželeo mnogo uspeha na prvenstvu, sa željom da osvoje prvo mestu. Na poslednjem evropskom prvenstvu u košarci naša reprezentacija je osvojila drugo mesto.

31.08.2022.

Na poziv iz kabineta premijera Češke Vlade, Petr Fiale, ambasador Berislav Vekić prisustvovao je svečanom otvaranju rekonstruisanog vrta Straka Akademije. Svečanom skupu prisustvovali su pored premijera i ministara iz češke vlade, predsednik Senata, Miloš Vistričil, diplomatski kor, ugledne ličnosti iz češkog javnog života.

Straka Akademija je velelepna neobarokna građavina, današnje sedište češke vlade. Po želji grofa Jana Petra Strake, nakon izgradnje od 1896.g. je bio studetski dom za siromašnu decu. Od 1993.godine je sedište vlade Češke.

U svom obraćanju, premijer Fiala se zahvalio svima koji su učestvovali u projektu rekonstrukcije koja se radila po projektu arhitekte Františeka Jozefa Tomajera. Vrt Straka Akademije koristiće se u reprezentativne svrhe, ali će biti otvoren i kao turistička atrakcija, naglasio je premijer Češke. Tim povodom Fiala je zasadio stablo jabuke stare češke sorte Virdžin češka. Tokom rekonstrukcije popločana je površina od 5.000 kvadratnih metara, regenerisana trava na 11.000 kvadratnih metara, obnovljena živa ograda i zasađeno 380 ruža uz ranije negovanih 15.000 sadnica cveća.

29.08.2022.

Na poziv rektorke Karlovog Univerziteta, profesorke Milene Kraličkove, ambasador RS u Pragu, Berislav Vekić prisustvovao je pozivnom predavanju kancelara Olafa Šolca, o budućnosti Evrope. Ovom skupu su prisustvovali ministri u Vladi ČR, predstavnici Parlamenta i Senata, diplomatski kor, profesori i studenti Karlovog Univerziteta.

Nemački kancelar Olaf Šolc, na predavanju u ponedeljak u praškom Karolinu, izjavio je da budućnost EU i proširenje Evropske Unije treba da obuhvati zemlje Zapadnog Balkana, Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju. Prema njegovim rečima, rast bloka će pomoći da se obezbedi postepen prelazak na većinsko glasanje. Kancelar predlaže i izgradnju novog sistema PVO u Evropi. On se složio sa Fijalom o potrebi za panevropskim rešenjem cena struje.

25.07.2022.g.

Ambasador Berislav Vekić sastao se sa gospodinom Martinom Košatkom, pomoćnikom ministra spoljnih poslova Češke Republike u odeljenju za južnu i jugoistočnu Evropu.

Teme razgovora su bile: Češko predsedavanje Savetom EU, pozivi za prisustvo srpske delegacije na neformalnim ministarskim konferencijama, razgovor o francuskom predlogu formiranja političkih zajednica, Ukrajinski rat, sankcije protiv Ruske Federacije, energetska kriza, otvaranje procesa pristupnih pregovora EU sa Severnom Makedonijom i Albanijom, status i izbori u Federaciji Bosne i Hercegovine, nastavak pregovora između Beograda i Prištine.

Još jednom je obostrano istaknuto veliko prijateljstvo između dva naroda i dve države koje nemaju otvorenih pitanja. Podržan je suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, ali je sa češke strane istaknuta potreba usklađivanja srpske spoljne politike sa politikom EU.

22.7.2022

Ambasador Berislav Vekić posetio je mlade srpske košarkaše, učesnike košarkaškog kampa u Kijovi. Poslednjih trinaest godina srpski košarkaš i košarkaški trener, Vladimir Paunović organizuje letnji košarkaški kamp u Kijovi, koji okuplja mlade košarkaške talente iz Češke, Slovačke i Srbije. Ove godine na kampu učestvuje 46 mladih košarkaša iz Kragujevca. Školu košarke vode poznati treneri iz Srbije i Češke Republike.

14.07.2022.

Ambasador Berislav Vekić se sastao sa Ivanom Hadži Stošić, državnom sekretarkom u Ministarstvu životne sredine koja učestvuje kao gost na neformalnom ministarskom sastanku evropskih ministara životne sredine u Pragu od 12-14.07.2022.g. u sklopu predsedavanja Češke republike Savetom Evrope.

Ministri i drugi visoki predstavnici zemalja EU razgovarali su u Pragu o zaštiti prirode i biodiverziteta, uticaju rata u Ukrajini na životnu sredinu i prilagođavanju klimatskim promenama.

Češko predsedništvo je imalo za zadatak da istakne da je prilagođavanje klimatskim promenama usko povezano sa zaštitom biodiverziteta i obnavljanjem prirode. Sastanak je otvorila i prisutne pozdravila ministarka za životnu sredinu ČR, Ana Hubačkova. Debata o efektima rata u Ukrajini na prirodu i životnu sredinu imala je najveći broj prijavljenih govornika. Diskusiju ministara EU o ograničavanju, praćenju i naknadnoj sanaciji ozbiljne ekološke štete prouzrokovane ratom, otvorio je nabrajanjem ekoloških šteta lično ministar životne sredine Ukrajine, Ruslan Strileta.

Evropski komesar za životnu sredinu, okeane i ribarstvo Virginijus Sinkevičijus naglasio je da će tokom konferencije biti neophodno usaglasiti Globalni okvir biodiverziteta nakon 2020. godine, koji je ključna strategija za očuvanje i obnovu biodiverziteta i ekosistema u svetu za narednih deset godina.

Češka će predstavljati EU na važnoj konferenciji o biodiverzitetu COP 15 u Montrealu. Ministri su se stoga složili da, kao i za klimu, Evropa mora da bude svetski lider u biodiverzitetu i da sledi ambiciozne globalne ciljeve.

12.7.2022

Ambasador Republike Srbije u Pragu, Berislav Vekić, upisao se u knjigu žalosti povodom iznenadnog tragičnog ubistva, bivšeg japanskog premijera, gospodina Šinzo Abe.

Tom prilikom, ambasador Vekić je ambasadoru Japana u Pragu, NJ.E.gospodinu Suzuki Hideo, preneo izraze najdubljeg saučešća narodu Japana u ime predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, Vlade Republike Srbije i u svoje lično ime.

11.07.2022.

Ambasador Berislav Vekić sastao se sa potpredsednicom Narodne skupštine i predsednicom Odbora za evropske integracije Elvirom Kovač, koja učestvuje na sastanku predsedavajućih Konferencije odbora za evropske poslove država članica Evropske Unije (KOSAK) koji se u okviru češkog predsedavanja Savetom EU održava 11 i 12 jula 2022.g. u Pragu.

Sastanak su otvorili predsednik Senata Parlamenta Češke Miloš Vistričil, predsedavajući Odboru za evropske poslove češkog Senata David Smoljak i predsedavajući Odboru za evropske poslove češkog Predstavničkog doma Ondrej Benešik. Prvu sesiju pod nazivom „Predstavljanje prioriteta češkog Predsedavanja EU“ predstavio je ministar za spoljne poslove Češke Republike Jan Lipavski.

Predsednica Odbora za evropske integracije Elvira Kovač je istakla da svako predsedavanje EU postavlja različite prioritete, ali važno je da vladavina prava i poštovanje međunarodnih principa ostanu na snazi, kao i da Evropska unija mora biti kredibilan partner koji će kroz različite mehanizme angažovanja i pristupa u regionu, uključujući i finansijsku podršku, omogućiti da države regiona brže i efikasnije ispunjavaju svoje obaveze. Na kraju svog izlaganja E. Kovač izrazila je nadu da će EU uspešno rešavati izazove pred kojima se nalazi, te da politika proširenja neće biti dovedena u pitanje.

U okviru druge sesije, razgovaralo se o trenutnim izazovima u oblasti medija kao i izazovima demokratije, odnosno zaštiti vladavine prava i pravne države. Učesnicima sastanka se video porukom obratila potpredsednica Evropske komisije za vrednost i transparentnost Vera Jurova kao i prvi potpredsednik Evropskog parlamenta Otmar Karaš i komesar za medije i borbu protiv dezinformisanja Mihal Klima.

Na sastanku predsedavajućih KOSAK učestvovali su članovi parlamenata država članica Evorpske unije, dok su države kandidati za članstvo učestvovali u statusu posmatrača, uključujući po prvi put parlamente Ukrajine i Moldavije, a ostali učesnici su bili u statusu specijalnog gosta. Plenarni KOSAK sastanak biće održan od 13. do 15. novembra 2022. godine u Pragu.

8.7.2022

U petak, 8. jula 2022. godine, održan je svečani koncert povodom češkog predsedavanja Savetom EU u prostorijama Rudolfinuma u Pragu. Svečanoj manifestaciji prisustvovali su predsednik ČR Miloš Zeman, predsednik Vlade ČR Petr Fiala, ministri iz Vlade ČR, predstavnici diplomatskog kora, predstavnici čeških javnih institucija i ugledne ličnosti ČR.

Pred početak koncerta, okupljenima se obratio premijer ČR Petr Fiala: „Namerno smo izabrali muziku. Prvi koncert održan je u Litomišlu tokom sastanka sa Evropskom komisijom, a danas je češko predsedavanje zvanično dovedeno u Prag. Svi razumemo muziku, bez obzira na jezike koje govorimo. Muzika je takođe raznolika, kao što su različite države Evropske unije“, rekao je premijer Češke Petr Fiala.

Nakon predsednika Vlade ČR, gostima svečanog koncerta se obratio predsednik ČR, Miloš Zeman: „Evropska unija predstavlja države koje su povezane izborom, izborom slobode. Dobro je shvatiti da sloboda nije sama po sebi očigledna niti udobna, i da je stalno nečim ugrožena. Poželeo bih Češkoj da radi dobar posao na čelu naroda i država koje su povezane izborom slobode“, rekao je predsednik Češke Miloš Zeman.

Nakon intoniranja češke himne i himne Evropske Unije, nastupio je Tomaš Kačo sa PKF – Praškom filharmonijom pod dirigentskom palicom Jana Kučere. Tokom umetničkog muzičkog programa izvedena je i kompozicija „Jače od juče“ koju je Tomaš Kačo komponovao specijalno za češko predsedništvo.

Program koncerta je osmišljen da odrazi češki identitet, da prikaže muzičku tradiciju u modernom smislu i da predstavi savremeno češko delo koje izražava nacionalno i evropsko samopouzdanje. Dramaturgija svečane večeri suprotstavila je tradiciju i sadašnjost i povezala klasičnu muziku sa drugim žanrovima - sa popularnom muzikom, džezom ali i sa češkim folklorom.

07.07.2022.

Ambasador Berislav Vekić sastao se sa srpskim paraolimpijskim reprezentativcima u streličarstvu, Veselinom Uzelcem i Sašom Babićem koji učestvuju na Evropskom Kupu koji se boduje za svetski poredak, koji se održava od 2-10.7.2022.godine u Nove Mesto nad Metuji u Češkoj Republici. Srpski reprezentativci se na osnovu uvodnih takmičenja nadaju ulasku u finale u konkurenciji streličara iz 34 zemlje. Ambasador Vekić im je poželo puno uspeha u završnim rundama takmičenja.

05.07.2022.

Ambasador Berislav Vekić primio je u Ambasadi Republike Srbije u Pragu humanitarce Marka Bogdanovića i Bojana Bojovića, koji su pre tri dana krenuli na humanitarnu turneju kroz 12 evropskih zemalja (Srbija, Mađarska, Slovačka, Poljska, Češka Republika, Nemačka, Holandija, Belgija, Luksemburg, Austrija, Slovenija i Hrvatska). Cilj akcije je obeležavanje 50 godina od proizvodnje prve Zastave 101 u Kragujevcu i prikupljanje finansijske pomoći za NURDOR (Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka). U srdačnom i prijatnom razgovoru gosti su istakli da je odziv donatora izuzetno veliki i da je do sada prevazišao njihova očekivanja. Njihov plan je da se ovom akcijom prikupe finansijska sredstva za kupovinu skenera za vizuelizaciju krvnih sudova i lakše plasiranje venskih linija za hemoterapiju kod najmlađih onkoloških pacijenata. Crvena brendirana Zastava 101 bila je prava atrakcija u centru Praga kojoj su prilazili strani turisti i pravili fotografije za uspomenu. Veliko hvala ovim divnim ljudima!

28.06.2022.

Vidovdanski pomen održan je u Jindrihovicama, malom mestu nadomak Karlovih Vari, gde se nalazio najveći koncentracioni logor u toku Prvog svetskog rata u kom je stradalo preko 7000 Srba. Liturgiju je služio Vladika praški Mihal sa velikodostojnicima Crkve presvete Bogorodice. Pomenu su prisustvovali vernici srpske pravoslavne crkve sa ocem Srđanom Jablanovićem, predstavnici Češko-srpske asocijacije, predstavnici ruske ambasade, Srbi iz Češke, Nemačke i Austrije i ambasador Republike Srbije u Češkoj Republici, Berislav Vekić.

Ambasador Berislav Vekić položio je venac, a potom se zahvalio svim prisutnima što se i danas, nakon više decenija, sa dubokim pijetetom čuva sećanje na naše stradale sunarodnike, kao i na sve Srbe koji su izgubili živote daleko od svoje domovine. Negovanjem kulture sećanja na stradale podsećamo se svih ratnih tragedija koje trebaju da nam budu opomena, da je mir jedina opcija. Da se ne zaboravi!

23.06.2022.

Ambasador Berislav Vekić, sinoć je u Pragu prisustvovao premijernoj projekciji srpskog filma „Dara iz Jasenovca“ režisera Predraga Gage Antonijevića. Projekcija filma je realizovana zahvaljujući angažmanu Češko-srpske Asocijacije. Ova potresna priča o dešavanjima u zloglasnom koncentracionom logoru Jasenovac, pretočena na filmsko platno prikazana je u prepunoj dvorani praškog bioskopa „Kino Pilotu“. Da se ne zaboravi!

18.06.2022.

Ambasador Berislav Vekić bodrio je ekipu Srbije na 23.tradicionalnom turniru u malom fudbalu, „Memorijal kolonela Miroslava Maleka“. Tim Srbije je stigao do polufinala gde su izgubili meč od tima Vijetnama koji je pobednik ovogodišnjeg turnira. Ove godine turnir je okupio ekipe iz 24 države. Pokrovitelj turnira je bio prvi potpredsednik Senata gospodin Jirži Ružička, koji je i otvorio ovaj tradicionalni turnir, koji je održan na terenima fudbalskog kluba Dukla iz Praga.

12.06.2022.

U Lidicama, preživeli i njihovi potomci obeležavaju 80-godišnjicu nacističkog stradanja. Lidice, malo selo u Srednjoj Češkoj, uništeno je 10.juna 1942. g, streljana su 173 muškarca, a žene i većina dece odvedeni su u koncentracione logore. Ipak namera nacista da selo izbriše sa mape sveta nikad nije uspela. Lidice su obnovljene i mnoge zajednice širom sveta nose ime u čast Lidica. Kardinal Dominik Duka služio je misu kojoj su prisustvovali predstavnici Češke vlade, Parlamenta, Senata, čeških institucija i diplomatskog kora. Ambasador Vekić je odao počast svim žrtvama i tom prilikom položio venac.

11.06.2022.

Ambasador Republike Srbije Berislav Vekić prisustvovao je konferenciji „Sveti Vojteh i centralna Evropa“ koja se održava u Pragu i tom prilikom sastao se sa učesnicima iz Srbije. Konferencija je organizovana pod pokroviteljstvom kardinala Dominika Duke. Moderator prve plenarne sesije bio je Petr Drulak, bivši zamenik ministra spoljnih poslova Češke Republike, dok su govornici bili kardinal Dominik Duka, Vladimir Palko iz Slovačke, bivši ministar unutrašnjih poslova Slovačke, Dimitrij Rupel, bivši ministar spoljnih poslova Slovenije, Lothar Hubert, istoričar i redovni profesor Univerziteta u Beču, Bartolomej Vroblevski, pravnik i poslanik u poljskom parlamentu i Mina Zirojević, docent Pravnog fakulteta u Novom Sadu. Glavne teme konferencije su istorija i vrednosti centralne Evrope, spoljna politika i bezbednost kao i ekonomija i razvoj infrastrukture. U prijateljskom razgovoru sa organizatorima konferencije, ambasador Vekić je iskazao zadovoljstvo što je na ovu konferenciju pozvana i delegacija iz Srbije. Ambasador Vekić se posebno zahvalio kardinalu Duki kome je poželeo uspeh u radu trodnevne konferencije.

10.06.2022.

Nacionalni industrijski samit (NIS) je jedinstveni skup u ČR, koji se održava na najvišem nivou iz godine u godinu, koji ima za cilj da okupi industrijsku, naučnu i političku elitu ČR, kako bi se pozabavili aktuelnim pitanjima pravca i razvoja češke industrije, a ove godine posebno u pogledu ekonomske krize izazvane zbog rata u Ukrajini.

Nacionalni centar za industriju pripremio je Analizu češke industrije povodom Nacionalnog industrijskog samita, koji je održan 10. juna u Vitlejemskoj kapeli. Analiza je zasnovana na podacima dobijenim tokom 237 intervjua sa ključnim predstavnicima odabranih kompanija u češkoj industriji, između ostalog i kompanija poput „Delloite“, „Škoda“, „ČEZ“, „Češka Sporitelna“...

Češka industrija se ove godine suočava sa jednim od najtežih perioda u svojoj istoriji. Direktori su potvrdili prosečan rast prodaje od samo 4,1%. Uzimajući u obzir trenutnu stopu inflacije od 16%, to znači visok realan pad. Kompanije u ČR ne uspevaju u potpunosti da kompenzuju dramatično rastuće troškove povećanjem produktivnosti rada ili ih u potpunosti odražavaju u cenama svojih proizvoda. Zbog toga će većina proizvodnih preduzeća (65%) morati da se nosi sa smanjenjem profita ove godine.

Na panelu, organizovanom u sklopu samita, rečeno je, između ostalog i da je industrija u ČR u „situaciji neizvesnosti bez presedana“. Cene sirovina, materijala, energije i transporta neočekivano rastu velikom brzinom u ČR. Vremena isporuke materijala se produžavaju. Odabrane komponente nedostaju na tržištu na neuobičajeno visokom nivou, što koči čitavu industriju. Sindikati očekuju velika povećanja plata, a da li će baš tako i biti. Ali evidentno je da kvalifikovanih radnika nedostaje.

09.06.2022.

Danas je u Ambasadi Republike Srbije u Pragu uručena zahvalnica gospodinu Radetu Petroviću, vlasniku kompanije „MG-CO spol“. U ime članova ambasade zahvalnicu je uručio ambasador Berislav Vekić.

Gospodin Rade Petrović živi i radi u Pragu poslednjih 40 godina. Istovremeno je veliki humanista i donator koji je poslednjih godina nesebičnim radom i zalaganjem mnogo pomogao u rekonstrukciji naše ambasade u Pragu. Ambasador Vekić se zahvalio g. Petroviću na dosadašnjoj pomoći i saradnji i izrazio veliko zadovoljstvo što zahvalnica odlazi u prave ruke, u ruke velikog čoveka i iskrenog rodoljuba. Iskazana je želja i potreba da se dosadašnja saradnja nastavi i dalje.

07.06.2022

AMBASADOR DR BERISLAV VEKIĆ ZA „NOVOSTI“: Zeman želi da poseti Srbiju

07.06.2022

Aleš Hmelaž, pomoćnik ministra za Evropska pitanja u Ministarstvu spoljnih poslova Češke Republike boravio je 2.juna u zvaničnoj poseti Beogradu. Glavne teme razgovora su bile predsedavanje Češke Republike Savetom Evrope od 1.jula ove godine, koji će biti prioritetni zadaci tokom Češkog predsedavanja, evropski put Srbije, mogućnost organizacije Samita za Zapadni Balkan, rat u Ukrajini, energetska kriza, izbeglička kriza.

Domaćin i organizator sastanka je bilo Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, pomoćnik ministra Suzana Bošković Prodanović, pozdravila je uvaženog gosta i istakla tradicionalno dobre odnose između dve države i dva naroda kroz dugu istoriju, zahvalila se češkoj Vladi i češkom predsedniku na dosadašnjoj podršci i pomoći na evropskom putu Srbije. Sa Češke strane na sastanku je pored gospodina Hmelaža bio prisutan i ambasador ČR u Beogradu, g. Tomaš Kuhta i šef političkog odeljenja u Češkoj ambasadi, Josef Brož. Sa srpske strane pored pomoćnice ministra za EU gospođe Suzane Bošković Prodanović na sastanku je bio prisutan ambasador RS u Češkoj Republici g. Berislav Vekić, kao i gospođa Snežana Stojić i g. Aleksandar Knežević iz sektora za EU MSP. Gosta iz ČR pozdravio je državni sekretar, Nemanja Starović koji je upriličio radni ručak za visokog zvaničnika MIP ČR.

06.06.2022

Ambasada Republike Srbije u Pragu je učestvovala na Festivalu ambasada „Hrana i kultura“. Organizator manifestacije su bili Opštinski Okrug Praga 6, uz pokroviteljstvo prvog potpredsednika Senata Parlamenta J.Ružičke, predsednice Poslaničkog doma Parlamenta M.Pekatrove-Adamove, ministra spoljnih poslova J.Lipavskog i predsednika Privredne komore V.Dluhija. Na manifestaciji je učešće uzelo preko 45 zemalja.

Srbija se predstavila sa karakterističnim narodnim motivima, propagandnim materijalom atraktivnih turističkih destinacija u Srbiji, kao i autentičnim predmetima iz pojedinih krajeva, poput rukotvorina sa Zlatibora. U bogatoj ponudi prezentovano je preko šezdeset različitih prehrambenih proizvoda iz Srbije kao i promocija svežeg voća, jagode i trešnje, koje su za tu priliku dopremljene iz Srbije.

3.6.2022

Predstavnik Ambasade R. Srbije u Pragu je 02. juna prisustvovala svečanom otvaranju 50. međunarodne izložbe dečjih radova u Lidicama koja se svrstava u red najvećih manifestacija lepih umetnosti u Evropi. Ove godine je na zadatu temu „Muzej“ primljeno 14 527 radova iz 77 država sveta. Iz Republike Srbije je ove godine primljeno 316 radova iz 28 škola, a nagrađeno je 12 dečjih radova. Nagrade su dobili radovi dece iz osnovnih škola u Banji Koviljači, Kovina, Subotice, kao i umetničkih studija iz Beograda, Prve beogradske gimnazije.

2.6.2022

Njegova ekselencija ambasador R. Srbije B. Vekić sastao se 31.5.2022.g. sa novoizabranom rektorkom Karlovog univerziteta (KU) gospođom Milenom Kraličkovom u prostorijama rektorata KU u Pragu. Rektorka i ambasador razgovarali su o naučnoj i obrazovnoj razmeni, osvrnuvši se na saradnju u sferi visokog obrazovanja posebno u medicinskoj oblasti. Tokom sastanka, ambasador je informisao rektorku o napretku R. Srbije u oblasti obrazovanja. Govorilo se i o sve većem broju doktoranata iz R. Srbije na KU. Istaknuto je da je za ostvarivanje obrazovne i naučne razmene između dve države ključna uloga KU, kao najprestižnije visokoobrazovne institucije Češke. Na sastanku se govorilo o potencijalima za promociju KU u R. Srbiji, kao i visokoškolskih ustanova i univerziteta iz R. Srbije u Češkoj. Ambasador B. Vekić zahvalio se na prijatnom razgovoru i poželeo rektorki Mileni Kraličkovoj puno uspeha u daljem radu.

31.05.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić položio je danas zakletvu na Jedanaestoj posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu i stupio na dužnost u drugom mandatu.

"Dame i gospodo, Vaša svetosti, poštovani predsedniče, poštovani člane Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovana predsednice Republike Srpske, uvaženi predstavnici verskih zajednica, dragi prijatelji, poštovani predsednici Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, vaše ekselencije, predsednice Ustavnog suda i Vrhovnog kasacionog suda, predsednice Vlade, članovi Vlade Republike Srbije, predsedniče Pokrajinske skupštine AP Vojvodine, predsedniče Pokrajinske vlade AP Vojvodine, dame i gospodo, dragi prijatelji, ne postoji veća čast, veća obaveza, a nema ni većeg ponosa od onog koji ti daje činjenica da vodiš svoju zemlju, niti lepše dužnosti od te da je sa ponosom predstavljaš.

Sve to, i obavezu, i dužnost, i čast, i ponos, dobio sam od građana na izborima. Oni su izraz volje ubedljive većine, koja je mene i najveći deo vas nanovo zadužila da svoj posao obavljamo ne uvek onako kako čak i ta većina želi, već da činimo sve ono što je u najboljem interesu Srbije.

Želim da budem predsednik svih i predsednik za sve, da budem prvi po obavezama i poslednji po privilegijama, da radim više, da ne tražim ništa za sebe, ali da tražim sve, apsolutno sve za našu Srbiju.

Veliki Konfučije je rekao da kompromis može da se pravi sa svim, osim sa idealima i to je ono što nameravam da sledim, a meni je ideal Srbija i dobrobit njenih građana. To ujedno određuje i prioritete mog drugog mandata, one koji su, čini mi se, i pre polaganja zakletve bili javni i jasni i koji glase: mir, stabilnost, nezavisnost u odlučivanju, sloboda Srbije, sigurnost, zdravlje, Evropa, rad, rad i rad.

Srbija jeste i biće, da parafraziram Marka Aurelija, cara, filozofa, upravo ono i samo ono što mi od nje napravimo. Ona je proizvod naših misli, naših snova i naših dela, naš ideal, naš cilj, naša svest, znanje o tome gde smo i geografski i istorijski i velika pažnja o tome da nikada ne pobrkamo, kao što nam se toliko puta u istoriji dešavalo, istoriju i realnost, geografiju i realnost, puste želje i realnost.

Danas imam čast, ali i nemerljivu obavezu da vam se obratim kao predsednik čiji drugi mandat počinje u prelomnim vremenima moderne istorije. Ne postoji teža, ali ni uzvišenija dužnost od ove na koju danas po drugi put stupam. I ne postoji cilj koji je zahtevniji, ali i časniji od cilja da Srbija nastavi svojim putem, jedinstvenim, u budućnost kakvu je odavno svojim žrtvama i odricanjima zaslužila.

Preuzimam predsedničku dužnost u vremenima u kojima je osnovna premisa, u gotovo čitavom svetu, postala da su drskost i bezobrazluk čin hrabrosti, a smirenost i strpljenje odraz straha. Živimo u vremenima kada svi glasno govore, a malo ko sluša i još ređe čuje. Glasovi razuma su sve tiši, a vizija budućnosti celog čovečanstva sve maglovitija i udaljenija.

Danas je, možda više nego ikada, ceo svet željan istine i pravde. Iste one pravde koja je utkana i u prve reči naše prelepe nacionalne himne i koja još uvek stoji kao imperativ bez kojeg nema napretka ni dostojanstvenom čoveku, ni celom svetu. Za takvu istinu i za takvu pravdu uvek ću da se borim, jer nema težeg, ali ni časnijeg puta od toga.

Svet možda nikada više neće biti isti, ali vam ukazujem na činjenicu da ćemo bar mi pokušati da ostanemo snažni, samouvereni i nepokolebljivi u svojoj principijelnosti, da ćemo kao zemlja nastaviti da radimo za opštu dobrobit, dok hrabro grabimo napred uprkos svim nedaćama, kao što smo to činili i do sada.

Ne postoji, stoga, dovoljno velika reč za našu Srbiju, koja je oduvek stajala na raskršću različitih civilizacija, vera i kultura, čime je obogaćena na najbolji način, koji nas podstiče da to nasleđe čuvamo i danas još jače, čvršće i odlučnije nego ikada pre. Isto tako, preko nas su se odvajkada ukrštali putevi tuđih interesa i ambicija, osvajanja i povlačenja, ali i naših pobeda i poraza, koji su ostavili duboke ožiljke u celokupnom bivanju Srbije. Mnogi su kod nas dolazili bez poštovanja i obzira, a odlazili sa skrivenim ili otvorenim divljenjem prema našem malom, a tako velikom narodu i prema našoj maloj, a tako ponosnoj Srbiji.

Baš kao i ovo Miroslavljevo jevanđelje, i naša zemlja je imala čudan i težak istorijski put. Pokolenja Srbije su se kalila kroz najteže trenutke tokom dugih vekova, neretko sama, ali uvek uspravna. Upravo ta pokolenja, koja su kroz istoriju pokazivala neverovatne ljudske, vladarske, umetničke, vojne, moralne i duhovne visine, utkala su ovaj nesalomivi, slobodarski, ponekad čak prkosni duh u sve sadašnje i buduće naraštaje našeg naroda.

Da stvari konkretizujem, svet se pred našim očima na dnevnom nivou dramatično menja, nikada više i nikada brže. Napad na Ukrajinu je prekretnica u međunarodnim odnosima. Sa jedne strane, Rusija je želela prekid dominacije, kako kažu, zapadne i tvrde i meke moći, sprečavanje daljeg širenja NATO-a, velika Kina ne želi status quo, tj. nedodirljivost zapadne snage i bezuticajnost svih drugih, dok sa druge strane Zapad želi očuvanje sopstvene prevlasti u svetu, istovremeno se pozivajući na kršenje međunarodnog javnog prava, kako od strane Rusije, tako i od njihovih drugih protivnika, poput Narodne Republike Kine.

Tačno je da je napadom na Ukrajinu pogaženo međunarodno javno pravo, ali je takođe tačno da se to dogodilo desetinama puta u savremenom svetu, te da su ključni protagonisti i današnji veliki borci za poštovanje normi međunarodnog javnog prava bile neretko i zapadne sile. Uostalom, mi ovde, u Srbiji, to na najbolji mogući način možemo da potvrdimo. Naša zemlja je 1999. godine napadnuta bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a da naša zemlja pre toga nije okupirala nijednu drugu. Našoj zemlji posle toga otimano je i dalje. Uprkos postojanju Rezolucije 1244 i postojanja u pravnom poretku te rezolucije, i dalje nam otimaju deo naše teritorije tvrdeći da su u pravu, a mi, ako slučajno kažemo da mislimo drugačije, tog trenutka više nismo za budućnost, nismo dovoljno demokrate, ne razumemo sadašnji trenutak, već se bavimo suviše prošlošću. Kada bi to neko drugi učinio, on bi odmah bio neko ko ruši međunarodni pravni poredak, ko ruši sve institucije i ko ruši mir u svetu.

Ponosan sam na Srbiju danas, koja se ponaša u skladu sa principima međunarodnog javnog prava, koja ume da osudi kršenje međunarodnog javnog prava, nedvosmisleno i jasno. Ali sam ponosan i na Srbiju u kojoj nema ni antizapadnog, niti rusofobnog ponašanja. Kod nas su dobrodošli i Dostojevski, i Šekspir, i Gete, i Hemingvej. To je nešto na šta Srbija može da bude ponosna, pa makar bila i jedna od retkih zemalja u savremenom svetu.

Ovo sam sve rekao ne zato što je iz ovoga moguće izvući pragmatične zahteve delovanja, već da i kao predsednik Republike, baš onako kako to sebi dozvole svi drugi građani Srbije, spasem dušu i kažem šta mi je na srcu. I da ne mislite da to što svi znate ja ne znam. Znam, neretko znam bolje od svih ostalih. Neretko to vidim i osećam bolje od svih ostalih. Ali to ne rešava naš problem i to nijedan od problema u budućnosti neće da reši. Politika vođenja zemlje nije politika želja, već politika mogućeg, politika realnosti.

Ja sam razgovarao sa jednim, od danas najvećim evropskim liderom, sedam sati smo razgovarali i valjda je čovek želeo da me sluša i osetio sam potrebu da ispričam sve što mi je na duši, da izgovorim sve - kako se mi Srbi osećamo kada vidimo šta su nam činili po pitanju Kosova i Metohije i po svim drugim pitanjima na Balkanu. Slušao me je pažljivo taj veliki lider, mnogo umniji od mene, sa mnogo više znanja, veliku zemlju vodi, i negde oko tri ujutru mi je rekao: „Hajde, sada Aleksandre, da presečemo ovo.“ Rekoh, slušam Vas, dragi prijatelju. On je rekao: „Nisam u svemu saglasan sa tobom, ali da kažem da si za 80, možda čak i 9o odsto stvari koje si izgovorio u pravu. I šta ćemo sada? Vodiš jednu zemlju, predsednik si zemlje, dovoljno si pametan da znaš da, bez obzira na nepravde kojih je u svetu mnogo, postoje stvari koje se neće menjati. Ti mišljenje moje zemlje da promeniš ne možeš. Možemo da se kajemo naknadno, ali to nikada nećemo da priznamo, jer veliki to ne priznaju. Za nas suze kajanja i greške ne postoje, one su predviđene za vas, manje zemlje. Ostaje da vidimo šta je to što možeš da uradiš da spasavaš svoju zemlju u budućnosti. Ostaje da se vidi šta je to što možeš da napraviš, da osiguraš budućnost za mlade naraštaje u tvojoj zemlji, šta je to što možeš da prihvatiš kao realnost i šta je to što možemo da napravimo zajedno.“ Ja sam prvi put čuo od nekoga, od zapadnih lidera, da je rekao negde, ne direktno, ali negde je rekao: „U redu, nismo uvek svi mi najsrećniji sa svim što smo činili u prošlosti, ali sa time morate da se pomirite.“ Makar nešto smo dobili, makar neku vrstu ličnog zadovoljenja sam dobio te noći, koja, naravno, za našu zemlju ne znači ništa. Ali, u pravu je taj veliki lider kada je rekao da moramo da budemo posvećeni budućnosti, da moramo da brinemo o budućnosti, da gledamo šta ćemo sa našom decom, jer oni nisu dužni da plaćaju ni dugove naše generacije, ni dugove koje su nam ostavili naši roditelji, ni naši pradedovi niti bilo ko drugi. Njima moramo da ostavimo što je moguće čistiju situaciju za budućnost, da oni ne moraju da razmišljaju sa kim će da ratuju sutra i sa kakvim će sve nestabilnostima i problemima da se suočavaju.

Upravo u skladu sa tim, želim da kažem da se radujem skorom formiranju novog parlamenta, nadam se da će se uskoro završiti sve izborne radnje i čak ne želim da odgovaram onima koji su iznosili besmislene tvrdnje kako sam birao pred kojim parlamentom ću da polažem zakletvu, jer sam postao predsednik 31. maja i ovo je bio jedini dan kada sam mogao da polažem zakletvu. Šta da radite, jer šta god nekada učinio i kako god učinio, nikada neće biti dovoljno dobro ili dovoljno loše da bi svi bili zadovoljni.

Formiranje nove Vlade je, rekao bih, od presudnog značaja i imajući u vidu situaciju u kojoj se nalazimo, tešku situaciju, mi već danas svi zajedno moramo da razmišljamo o tome. To ne mogu sam, iako sam neko ko je dobio veliku podršku naroda, već je potrebno Vlada da to radi, a svakako će to raditi ona, koja bude imala puni legitimitet, a ne u tehničkom mandatu, snažnije i jače.

Moramo da se bavimo i novim sankcijama i novim čudima, u kojima opet možemo da budemo oštećeni pa ćemo morati da molimo naše evropske partnere da nam po tom pitanju pomognu, ali to je već pitanje za njih. Upravo u skladu sa tim, očekujem da nova Vlada Srbije bude formirana do kraja jula meseca, a ja ću sa radošću krenuti u intenzivne konsultacije sa predstavnicima svih političkih stranaka u zemlji koje su ušle u narodni parlament, čim bude formiran novi saziv Narodne skupštine Republike Srbije.

Želim da kažem da sam uveren da će nova Vlada prihvatiti neke od saveta i mojih molbi. Verujem da će mandatar doneti odluku da Vlada bude manjinski inkluzivna, da uključimo što je moguće više pripadnika ne samo srpskog naroda, već da u toj Vladi budu i Mađari, i Bošnjaci, da budu u njoj i Hrvati, i Romi, i predstavnici svih nacionalnosti koji žele dobro ovoj zemlji i koji imaju samo jednu otadžbinu ili jednu domovinu, a to je Srbija, koju beskrajno vole baš onako kako je volimo mi i koji ovde planiraju da žive, i oni i njihova deca, baš kao što to planiramo i mi.

Hoću upravo na tome da se zahvalim svim predstavnicima, ja čak ne volim ni da izgovaram u formalno – pravnom smislu, znam da se to tako kaže, predstavnicima nacionalnih manjina, ali rekao bih ljudima, divnim građanima, narodima koji ne pripadaju većinskom narodu, a koji su uvek bili uz Srbiju, pomagali Srbiji i zajedno sa nama delili dobro i zlo i zajedno sa nama rešavali sve muke i probleme sa kojima smo bili suočeni.

Ono što očekujem od naredne Vlade, ali čemu ću se i kao predsednik Republike posebno posvetiti, jeste pod jedan – naš evropski put. I sad izvinite, pošto znam da za tako nešto neću dobiti aplauz, upravo ću zbog toga tome najviše prostora da posvetim. Volim ponekad da se inatim, da budem džangrizav, ponekad kočoperan, ali ne zbog sebe ili zato što mi je to zbog bilo kakvih poena potrebno, naprotiv, na tome se poeni gube, već zato što mislim da činim dobru stvar za Srbiju.

Mi, kada govorimo o Evropi, ona nam služi kao poštapalica, ona nam je postala negde obavezni deo usputnog pominjanja, ali i nešto što najlakše možemo svakoga dana da kritikujemo, napadamo, ali da opet, kada dođe popodne ili veče, razmišljamo kako i koliko ćemo sutra podrške i pomoći da tražimo. Ma koliko da sa pravom kažemo da oni nisu uvek fer prema nama, a ne mislim da su uvek fer prema nama, posebno kada je reč o političkim zahtevima, isto tako ni mi nismo fer prema njima. Lako nam je i lepo da uzimamo novac poreskih obveznika iz Evropske unije i mnogo se dobro osećamo ako ni hvala na to ne kažemo. Lako nam je, lepo, da prihvatamo ono što nam odgovara, ono što nam se dopada, ali nam nije lako i lepo da čujemo reči kritike kada nam se nešto ne sviđa.

Evropska unija ne sme da bude sintagma poštapalica, ona ne sme da bude nešto što je ušlo u rečnik tek onako, već mora da bude naše opredeljenje. Upravo zbog i trgovinske razmene, investicija, ali i zbog toga što želimo da pripadamo tom tipu društva, moraćemo mnogo toga da uradimo i u oblasti vladavine prava, dalje demokratizacije našeg društva, medijskih sloboda i svega drugog. Naravno da preteruju kada govore da ne može da se čuje drugačije mišljenje, naravno da ponekad to koriste za svoje političke potrebe, ali je takođe tačno da i mi uvek možemo bolje, i to ne zbog njih, već zbog nas.

U skladu sa tim, dolazimo do onoga na šta sam se danas zakleo, na Ustav Republike Srbije, dolazimo do ključnog političkog pitanja za nas, a to je pitanje Kosova i Metohije. Povezano sa ukrajinskom krizom pitanje Kosova i Metohije biće još istaknutije i još teže za nas za rešavanje. Šta god vam govorili, sa bilo koje strane, šta god vam rekao bilo ko sa zapada, Kosovo i Metohija biće veća i važnija tema upravo i zbog onoga o čemu je nedavno govorio predsednik Putin.

Oni će vam reći da to nije tako i da Kosovo nije ni slično kao neki drugi primeri u svetu, to će vam ponavljati besomučno. Što vam više to ponavljaju, vi vidite da ih to više muči. Upravo zbog toga ćemo se suočavati. Izvinjavam se što govorim istinu svima, i vama u sali, i njima koji ovo slušaju. Da li stvarno mislite da sam toliko naivan kad mi deset puta kažete da vas se to ne tiče i da vam to nije problem, da meni, političkom veteranu, to pokušate da prodate? Vidim koliko vas to boli. Možete da mislite koliko to onda boli nas, koliko to boli ovu zemlju, koliko to boli srpskog čoveka, koliko to boli svakoga u ovoj zemlji. Svakog dana moramo da slušamo pritiske da biste vi zadovoljili svoje interese, ni jednog sekunda ne razmišljajući o našim interesima. Tu imamo problem i što nemamo baš ni sa kim da razgovaramo u želji da dođemo do kompromisa, u želji da tražimo kompromis.

Takođe, znam da ovo niko ne želi da sluša u Srbiji, ali mi moramo da tražimo kompromis. Mi moramo da se borimo za kompromis. Mi moramo da čuvamo naš narod na Kosovu i Metohiji. Mi moramo da brinemo o životima naših ljudi, naših staraca, njihove dece i njihove dece koji i dalje žive na Kosovu i Metohiji, koji i dalje vole srpsku zastavu, koji i dalje govore srpskim jezikom. Zbog toga moramo da tragamo za kompromisom.

Danas, kada o tome govorimo, i danas ne izvršavaju presude svojih organa da Visokim Dečanima vrate ono što Visokim Dečanima pripada i niko se zbog toga mnogo ne sekira. Imali smo prvi put saopštenje Kvinte koja je iskreno kritikovala stav albanskih vlastodržaca u Prištini da ne dozvole Srbima da se izjasne na izborima za predsednika i za parlament Srbije. To je trajalo pola dana. Dan posle toga mogli su da nastave da rade sve isto što su radili, jer uvek će imati njihovu podršku i niko ne treba da ima bilo kakvih iluzija po tom pitanju.

Onda dolazimo do pitanja koje je sa tim povezano. Na koliko razumevanja mi možemo da naiđemo i na koliko racionalnog prihvatanja naših argumenata možemo da naiđemo kada kažemo - pa, čekajte, vi očekujete od nas da se jednako snažno opredeljujemo protiv Ruske Federacije? Sada, ostavite po strani sve naše tradicionalne odnose, ostavite po strani i sve drugo, što mi nemamo problema u snabdevanju gasom, sigurnosti snabdevanja, što imamo dobre odnose, sve to po strani ostavite, pa kako mislite, ljudi, da, s jedne strane, svakoga dana govorite o teritorijalnom integritetu, o zaštiti teritorijalnog integriteta kao vrhovnom principu međunarodnog javnog prava, a da onda nama kažete – vi, Srbi, zaboravite poštovanje vrhovnog principa međunarodnog javnog prava, ali gledajte da se još gore nego mi, a zbog svega što se u svetu zbiva, odnosite prema Ruskoj Federaciji. I nema problema što oni neće da budu za vas u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija po pitanju vašeg teritorijalnog integriteta, jer dobro je za vas da zaboravite na svoj teritorijalni integritet.

Ja molim samo predstavnike tih zemalja da budu bar malo fer prema Srbiji, pa da kažu – razumemo vašu tešku poziciju, ali, nema problema, mi vas teramo u to. To je jezik koji možemo da razumemo. Ne znači da ćemo da poslušamo, ali to je jezik koji je mnogo manje licemeran nego ovaj koji nam govori o tome da je to pravda, da je to pravično i da je to pošteno, jer da je to pravično, pošteno i da je to pravda, ne biste tako lako razorili teritorijalni integritet i razarali teritorijalni integritet Srbije kao što ste to činili.

Znam ja, na sreću ili žalost, šta je to što se ljudima dopada i opet se vraćam i opet vam ponavljam, ovo sam izgovorio da spasem dušu, da znate da je imam, pošto znam da mnogi misle da je nemam, i da znam ove stvari, uglavnom bolje od većine, da ne kažem slučajno od svih, ali sutra mi moramo da imamo dovoljno goriva, moramo da imamo i dovoljno hrane, moramo da imamo i nove bolnice, moramo da imamo i nove fabrike i moramo da držimo najbolje odnose sa našim zapadnim partnerima i da budemo tvrdo, čvrsto, istrajno i snažno na evropskom putu.

Nova Vlada mora brzo da se formira i zbog toga što je neophodno da se hitno, hitno bavimo predstojećom zimom i snabdevanjem Srbije, pre svega, energentima. Situacija je alarmantna i zato je važno da u najkraćem mogućem roku Vladu formiramo, da bismo mogli da se posvetimo tome, da bismo mogli da izdvojimo veliki novac i da obezbedimo sigurnost za građane Srbije tokom predstojeće zime.

Mi imamo stabilne javne finansije zahvaljujući celoj Vladi, Ministarstvu finansija, Narodnoj banci Srbije, zahvaljujući dobrom radu, stabilnosti, koju smo čuvali sve vreme. Za nas je od velikog značaja da tu stabilnost sačuvamo.

Hrana. Imamo je dovoljno i imaćemo je dovoljno. Svi pokušaji destabilizacije srpskog tržišta propašće zato što mi nikoga ne obmanjujemo. Mi nikoga ne lažemo kada kažemo da imamo dovoljno šećera, ulja, pšenice, suncokreta, kukuruza i svega drugog što je neophodno za normalan i pristojan život.

Veliki su i ključni, suštinski, reformski zadaci pred Srbijom, koji će da bole mnoge - od nove i mnogo ozbiljnije i odgovornije energetske politike, obrazovanja i nauke, koja mora da bude suština, stub napretka Srbije u budućnosti. Tu bih posebno zamolio Vladu da se ne plaši reakcija oko šireg, sveobuhvatnijeg i ubedljivijeg, uverljivijeg uvođenja dualnog obrazovanja u naš obrazovni sistem, jer su svi bežali od toga. Najlakše je čekati samo kada će sledeća plata i koliko Ministarstvo finansija može da obezbedi para, a da pri tome ne vidimo koliko zaostajemo za Nemačkom, Austrijom, Švajcarskom i koliko, u stvari, nismo spremni sebe da menjamo, ali smo spremni sve druge da menjamo.

Nastavićemo, jer država mora da nastavi sa ulaganjem u zdravstvo, jer zdravstvo postaje jedan od stubova kako razvoja, tako i opstanka naše nacije. Dalja digitalizacija, razvoj robotike, veštačke inteligencije, ali i briga o klimatskim promenama i zaštiti životne sredine. Imamo mnogo partnera, od Norvežana do EU, do SAD, sa kojima smo ušli u značajne projekte iz pitanja energetske sigurnosti, bezbednosti, kao i zaštite životne sredine, a koje treba produbiti.

Što se tiče pitanja naše vojske, kao vrhovni komandant trudiću se da naša vojska, svojim uticajem, bude snažnija, da bude garant bezbednosti, mira, sigurnosti i stabilnosti. Slušali smo prethodnih meseci bezbroj puta kako će Srbija, tobože, nekoga da napadne, kako će srpska vojska nekoga da ugrožava. Lagali su danima, nedeljama, koliko već traje ova kriza u Ukrajini, devedeset šest dana. Devedeset šest dana, svakoga dana ste po stotinu puta i na stotinu mesta mogli da pročitate te laži. I posle devedeset šest dana niko nam još nije rekao izvinite. Niko nam još nije rekao - izvinite što smo lagali od prvog dana. I hvala Srbiji što se ponaša kao stub stabilnosti i što nikada nikoga nije ugrozila, i što nikada ništa ni od koga nije tražila, osim što je tražila da bude svoja na svome, da ima pravo da čuva svoju slobodu, svoje nebo i svoju zemlju, sama, bez ičije pomoći.

Srbija će, uveren sam, dragi prijatelji, čuvati ljubomorno svoju vojnu neutralnost. Mi nismo politički neutralni. Mi se nalazimo na evropskom putu i znamo svoje obaveze, ali svoju vojnu neutralnost mi moramo da čuvamo. Svuda oko nas su ili NATO zemlje ili teritorije na kojima se nalazi NATO. Ne postoji ni jedna teritorija, entitet, zemlja do Srbije, pored Srbije, koja nije u NATO.

Srbija je kao malo ostrvo i neki obično to govore ili navode kao problem. Ali da vam kažem, šta je problem u tome što verujete svom narodu, što verujete junačkom genu svojih građana da smo bili i da ćemo biti u stanju da čuvamo svoju zemlju i da ne želimo da pripadamo bilo kojem vojnom bloku, da želimo samo da imamo pravo da čuvamo svoje granice, da čuvamo svoju zemlju, da imamo svoje vojnike i da štitimo svoje nebo? I Srbija ima danas i finansijski više snage da sačuva svoju zemlju nego što je imala ranije. I Srbija danas više nikome ne bi bila lak plen kao što smo, nažalost, uprkos našem velikom srcu, bili lak plen 1999. godine.

I to je nešto na šta sam ponosan. Dakle, nikoga ne napadamo, nikoga ne ugrožavamo, ali vam garantujem jednu stvar, a to je da se niko neće drznuti i niko, onako lako kako je nekada krenuo, zadovoljavajući svoje geopolitičke interese, više neće smeti da krene na Srbiju, ne zato što nas neko voli ili ne voli i ne samo zato što danas nema takve interese, kao što je imao nekada, već zato što je Srbija snažnija. A snažnija je zahvaljujući narodu i građanima Srbije koji su ulagali u svoju vojsku, koji su verovali u svoju vojsku i koji znaju da je put neutralnosti, put u budućnost za Republiku Srbiju i za naše građane.

Ono što je takođe važno, to je da plate i penzije će da rastu, inflacija ne sme da pojede. Uvezena inflacija, najvećim delom uvezena inflacija, ne sme da pojede njihova primanja, jer smo se borili za bolji životni standard građana i Vlada će po tom pitanju morati naporno da radi i penzije da prate plate.

I ono što je takođe važno, i bez čega nama nema budućnosti, a o čemu svi pričamo, da se malo našalim na naš račun. Mi, svi, kada odemo na televiziju, svi, svi mi predsednici, premijeri, ministri, svi analitičari, svi kritičari, svi, ko god se pojavi negde, uvek ode pa kaže: „Eto, selo nam je pusto“. Hajde, vrati se u selo. Hajde, otiđi u selo. Na kraju shvatite da nam je mnogo lepo u gradovima. Živimo u gradovima, normalno. U celoj Evropi, u celom svetu je takav trend i neće se promeniti. I nisu ljudi koji žive u gradu lošiji od onih koji žive u selu i obrnuto, nisu ljudi koji žive u selu lošiji od onih koji žive u gradu. I uz sve naše napore, i uz sve to što smo učinili, teško ćemo uspeti da promenimo taj trend.

A onda sa iste strane slušate o tome kako i koliko dece imamo, nedovoljno je dece, nemamo kome da ostavimo zemlju. A onda, šta god da kažete po tom pitanju, bićete predmet kritike, jer će vam reći da ste nekoga uvredili zato što želite da podstičete natalitetnu ili pronatalitetnu politiku, zato što ste nekom neko pravo uskratili. Ne ljutite se. Mi danas imamo mnogo više i popularnije su nam i televizijske emisije i novinski članci o kućnim ljubimcima, nego o deci.

Izvinite što ovo moram ja da vam kažem kao predsednik Srbije, izvinite što niko drugi nema hrabrosti da to kaže, jer zna da će da bude linčovan. Ja sam stotinama puta linčovan i nemam problem sa tim. Divini su kućni ljubimci. I pas, i mačka, i papagaj, i konji, ko ih ima na selu, divni, svakog od njih volite na svoj način, ali ljudi mi ne možemo da preživimo, nama budućnosti nema ako ne budemo imali više dece. Nema nam budućnosti, možete da govorite šta hoćete, neće nam opstati zemlja.

Zato, očekujem od Vlade da nastavi sa merama podsticanja nataliteta. I to nije uvreda za bilo koga. Postoje ljudi koji ne mogu da imaju decu, postoje ljudi čiji je izbor da ne žele da imaju decu, ali mi, kao društvo i država, moramo da se pobrinemo da imamo one koji će da produže život državi. Država bez građana ne može da postoji.

I vraćam se ponovo, još ću nekoliko reči o komšijama i o onome što nam je činiti.

Za nas je veoma važno to što smo postigli u prethodnom periodu. Sa našim mađarskim prijateljima imamo najbliže i najbolje moguće odnose, govorim sa mađarskom državom, najbliže, istorijski najbliže odnose, i to je nešto što moramo da čuvamo i da gajimo. Imamo veoma dobre odnose i sa Rumunijom i Bugarskom, u širem regionu i sa Grčkom i Turskom. Imamo, zahvaljujući inicijativi Otvoreni Balkan, za koju ću se svim srcem zalagati i boriti, verovatno najbolje u istoriji odnose sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Posebno bih se zahvalio i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Njegovoj svetosti patrijarhu Porfiriju na izuzetnom mudrim odlukama koje je doneo i time dodatno doprineo prijateljstvu i bratstvu koje imamo sa makedonskim narodom. To je nešto o čemu će istorija, Vaša svetosti, da sudi, a ne dnevni izveštaj.

Zahvaljujući Vama i zahvaljujući politici koju smo vodili, danas je Srbija najpopularnija zemlja u Severnoj Makedoniji, kod njihovog stanovništva, mi danas ih osećamo kao braću i nemamo ni jedan problem u tim odnosima i to je velika stvar koju smo uspeli da napravimo.

Sa Albanijom odnosi su nam sve bolji, sve snažniji, sve jači. Ono gde ćemo morati mnogo pažnje da posvetimo, to su naši odnosi sa Zagrebom, sa Hrvatskom, da pokušamo da mnogo toga izmenimo, da se saglasimo konačno da ni na šta iz prošlosti ne gledamo na isti način, da su nam pogledi u prošlost drugačiji, različiti, ali da pokušamo da pronađemo iste naočare i iste dvoglede za budućnost, i da vidimo šta je to što možemo zajednički da uradimo. Vrata Beograda i kapije, i vrata Predsedništva, biće uvek otvorena za dobar dijalog i razgovor sa Zagrebom.

Isto očekujem i sa političkim Sarajevom, ali oni moraju da znaju da ćemo mi uvek štititi interese međunarodnog javnog prava, to su interesi Srbije, poštovanje Dejtonskog sporazuma, poštovanje Ustava BiH, integriteta BiH, ali da ćemo uvek tražiti da nema menjanja Dejtonskog sporazuma bez saglasnosti sva tri naroda i da ćemo, razumljivo, biti uz Republiku Srpsku, dalje razvijati naše odnose, kad god možemo i ako možemo pomagati Republici Srpskoj i toga se ne stidimo, i nikoga zbog toga ne ugrožavamo, jer ćemo se truditi da svima uvek i u svakom trenutku pružimo ruku podrške, ruku zajedništva i ruku pomoći.

Nekada se govorilo, moj otac je poreklom sa druge strane Drine, ja sam nekako slučajno u Beogradu rođen, pa Srbi sa one strane Drine su uvek govorili da nikada ljudi u Srbiji ne mogu da razumeju koliko Republika Srpska voli Srbiju. Ja bih danas rekao, posebno našim gostima iz Republike Srpske, da oni ne treba da sumnjaju koliko ljudi u Srbiji voli Republiku Srpsku i da to nije ništa manje od onoga koliko Republika Srpska voli Srbiju.

Ono što je za nas važno, to je da sa Bošnjacima, uprkos svim političkim razlikama, uprkos tome da neko ponekad i ne želi da prihvati ispruženu ruku, da gradimo dobre, prijateljske i bliske odnose. To moramo da radimo i zbog velikog broja Bošnjaka koji žive u našoj zemlji. Događaji iz Priboja više nikada ne smeju da se ponove.

Reći ću vam samo jednu stvar iz koje najbolje vidite koliko ti ljudi vole svoju zemlju. Mi smo posle 37 godina, kao što smo uspeli posle mnogo decenija da izgradimo mreže autoputeva, pruga, bolnica, fabrika, mi smo posle 37 godina uspeli da donesemo dve zlatne medalje sa Evropskog prvenstva u boksu, ali jednu medalju nismo uspeli da donesemo.

Reč je o jednom Prijepoljcu, Mamić ili Memić, neće se naljutiti, Bošnjak je, koji se tako žestoko borio za Srbiju, tako svim srcem, u Jerevanu je bilo to takmičenje, da bih voleo da ste to mogli da vidite. I kad god bi donosio medalju, ogrnuo bi zastavu Srbije sa ponosom. Mi treba da budemo ponosni na našu bošnjačku braću i na sve one koji se bore za ovu zemlju i da zajedno sa njima gradimo tu budućnost. Sad bih ja, onako srpski dodao, da začinim, jer mi bez toga ne možemo, bez teorija zavere kod nas Srba ne može, opljačkale ga sudije u borbi za medalju, preglasavanjem doneli odluku da je izgubio taj meč.

Mi ne možemo da menjamo čitav svet, možemo samo da ga prihvatimo takvog kakav jeste i da tražimo svoje mesto u njemu. Ono što možemo, ono što hoćemo da nastavimo, jeste da menjamo sebe, da gradimo svoju zemlju, u svakom smislu da je gradimo, u svakoj oblasti nauke, obrazovanja, zdravlja, ekonomije, infrastrukture, sporta, kulture.

Dizaćemo i građevine, jer one, po Ivi Andriću, ne menjaju samo izgled i značaj kraja u kome se nalaze, nego imaju duboke biološke veze sa narodom koji se njima služi. Između građevina i ljudskog naselja postoji prisna i nevidljiva veza, jedna složena i nejasna, ali stalna razmena međusobnih uticaja. Narod preko podviga svojih pojedinaca stvara građevine na sliku i priliku svojih najdubljih, često nesvesnih težnji i osobina, a te građevine polako i stalno utiču na karakter i navike naroda. Postajemo bolji, rekao nam je veliki pisac, gradeći sebe i svoju zemlju. To se ne odnosi samo na strukturalne građevine, već na sve ono što smo gradili i na sve ono što te tek treba da izgradimo.

To je onaj ključni cilj kojem ću posvetiti ovaj mandat, moj poslednji, da kada odem sa ovog mesta, znam da je Srbija bolja zemlja nego što je bila kada sam na njega došao. Nema žrtve koju neću zarad tog cilja da podnesem i nema stvari koju neću da uradim, truda na koji neću biti spreman. Zato što sa idealima nema kompromisa i to je jedina stvar sa kojom kompromisa nema. Sve ostalo je kompromisima podležno i kompromis je jedna lepa, a ne ružna reč. Na kraju, to je upravo zato što je i moj jedini ideal Srbija.

Stavljajući ruku na Ustav Republike Srbije i Miroslavljevo jevanđelje, preuzimam na sebe breme velike odgovornosti. To nije samo odgovornost prema ovoj generaciji građana Srbije, već i prema svojim velikim prethodnicima, a posebno prema pokolenjima koja tek slede. Veliki Njegoš kaže: pokolenja dela sude.

Živim u uverenju da će naša politika odoleti sudu vremena i da će buduća pokolenja, lišena emocija koje direktni učesnici i savremenici uvek i neizbežno imaju, sa bezbedne istorijske distance naše vreme objektivno oceniti kao vreme stabilizacije i uzleta Srbije.

Pre nego što završim, dragi prijatelji, hoću da se zahvalim svima. Hoću i vama ovde, iz ovog saziva parlamenta ili starog saziva parlamenta, jer vi ste doneli velike i važne promene za Srbiju. Vi ste ti koji ste se usudili da kažete – nećemo svu vlast u svojim rukama, hoćemo nezavisno pravosuđe. Bili ste jedini koji ste to smeli da kažete i napravite. Vi ste donosili najvažnije zakone, da spasavamo narod u vreme Kovida. Vi ste donosili najvažnije mere kada je trebalo Srbiju finansijski zaštiti i sačuvati. Mnogo toga dobrog uradili ste za naš narod i građane. Istorija je ta koja će da sudi, a ne neko na dnevnom nivou.

Hoću da se zahvalim svim bivšim predsednicima Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, koji su pružili ogroman doprinos napretku naše zemlje, koji znaju šta je država, koji svojim prisustvom i danas pokazuju da onaj ko zna jednom šta je država, nikada ne zaboravlja šta mu je dužnost i ne zaboravlja šta je država i uvek se drži osnovnih principa, da država i interesi države moraju da budu važniji od ličnih interesa. Zato hvala vama svima što ste danas ovde i beskrajno poštovanje moje imate za sve ono što ste činili za našu zemlju.

Hoću vama, poštovani prijatelji iz Republike Srpske da se zahvalim. Sa vama sam, Željka, Mile, mnogo toga radio u prethodnih pet godina, mnogo toga dobrog, čini mi se, učinili smo za naš narod. Sigurno je da smo pravili i greške. Hvala vam na tome što ste trpeli ponekad i moje drugačije stavove, što ste bili u stanju da razumete da ne moramo po svakom pitanju da imamo isto mišljenje, ali smo znali šta nam je cilj, a to je dobro za naš srpski narod i to uvek dobro za Republiku Srbiju i Republiku Srpsku. Hvala vam što ste me trpeli.

Vama hvala, Vaša svetosti, što ste uvek uz naš narod, što ste uvek tu da podelimo i dobro i zlo.

Hoću da iskoristim priliku da se zahvalim mojoj porodici kojoj nije bilo lako u prethodnih pet godina. Ne želim da kukumavčim, jer joj neće biti lakše ni u narednih pet godina, samo hoću da kažem Danilu, Milici i Vukanu da ih beskrajno volim i da tata ništa bez njih ne bi mogao.

Zbog svega navedenog, moliću se Bogu na isti način kako je to činila predivna Rebeka Vest dok su nacističke bombe padale na njenu domovinu: Gospode, dopusti mi da se držim srpski! Neka živi Srbija!"

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

25.05.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u švajcarskom gradu Davosu, gde je prisustvovao godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma. Tokom dvodnevnog boravka u Davosu, predsednik Vučić učestvovao je na sesiji Diplomatski dijalog na temu Zapadnog Balkana, kao i u diskusiji na temu Uspostavljanje mira, obnavljanje rasta i ostvarivanje održivosti.

Predsednik Vučić je preneo da je dominantna tema skupa u Davosu bila Ukrajina, kao i da su važne teme bile predstojeća zima i pitanja energenata, hrane i održivosti.

„Važno je čuti šta su planovi, do kada će se povećavati referentne stope, na koji način će igrati igru između rasta i spasavanja Evrope od inflacije, kao i šta je ono što Srbija može da učini i sačuva stopu rasta iznad proseka“, rekao je predsednik Vučić i dodao da se tema ukrajinske krize nadvila nad sve druge teme, da je primetna ogromna podrška Ukrajini, bez mogućnosti da se čuje bilo šta drugo.

"Nekada ste ovde mogli da čujete različite, drugačije stvari, dolazili su i Si Đinping i Angela Merkel, a sada je Davos postao mesto dominantno, isključivo zapadne orijentacije. O svemu ostalom je moguće razgovarati, ali u zadatim okvirima", naveo je predsednik Vučić. On je istakao da je u Davosu imao niz dobrih sastanaka sa brojnim evropskim i svetskim zvaničnicima, dodajući da je iskreno i otvoreno govorio o problemima.

Predsednik Vučić je učestvovao na sesiji Diplomatski dijalog o Zapadnom Balkanu i preneo je novinarima da je Srbija na putu ka EU i da je zahvalna na podršci koju od nje dobija, ali da je potrebno da se razume i naša pozicija, a ne samo da se ponavlja šta se od Srbije očekuje.

"Suština je u tome da sam bio iskren, otvoren, govorio o problemima, ukazao na drugačije viđenje situacije u BiH od većine pristunih, kao i različite stavove u odnosu na Kurtija", rekao je predsednik Vučić i dodajući da ne može da otkriva detalje, ukazao je da su na skupu izneli potpuno različite vizije budućnosti Balkana. On je istakao da postoji poverenje između Beograda, Skoplja i Tirane, da raste ekonomska saradnja i sve, kako je rekao, ide u dobrom smeru.

Predsednik Vučić je naveo da je na marginama skupa razgovarao i sa predsednikom Republike Severne Makedonije Stevom Pendarovskim, a nakratko i sa premijerom Republike Hrvatske Andrejem Plenkovićem.

Predsednik se u Davosu sastao i sa predsednikom Vlade Crne Gore Dritanom Abazovićem i pozvao ga da se pridruži sastanku inicijative "Otvoreni Balkan" na Ohridu.

Na ovogodišnjem forumu predsednik Vučić imao je i niz bilateralnih susreta sa svetskim zvaničnicima, predstavnicima finansijskih institucija i vodećih kompanija u svetu.

"Mnogo sam razgovarao o tome kako možemo da se postavimo danas u svetu, a razgovarao sam i sa šeficom američke Eksim banke, o velikom zajmu u budućnosti za značajne energetske projekte, za solarne, a kasnije i hidroprojekte. To je bio odličan sastanak, kratak, ali konkretan. Verujem da ćemo uskoro izaći sa konkretnim planovima", rekao je predsednik Vučić.

Tokom boravka u Davosu, predsednik Srbije Vučić sastao se i sa osnivačem i izvršnim direktorom Svetskog ekonomskog foruma Klausom Švabom, premijerom Republike Grčke Kirjakosom Micotakisom i predsednikom Republike Jermenije Vaganom Hačaturjanom, sa kojim je razgovarao o bilateralnim odnosima i globalnoj situaciji.

Davos, 25. maj 2022. godine

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

24.05.2022.

Ambasada Republike Srbije u Pragu organizovala je promociju rada Doma kulture „Stari Kolašin“ iz Zubinog Potoka. Gosti iz AP Kosova i Metohije su se predstavili izložbom slika „Gazivode“ i književnim opusom posvećenom jednom od najplodonosnijih pisaca sa početka 20.veka u Srbiji, Grigorije Božovićem. Izložbu je otvorio ambasador Berislav Vekić koji je pozdravio goste i zahvalio se kulturnim radnicima sa Kosova i Metohije koji i pored svih teških životnih izazova na tim prostorima, neumorno rade na očuvanju srpske kulturne baštine. Na tribini su govorili Andrijana Živanović, direktorka Kulturnog centra „Stari Kolašin“, Dragiša Bojović istoričar književnosti i profesor na Filozofskom fakultetu u Nišu i Mileta Aćimović Ivkov, književni kritičar i pesnik. Na tribini su bili prisutni predstavnici srpske dijaspore i češki kulturni radnici iz Praga.

23.05.2022.

Ambasador Berislav Vekić se sastao sa Karelom Smekalom, specijalnim izaslanikom za EXPO u Ministarstvu spoljnih poslova. Tema sastanka je traženje podrške od Republike Češke da Beograd bude organizator EXPO 2027. Glavni konkurenti Beogradu za dobijanje organizacije najveće svetske izložbe EXPO 2027 su Minesota (SAD), Puket (Tajland), Buenos Aires (Argentina), Malaga (Španija). Srbija je prva zemlja koja se obratila Ministarstvu spoljnih poslova ČR za dobijanje podrške u organizacije EXPO 2027. U prijateljskom razgovoru ambasador Vekić je upoznao g. Smekala o ideji izložbe koja nosi naziv „Igraj za čovečanstvo“ koja će svim učesnicima izložbe postaviti pitanje: “Na koji način da postanemo otporni i spremni za budućnost koju ne možemo u potpunosti predvideti?“ Gde je mesto moći igre, muzike i sporta u budućnosti? Ambasador Vekić se zahvalio na dosadašnjim dobrim odnosima između dve države i dva naroda i istakao nadu da će Češka Republika dati svoj glas Republici Srbiji za organizaciju EXPO 2027.

19.5.2022

Ambasador Berislav Vekić prisustvovao je koktelu koji je za članove diplomatskog kora priredio premijer ČR, Petr Fiala. Vekić se zahvalio premijeru ČR na podršci i pomoći koju bezrezervno ČR pruža Republici Srbiji na njenom Evropskom putu. Istaknuta je želja nastavka dobrih odnosa između dve države i dva naroda i unapređenje ekonomske saradnje. Ambasador Vekić je preneo iskrene pozdrave predsednika Republike, Aleksandra Vučića i premijerke Republike Srbije, Ane Brnabić i poželeo premijeru Petru Fiali puno uspeha u daljem radu.

20. maj 2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije poručio je da je današnje, 132. zasedanje Komiteta ministara Saveta Evrope, bila prilika da se jasno izlože naši stavovi po pitanju situacije u Ukrajini i problema koji će se u budućem vremenu naći pred SE, a to je zahtev tzv. Kosova za članstvo u ovoj organizaciji.

Selaković je istakao da je tim povodom u Torinu razgovarao sa generalnom sekretarkom SE Marijom Pejčinović Burić, koja je, kako je podsetio, pokazala veliko razumevanje za naše stavove još kada je početkom godine bavila u zvaničnoj poseti Srbiji, a ministar je naveo i da je razgovarao sa ministrima spoljnih poslova Danske, Irske, Islanda, Azerbejdžana, Jermenije, Gruzije, Moldavije, kao i zamenicima šefova diplomatija Ukrajine i Slovačke.

"Ovo je bila prilika da ih bliže upoznam sa našim stavovima i pozicijom po pitanju zahteva tzv. Kosova za članstvo u SE", rekao je Selaković, ukazavši da je reč o ubedljivoj većini država koje su do sada uvek bile na našoj strani i koje su imale jasan i principijelan stav podrške teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije, dok je, prema rečima ministra, susret sa kolegama iz Irske i Islanda bio motivisan time što su te države članice Biroa komiteta ministara SE, dodavši i da je Irska danas od Italije preuzela predsedavanje Komitetu ministara SE za period od narednih šest meseci.

"I ovom prilikom Srbija je potvrdila da je jedna od retkih evropskih država koja ima vrlo jasne stavove po pitanju osnovnih načela spoljne politike, odnosno, da se rukovodi osnovnim načelima Povelje UN, da poštuje teritorijalni integritet i suverenitet drugih država i da poštuje međunarodno priznate granice", rekao je Selaković, naglasivši da su danas neki govornici, predstavnici sedam ili osam država, na jedan neprincipijelan način govorili o poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta nekih evropskih država, dok neke druge države čiji je teritorijalni integritet narušen, kao što je Srbija, nisu ni pomenuli.

Selaković je kazao da je eventualni zahtev za prijem Prištine u SE direktno u suprotnosti sa najmanje dva člana Statuta SE, ukazavši da je to je akt koji je u suprotnosti sa Rezolucijom SBUN 1244, kao i da je to akt direktno uperen protiv očuvanja jedinstva SE, a da je jedinstvo među državama jedno od ključnih načela koje je definisano Satutom SE.

"Svaka vrsta argumentacije da je tzv. Kosovo 'crna rupa' u Evropi, gde apsolutno nije prisutan SE sa svim onim vrednostima koje zastupa, nije tačna, jer SE se u statusno neutralnom prisustvu nalazi i na teritoriji naše južne pokrajine, gde učestvuje u organizaciji i sprovođenju različitih projekata", rekao je Selaković ponovivši da to nikako ne može da bude argument koji koristi suprotna strana.

"Ukoliko dođe do razvoja situacije u tom smeru, Srbija će se svim diplomatskim i političkim sredstvima boriti protiv toga, a uveren sam da u toj borbi nećemo biti sami", zaključio je Selaković.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

20. maj 2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas na 132. Ministarskom sastanku Saveta Evrope koji se održava u Torinu.

U obraćanju Selaković je podvukao da se spoljna politika Srbije zasniva na poštovanju načela međunarodnog prava, teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti država, kao i da smatramo veoma pogrešnim narušavanje ovih principa u slučaju bilo koje države, ali i u slučaju Srbije.

„Naš odnos prema ovim principima je veoma jasan. Iako se čini da su neke države vođene načelom „Quod licet Iovi non licet bovi" (Što priliči bogu, ne priliči volu), Srbija ostaje posvećena osnovnim principima međunarodnog prava“, naglasio je ministar. On je dodao da je poštovanje ovih principa danas važnije nego ikada, ujedno, ukazavši i da Komitet ministara Saveta Evrope u svojim odlukama i deklaracijama često eksplicitno insistira na njima.

„Razmatranje zahteva tzv. Kosova za članstvo u Organizaciji, koji je pravno nedopustiv, dovelo bi u pitanje njen kredibilitet. Naglasiću da je ovakav potez Prištine za nas apsolutno neprihvatljiv, a na grubo kršenje našeg teritorijalnog integriteta bićemo prinuđeni da snažno odgovorimo svim raspoloživim diplomatskim sredstvima“, istakao je Selaković.

Ministar je naveo da Srbija podržava svaki angažman Saveta Evrope na KiM koji ima za cilj unapređenje standarda u domenu ljudskih prava, vladavine prava i demokratije, a koji je u skladu sa Rezolucijom Saveta Bezbednosti UN 1244 i statusno neutralnim pristupom Saveta Evrope.

Prema rečima ministra, prištinske vlasti nisu pokazale zainteresovanost za poštovanje obaveza preuzetih u dijalogu u Briselu, posebno kada je u pitanju zaštita prava Srba i drugih nealbanskih zajednica, na šta se konstantno upozorava i u izveštajima generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a.

„Zahtev za članstvo za Prištinu predstavlja politički cilj, a ne vrednosno opredeljenje i jeste pokušaj da se ova organizacija zloupotrebi. To je duboko u suprotnosti sa normama i pravilima Saveta Evrope, drugih međunarodnih organizacija i međunarodnog prava“, istakao je šef srpske diplomatije, dodavši da je ovo još jedan jasan pokazatelj da Priština nema nameru da do bilo kakvog rešenja dolazi putem dijaloga, već se po ko zna koji put odlučila za unilateralni pristup.

Selaković je kazao da se Srbija zalaže i promoviše načela i vrednosti Saveta Evrope, ukazujući da je to važan segment našeg puta ka članstvu u EU, kojem smo u potpunosti posvećeni.

Ministar je naglasio da Srbija sa posebnom pažnjom prati posledice tragedije u Ukrajini, pre svega na civilno stanovništvo, kao i da će nastaviti da pruža humanitarnu pomoć i utočište onima koji se nađu na teritoriji naše zemlje.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

16. maj 2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas u Briselu sa ministrom inostranih poslova Češke Republike Janom Lipavskim.

Selaković je sagovornika informisao o situaciji na zapadnom Balkanu, istakavši da su mir i stabilnost ključni interes Srbije, koja želi da ostane na putu ekonomskog razvoja.

Ministri su razmotrili situaciju u vezi sa sukobima u Ukrajini, posebno se osvrnuvši na političke, energetske i humanitarne aspekte krize.

Šef srpske diplomatije zahvalio je sagovorniku na principijelnoj podršci koju je Češka do sada pružala proširenju EU na zapadni Balkan, i izrazio očekivanje da će ta država nastaviti da aktivno podržava Srbiju u procesu evrointegracija, naročito jer od jula ove godine preuzima šestomesečno predsedavanje EU.

Informišući češkog kolegu o dijalogu Beograda i Prištine, Selaković je preneo našu čvrstu opredeljenost za rešavanje problema na Kosovu i Metohiji kroz razgovore uz posredovanje EU, ali i konstatovao da Priština jednostranim potezima i odbijanjem da primeni do sada preuzete obaveze konstantno opstruira dijalog.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

Predstavnik Ambasade je 15. maja povodom 77.g. od kraja Drugog svetskog rata položio prigodan venac povodom obeležavanja Dana pobede nad fašizmom i sećanja na žrtve nacizma na Narodnom groblju u Memorijalu Terezin. Na Terezinskoj komemoraciji, ove godine održanoj pod pokroviteljstvom češkog ministra kulture, su učestvovali najviši češki zvaničnici.

Ova prilika je iskorišćena za polaganje venca Ambasade Republike Srbije pored ćelije u Terezinu u kojoj je tamnovao Gavrilo Princip.

Ambasador Berislav Vekić prisustvovao je pripremnom sastanku povodom zvanične posete zamenika ministra spoljnih poslova Češke Republike, Aleša Hmelaža, Republici Srbiji. Sastanak je u Ministarstvu spoljnih poslova organizovala ambasadorka Suzana Bošković Prodanović, pomoćnik ministra za Evropsku Uniju u MIP Republike Srbije. Na sastanku je bio prisutan i ambasador Češke Republike u Srbiji, nj.e. Tomaš Kuhta i predstavnici Češke ambasade. Istaknuto je veliko prijateljstvo i dobri odnosi između dve države kao i zahvalnost Češkoj na dosadašnjoj podršci i pomoći na evropskom putu Srbije. Na sastanku su predložene teme razgovora povodom zvanične posete zamenika ministra Aleša Hmelaža, koja bi trebala da se realizuje 02.06.2022.godine. Od prvog jula Češka Republika preuzima predsedavanje Savetom Evrope i jedno od glavnih tema će biti budućnost Zapadnog Balkana i organizacija Samita Zapadni Balkan i EU.

U okviru programa StarTech, od 18. marta do 18. maja 2022. otvoren je drugi konkurs za dodelu oko milion dolara bespovratnih sredstava za inovacije u poslovanju.

Startapovi, timovi, preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća kroz program mogu da konkurišu za podršku za razvoj inovacija ili digitalnu transformaciju poslovanja u iznosu od 15.000 do 100.000 američkih dolara.

StarTech je trogodišnji projekat za podršku inovacijama i digitalnoj transformaciji privrede u Srbiji koji sprovodi NALED, a finansira kompanija Philip Morris International. Cilj projekta je ubrzanje rasta srpskih kompanija i transformacija tradicionalne ekonomije u digitalnu kroz pružanje podrške u vidu bespovratnih finansijskih sredstava i ekspertize, unapređenja uslova za inovativno preduzetništvo i promociju domaćih inovativnih biznisa.

Jedan od aspekata StarTech projekta je jačanje veza naših građana koji žive i borave u inostranstvu sa Srbijom, i to ne samo kroz stvaranja podsticajnih uslova za život i rad u Srbiji, već i kroz njihovo uključivanje u inovacioni ekosistem i ekonomiju znanja i iz zemalja u kojima borave, putem su-osnivanja startapova, učešća u realizaciji inovativnih projekata i finansiranja startapova i inovacionih projekata.

U tom smislu, iako je uslov za učešće na konkursu da se radi o startap timovima koje većinski čine građani Srbije sa stalnim prebivalištem na teritoriji Srbije, odnosno o privrednim subjektima sa većinskim domaćim vlasništvom (najmanje 51%), pri oceni prijava će naročito pozitivno biti vrednovane one koje sadrže neku vrstu povezivanja sa našim građanima u inostranstvu.

Sve informacije o uslovima konkursa, načinu prijave i prijavnoj dokumentaciji dostupne su na stranici www.startech.org.rs/konkurs2022

11.5.2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas u Marakešu na Ministarskom sastanku Globalne koalicije za borbu protiv ISIL-a.

Selaković je poručio da se Srbija zalaže za multilateralni aspekt borbe protiv terorizma i da smatra da Ujedinjene nacije treba da budu ključni forum za međunarodnu saradnju na ovom polju.

Ministar je naveo da naša zemlja ispunjava sve međunarodne obaveze u kontekstu sprovođenja rezolucija Saveta bezbednosti UN, a posebno onih koje se odnose na uvođenje embarga na izvoz naoružanja, uključujući i zabrane koje se odnose na nedržavne aktere, terorističke organizacije i sa njima povezane pojedince, posebno napomenuvši i da je Srbija potpisnica 15 međunarodnih konvencija za borbu protiv terorizma.

„Učestvujući u multinacionalnim misijama za održavanje mira u okviru UN i EU, Srbija na konkretan način doprinosi očuvanju regionalne i globalne bezbednosti“, rekao je Selaković, odavši počast pripadniku Vojske Srbije, potpukovniku Dejanu Stanojeviću i njegovim kolegama, koji su 29. marta tragično izgubili život u misiji Ujedinjenih nacija u Demokratskoj Republici Kongo.

„Srbija ne umanjuje značaj i važnost drugih međunarodnih foruma, zbog čega se od samog početka pridružila Globalnoj koaliciji i nesebično daje svoj doprinos međunarodnim naporima u borbi protiv ISIL, prevashodno kroz različite forme donacija u vojnoj opremi i municiji i učestvovanjem u obukama bezbednosnih snaga Iraka“, naglasio je ministar i dodao da Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, pun doprinos daje aktivnim učešćem u okviru evropskih politika u borbi protiv terorizma, a ima i razvijenu stratešku saradnju sa EUROPOL-om.

Ministar je posebno naglasio da Srbija ima instrumente u svom krivičnom zakonodavstvu da spreči i kazni podsticanje, organizovanje i učešće svojih građana u ratovima ili sukobima u stranim državama, te je informisao i da su pravosudni organi Srbije okončali postupke protiv 7 lica koja su bila angažovana na stranim ratištima, a da u toku je više istraga protiv lica povezanih sa terorističkim delovanjem.

Šef srpske diplomatije poručio je da je borba protiv terorizma, radikalizma i ekstremizma od prioritetnog značaja, i da je Srbija aktivno uključena u suzbijanje tih izazova i pretnji na domaćem, regionalnom i međunarodnom planu.

Ministar-savetnik u Ambasadi Srbije u Pragu L.Štulić je učestvovala u ceremoniji obeležavanja Dana pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu na groblju Djablice u blizini Praga, mestu stradanja u ČR koje svedoči o događajima iz tog perioda. Tokom ceremonije koju organizuje Češki savez boraca za slobodu i ove godine je položen prigodan venac u ime Ambasade Srbije u znak pijeteta prema stradalim i sahranjenim sunarodnicima na tom prostoru u Drugom svetskom ratu.

Njegova svetost patrijarh srpski g. Porfirije primio je u svojoj rezidenciji ambasadora Berislava Vekića nekoliko dana nakon velikog hrišćanskog praznika Vaskrsa. U prijatnom, prazničnom ambijentu razgovaralo se o našoj dijaspori u Češkoj Republici kao i značaju srpske crkve na tim prostorima. Posebno je istaknuta potreba za očuvanjem srpskog jezika kao i jačanjem veza između matice i dijaspore koja beleži stalni rast poslednjih nekoliko godina na prostorima Češke. Razgovaralo se o prijateljskim odnosima dva naroda kao i o uspešnoj ekonomskoj saradnji između dve države koja se stalno unapređuje. Istaknuti su tradicionalno dobri odnosi Srpske Pravoslavne crkve i Pravoslavne crkve čeških zemalja i Slovačke. Ujedno se razgovaralo o daljim zajedničkim aktivnostima Srpske pravoslavne crkve i ambasade RS u Pragu. Ambasador Vekić je na kraju sastanka poželeo dobro zdravlje i puno uspeha u daljem radu njegovoj svetosti, patrijarhu srpskom g. Porfiriju.

Lepša Štulić, ministar-savetnik u Ambasadi Republike Srbije u Pragu, se sastala sa profesorom dr Marijom Đorić, univerzitetskim profesorom i višim naučnim saradnikom na Institutu za političke studije u Beogradu, koja na poziv Karlovog Univerziteta drži predavanja studentima master studija na temu nasilnog ekstremizma i radikalizacije, od 2. do 4. maja u Pragu. Tokom susreta je bilo reči i o akademskoj saradnji Srbije i Češke i mogućnostima za jačanje bilateralnih kontakata i veza na tom planu.

U okviru projekata "Letnji kamp srpskog kao zavičajnog jezika" Akademska srpska asocijacija poziva sve pripadnike srpske dijaspore od 18 do 22 godine da se prijave na letnji kamp koji će se održati u Nišu.

Pod pokroviteljstvom Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova letnji kamp će se održati u periodu od 11.7. do 17.7.2022. godine.

Svi zainteresovani mogu da se prijave do 28.5.2022. godine putem sajta https://asasocijacija.com/prijava-ucenika-za-letnji-kamp-srpskog-kao-zavicajnog-jezika/ ili da skinu obrazac prijave sa ovog linka.

Prema Državnom programu obeležavanja godišnjica istorijskih događaja oslobodilačkih ratova Srbije, a povodom obeležavanja 104. godišnjice smrti Gavrila Principa i odavanja počasti stradalima u Prvom svetskom ratu, od 27.04.o.g. u Češkoj Republici, u ime Vlade R. Srbije boravili su predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, na čelu sa državnim sekretarom Miodragom Kaporom, predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, kadeti Vojne Akademije, studenti i predstavnici Policijsko-kriminalističkog univerziteta iz Beograda.

Dana 28.04. o.g. delegacija je posetila Terezin, gde je, nakon organizovanog obilaska, održana komemorativna svečanost i polaganje venaca. Tom prilikom prisutni su obišli ćelije u kojima su tamnovali G. Princip i ostali učesnici sarajevskog atentata.

Ceremonija polaganja venaca održana je i u crkvi Uspenja Presvete Bogorodice na Olšanskom groblju u Pragu, gde je doček organizovao sveštenik Srđan Jablanović. U kripti crkve u kojoj se nalazi spomen kosturnica sa srpskim vojnicima nastradalim u Prvom svetskom ratu i spomen ploča kralju Aleksandru Karađorđeviću, održan je pomen, a zatim i ceremonija polaganja venca.

Narednog dana, delegacija je obišla Jindrihovice, gde je održana ceremonija polaganja venaca i odavanja počasti kod spomen-kosturnice, u kojoj počiva 7.100 srpskih zarobljenika iz Prvog svetskog rata, čime je okončan program obeležavanja godišnjica istorijskih događaja oslobodilačkih ratova u Češkoj za ovu godinu.

U svim ceremonijama aktivno je učestvovao i predstavnik Ambasade.

Ambasador Berislav Vekić sastao se sa doktorom Dejanom Stanojevićem, direktorom specijalne bolnice Merkur iz Vrnjačke Banje. Menadžment bolnice na čelu sa direktorom boravio je u višednevnoj poseti Pragu i Karlovim Varima. U prijatnom razgovoru doktor Stanojević je informisao ambasadora o dosadašnjim aktivnostima i poslovnoj saradnji sa bolnicama, hotelima i turističkih organizacija sa kojima specijalna bolnica „Merkur“ sarađuje poslednjih godina na polju medicinskog turizma. Nakon martovske posete predstavnika turističke organizacije „Sanatorijum“ iz Karlovih Vari usledila je uzvratna poseta predstavnika specijalne bolnice „Merkur“. Domaćin ovog susreta je bio vlasnik kompanije „Sanatorijum“, Ali Mirzajev, čija kompanija ima svoje ekspoziture u 44 zemlje i godišnje ima oko 60.000 turista. Prošle godine preko ove agencije Vrnjačku banju je posetilo 300 turista iz celoga sveta. Ove godine u junu mesec u dogovorena je uzvratna poseta i potpisivanje novog ugovora o daljoj saradnji između „Sanatorijuma“ i specijalne bolnice „Merkur“. Istaknuto je da naše banje trebaju organizovanije da istupaju na strano tržište i da je neophodno uspostaviti bolji kontakt sa menadžerima koji vode češke banje koje imaju svetski ugled i nivo i od kojih se mnogo toga može naučiti na polju zdravstvenog turizma.

Ambasador Berislav Vekić sastao se sa zamenikom ministra za evropske poslove u češkom Ministarstvu spoljnih poslova, Alešom Hmelažom, na margini sastanka „Društvene i ekonomske posledice rata u Ukrajini“. U prijatnoj atmosferi razgovaralo se o evropskoj perspektivni Zapadnog Balkana i budućoj perspektivni Srbije na EU putu. Kao važna tema istaknuto je predsedavanje Češke republike Savetom Evrope u drugoj polovini ove godine kao i potencijalna organizacija samita EU-Zapadni Balkan koja još uvek nije odobrena od strane premijera Češke republike. U Evropskom domu u organizaciji V4, Fondacije Res Publika iz Varšave i Evropskog Parlamenta organizovan je simpozijum posvećen društvenim i socijalnim posledicama rata u Ukrajini na kome su govorili Aleš Hmelaž, Marketa Gregorova, češki poslanik u Evropskom Parlamentu, Vojcijeh Przibilski glavni urednik Visegrad Insight, i PavelHavliček, naučni saradnik u AMO. Teme simpozijuma su bile, inflacija i ekonomska kriza uzrokovana ratom u Ukrajini. Posledice na društvo i blagostanje Centralne i Istočne Evrope. Koje se druge posledice mogu očekivati? Koje mere EU i vlade treba da preduzmu da bi izbegli ekonomske probleme? Šta se može učiniti da se olakšaju društvena pitanja u predstojećoj budućnosti?

Ambasador Vekić se sastao sa generalnim sekretarom Udruženja banaka Srbije g. Vladimirom Vasićem. Teme sastanka su bile usmerene na snagu i potencijal koji bankarski sektor Srbije pruža privrednim subjektima i investitorima u Srbiji u razvoju njihovog poslovanja i uvozno-izvozno orijentisanim poslovima sa privrednim subjektima u Češkoj Republici. Poseban značaj je dat i oblicima podrške koju bankarski sektor Srbije pruža i zainteresovanim privrednim subjektima i investitorima iz Češke Republike u njihovim poslovnim poduhvatima u Republici Srbiji. Susret je zaključen obostranom spremnošću da se i u drugim sličnim prilikama nastavi dalja komunikacija naših institucija, u cilju daljeg jačanja podrške bankarskog sektora investitorima, izvoznicima i uvoznicima koji posluju između Republike Srbije i Republike Češke.

U okviru projekta Centralnoevropske inicijative, čiji je vodeći partner u Češkoj organizacija Business Professional Women CR u Pragu je 8-10. aprila održana 13. međunarodna konferencija Equal Pay Day, uz učešće 14 govornika iz partnerskih država među kojima iz Srbije, koju je predstavljala preduzetnik Valentina Mladenović, osnivačica brenda Kubizma, iz oblasti 3D štampanog nakita. Skupu je prisustvovalo preko 1000 žena, a iz Ambasade Srbije u Pragu, ministar-savetnik Lepša Štulić. Projekat ima za cilj da informiše o novim trendovima u ženskom preduzetništvu, jednakim mogućnostima i međunarodnoj situaciji u pristupu jednakim platama, te je konferencija bila posvećena razmeni iskustava, predstavljanju najboljih praksi u oblasti rodne ravnopravnosti i omogućavanju susreta sa inspirativnim ženama iz cele Evrope.

Ambasador Berislav Vekić sastao se sa Minom Zirojević koordinatorom u Centru za Iberoameričke studije. Mina Zirojević je nakon završenog pravnog fakulteta završila master studije na Univerzitetu La Sapienza u Rimu, specijalizaciju na Mediteranskoj Akademiji za diplomatske studije Univerziteta na Malti, a doktorirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Radila je kao politički savetnik u ambasadama Republike Srbije u Belgiji i Luksemburgu i kao koordinator stručnog tima za pravna pitanja u Ministarstvu za spoljne poslove R.Srbije. Teme razgovora su bile ljudska prava, diplomatsko pravo, bezbednost i terorizam i ratna krizna situacija u Ukrajini.

Ambasador Berislav Vekić prisustvovao je svečanoj akademiji povodom 674 godine postojanja Karlovog Univerziteta. U prisustvu predsednika Senata Parlamenta Češke Republike, Miloša Vistričila, predsednice Predstavničkog doma Parlamenta Češke Republike, Markete Pekarove Adamove, članova vlade Češke Republike, diplomatskog kora i poznatih ličnosti iz sveta nauke, prosvete i kulture, prisutne je pozdravila nova rektorka Karlovog Univerziteta prof.dr. Milena Kraličkova. Rektorka je prisutne podsetila na dugu istoriju Univerziteta koji je osnovan 7.aprila 1348 godine, a osnivač je bio Karlo IV, car Svetog rimskog carstva. Među studentima ovog Univerziteta bio je i veći broj Srba, među kojima je bio i pedagog prof.dr.Jovan Đorđević. Počasni doktor ovog Univerziteta je bio i Jovan Cvijić. Rektorka prof.dr.M.Kraličkova uručila je plakete uglednim profesorima i naučnim radnicima sa Univerziteta koji su se istakli naučnim radom u toku 2021.godine. Svečana akademija je završena prigodnim muzičkim programom izvođenjem dela Antonina Dvoržaka.

Ambasador Berislav Vekić sastao se sa uglednim češkim novinarom Tomasom Kulidakisom koji je bio u poseti ambasadi Republike Srbije u Pragu.Tomas Kulidakis je novinar i komentator. Diplomirao je političke nauke i međunarodne odnose na Fakultetu društvenih nauka Karlovog univerziteta, da bi zatim studirao istu oblast na grčkim univerzitetima. Svoje priloge i komentare objavljuje uglavnom u javnim medijima kao što su Češka televizija, Češki radio, MF Dnes, Literarni novini, Novinki cz. i dr. Kao novinar, se uglavnom fokusirao na EU, unutrašnju politiku i Balkan. Radio je i u institucijama EU, u Generalnom sekretarijatu Evropske komisije. Teme razgovora su bile trenutna ratna kriza između RF i Ukrajine, izbeglička kriza, energetska kriza kao i rezultati poslednjih Parlamentarnih i predsedničkih izbora u Srbiji.

Ambasador Berislav Vekić prisustvovao je tradicionalnom godišnjem prijemu koji organizuje gradonačelnik Praga, Zdenjek Hrib za diplomatski kor.

U zvaničnom obraćanju pred velikim brojem okupljenih ambasadora i zvaničnika grada Praga, gradonačelnik je poželeo dobrodošlicu svim gostima. U svom govoru osvrnuo se na tešku migrantsku krizu koja pogađa celu Češku Republiku, ali najviše grad Prag gde svoj novi dom pronalazi najveći broj ukrajinskih izbeglica. Iskazana je solidarnost prema Ukrajinskom narodu i osuđena agresija Ruske Federacije. U svom obraćanju gradonačelnik Zdenjek Hrib je naglasio zajednički stav svih evropskih zemalja da brane EU kao i na zajedničkom pronalaženju rešenja za prevazilaženje energetske krize. U toku prijema u direktnoj komunikaciji sa gradonačelnikom Hribom ambasador Vekić je istakao da dve zemlje imaju dosta toga zajedničkog što se potvrdilo kroz istoriju, kao i da ima dosta prostora na unapređenju buduće bilateralne saradnje između dve države kao i između dva glavna grada. S obzirom da je gradonačelnik Praga, lekar, otvoreno je nekoliko tema vezanih za saradnju iz segmenta zdravstva, naročito iz oblasti digitalizacije. Gradonačelnik Praga, gospodin Hrib je prihvatio ideju ambasadora Vekića za jednim posebnim sastankom vezanim za zbližavanje grada Praga i Beograda kao i povezivanje zdravstvenih institucija.

U prijatnom ambijentu starog zdanja gradske kuće, prijem je završen prigodnim koktelom koji je upriličen u tu čast.

U Ambasadi Republike Srbije u Pragu održan je svečani skup na kom je promovisana je Češko-srpska asocijacija. Događaju su prisustvovale brojne ugledne ličnosti iz oblasti politike, privrede, umetnosti i nauke, kao i predstavnici srpske dijaspore sa prostora Češke Republike.

Ambasador Berislav Vekić je u pozdravnoj reči posebno istakao viševekovne dobre odnose između dve prijateljske zemlje kao i odlične bilateralne odnose koji se iz godine u godinu sve više unapređuju. Istaknuta je uspešna spoljno-trgovinska razmena koja je u 2021.godine bila za 21% veća nego rekordne 2020.godine.

Ispred Češko-srpske asocijacije obratili su se g. Radim Panenka i g. Marian Stepanović i tom prilikom upoznali uvaženi skup sa dosadašnjim aktivnostima kao i budućim planovima rada asocijacije. Na okruglom stolu govorili su g. Rudolf Jindrak, češki diplomata, ambasador, a od 2017. g. direktor odeljenja za spoljne poslove Kancelarije predsednika Češke Republike, g. Petr Macinka, sa Instituta „Vaclav Klaus“ koji se zvanicama obratio i tom prilikom pročitao pismo (ovde) bivšeg predsednika ČR, g. Vaclava Klausa koji je bio sprečen da prisustvuje skupu kao i g. Jaroslav Foldina, narodni poslanik i predsednik Češko-srpskog interparlamentarnog odbora Parlamenta ČR. Diskusiju u kojoj su učešće uzeli svi prisutni gosti vodio je novinar g. Milutin Ilić. U prijatnoj atmosferi istaknuta je potreba još većeg angažovanja u oblasti ekonomije obzirom da je ustanovljeno da postoje brojne mogućnosti za unapređenje međutrgovinske razmene i nove investicije. Izneseni su miroljubivi stavovi vezani za ukrajinsku krizu sa nadom da se ona što pre okonča uz žal zbog žrtava i velikog broja izbeglica. Razgovaralo se o novim projektima iz oblasti kulture koji će u nastupajućem periodu biti organizovani pod okriljem asocijacije. Skup je završen prigodnim koktelom koji je upriličen u tu čast.

U okviru memorijalnog centra u Terezinu, 29. marta je održano komemorativno veče povodom 80.godišnjice prvog talasa transporta jevrejske populacije iz Slovačke u koncentracione logore, koje se odvijalo uporedo sa Holokaustom. Događaju u organizaciji Ambasade Slovačke u Pragu, Ambasade Izraela u Pragu, Slovačkog kulturnog centra u Pragu, Jevrejske fondacije u Češkoj Republici u ime Ambasade Srbije u Češkoj Republici prisustvovala je ministar savetnik Lepša Štulić.

Potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike učestvovaće na konferenciji „Energetska sigurnost i diversifikacija u Evropi: perspektive korišćenja nuklearne energije u mirnodopske svrhe“, koju organizuje Radna grupa za nuklearnu energiju Partnerstva za transatlantsku saradnju u oblastima energetike i klime (P/TECC) a koja će se održati 29.marta 2022.g. u Pragu. U delegaciji RS sa ministarkom Zoranom Mihajlović je i državna sekretarka ministarstva, Jovanka Atanacković.

Ambasador Republike Srbije u Pragu, Berislav Vekić, upriličio je prijem za organizatore i govornike skupa koji je održan ispred ambasade, povodom 23. godišnjice pomena žrtvama nelegalnog bombardovanja nekadašnje Jugoslavije.

Gosti ambasade su bili Vaclav Dvoržak režiser i predsednik udruženja „Srba sa Kosova“, Jaroslav Foldina (SPD) poslanik u češkom parlamentu i predsednik češko-srpske interparlamentarne grupe prijateljstva, dr. Ivan David poslanik evropskog parlamenta, Lenka Prohaskov, pisac, Milutin Ilić, novinar i Bohumil Eichler, konsultant predsednika ekonomskog odbora u parlamentu ČR.

U vrlo srdačnoj i prijatnoj atmosferi ambasador Vekić se zahvalio svim gostima na istrajnosti da već 23. godine istinski prijatelji srpskog naroda obeležavaju pomen na nedužno stradale građane koji su izgubili živote u toku 78. dana nelegalnog bombardovanja nekadašnje Jugoslavije. Još jednom je istaknuto prijateljstvo i bliskost dva naroda.

Sinoć tačno u 20.05 časova u Pragu, ispred ambasade Republike Srbije se 23. put obeležio pomen žrtvama nelegalnog bombardovanja nekadašnje Jugoslavije pred velikim brojem okupljenih građana. Organizator ove već tradicionalne akcije je češko udruženje prijatelja Srba sa Kosova čiji je predsednik poznati režiser Vaclav Dvoržak.

Pred okupljenim građanima obratio se organizator skupa režiser Dvoržak koji je istakao da Jugoslavija nikoga nikada nije ugrožavala, da je taj akt bombardovanja bio varvarski i ubijanje civila bez razloga.

Poslanik češkog parlamenta Jaroslav Foldina je rekao da je to bilo grubo kršenje međunarodnog prava i da je od tog trenutka međunarodno pravo zamenila sila što se radi i dan danas i stvara probleme u međunarodniom pravu.

Govorili su još poslanik evropskog parlamenta dr. Ivan David i književnica Lenka Prohaskova koji su takođe osudili bombardovanje.

Nakon obeležavanja pomena žrtvama i paljenja sveća, ambasador Berislav Vekić je primio učesnike skupa u ambasadu na kraći razgovor i koktel, što je proteklo u vrlo srdačnoj i prijatnoj atmosferi u znaku bliskih odnosa dva bratska naroda.

U ambasadi Republike Srbije u Češkoj Republici, ambasador Vekić je primio novoimenovanog savetnika iz Beča. U srdačnom razgovoru ambasador Vekić je poželeo gospodinu Vukotiću puno uspeha u daljem radu. Razgovaralo se o trenutnoj situaciji u Češkoj Republici kao i u zemljama centralne Evrope, energetskoj krizi i ratnim dešavanjima u Ukrajini.

Ambasador Berislav Vekić sastao se sa zamenikom ministra zdravlja Češke Republike gospodinom Josefom Pavlovicem i gospodinom Vaclavom Kilarom iz Sektora za bilateralnu i međunarodnu saradnju. Obzirom da je zdravstveni sistem danas u Češkoj republici jedan od najboljih u zemljama Evropske unije, bilo je veliko zadovoljstvo razgovarati i razmeniti iskustva Poseban značaj tokom razgovora dat je oblasti digitalizacije kao i modalitetima prevazilaženja Kovid pandemije. Razgovarano je i o unapređenju saradnje između dva ministarstva zdravlja kao i mogućnostima razmene stručnjaka iz različitih medicinskih oblasti. Iskazano je posebno interesovanje za razmenu iskustava iz oblasti onkologije, neonatologije i transplantacione hirurgije.

Ambasador Vekić je prisustvovao koncertu „Balkan“, posvećenom balkanskoj narodnoj muzici i motivima. Organizator koncerta je bio Fakultet za muziku i igru, Akademije scenskih umetnosti u Pragu (HAMU). Izvođači starih narodnih pesama su bili srpski i češki studenti kao i studenti sa prostora Balkana sa odseka perkusionista i JAMU udaraljki. Domaćin večeri je bila rektorka akademije Akademije muzičke umetnosti u Pragu, gospođa Ingeborg Radok Žadna. Tokom razgovora je konstatovano da ne postoji saradnja na polju muzike i scenske umetnosti između čeških i srpskih Akademija. Dogovoreno je da se u nastupajućem periodu uspostave kontakti sa obe strane na širenju zajedničke saradnje na budućim projektima.

Ambasador Berislav Vekić primio je novog ambasadora Republike Severna Makedonija, Saška Todorovskog.

U prijateljskom razgovoru oba sagovornika su istakli dobre odnose između dve prijateljske države i dva bratska naroda. Teme razgovora su bile trenutna ratna situacija u Ukrajini, koja će kao posledicu neminovno dovesti do velike migrantske i energetske krize, sa nesagledivom humanitarnom katastrofom. Razgovaralo se o temi „Otvorenog Balkana“ kao i o svim problemima sa kojima se suočavaju Republika Srbija i Republika Severna Makedonija na svojim putevima ulaska u Evropsku Uniju. Istaknuto je, da je i dalje neophodno mnogo raditi na višem unapređenju bilateralnih odnosa, sa akcentom na ekonomiju koja ima velike potencijale.

Ambasador RS u Pragu, Berislav Vekić prisustvovao je inauguraciji nove rektorke Karlovog Univerziteta, prof.dr. Milene Kraličkove. Svečanost se održala u velikoj sali rektora Karlovog Univerziteta (Carolinum) uz prisustvo starih i novih članova kolegijuma Rektorata, ministara u vladi ČR, diplomatskog kora i drugih poznatih javnih ličnosti u ČR. U toku ceremonije odlazeći rektor prof.dr. Tomaš Zima izneo je rezultate rada Univerziteta u toku njegovog mandata i poželeo mnogo uspeha u budućem radu novoj rektorki prof. Kraličkovoj. Na kraju ceremonije svim okupljenim obratila se prof.dr. Milena Kraličkova koja je iznela plan rada Univerziteta u nastupajućem periodu i zahvalila se svima kolegama na poverenju, a gostima što su svojim prisustvom uveličali svečanost.

Ambasador Berislav Vekić se sastao sa direktorom muške košarkaške reprezentacije KSS, Draganom Tarlaćem, koji boravi u Pragu u sklopu organizacionih sastanaka FIBA za predstojeće Evropsko prvenstvo u košarci. Evropsko prvenstvo će se održati od 1-18.septembra ove godine, a Srbija će igrati u grupi sa Holandijom, Češkom, Poljskom, Izraelom i Finskom u Pragu. Domaćin finalnog turnira biće Berlin. U srdačnom i prijatnom razgovoru proslavljeni srpski reprezentativac Dragan Tarlać informisao je ambasadora Vekića kako teku pripreme kao i da će reprezentacija Srbije na ovom evropskom prvenstvu biti u najjačem sastavu. Ambasada Republike Srbije u Pragu će biti dobar domaćin našim sportistima sa željom da uzmu najsjajnije odličje na ovom prvenstvu nakon nekoliko neuspešnih godina.

01. mart 2022.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković sastao se danas sa šefom Delegacije EU Emanuelom Žiofreom i ambasadorima država članica EU akreditovanim u Srbiji.

Ministar Selaković upoznao je prisutne ambasadore sa Zaključkom Saveta za nacionalnu bezbednost, koji je Vlada Srbije usvojila 27. februara povodom situacije u Ukrajini.

Šef srpske diplomatije je poručio da Srbija izražava najiskrenije žaljenje zbog izbijanja krize i sukoba u Ukrajini, istakavši da smatramo veoma pogrešnim narušavanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta svake države, pa samim tim i Ukrajine. S tim u vezi, Selaković je podsetio da naša zemlja veoma jasno poziva na poštovanje principa međunarodnog prava, ukazavši da je to osnova naše spoljne politike.

Selaković je podvukao da naša zemlja daje punu podršku pregovorima dve strane i svim kredibilnim međunarodnim naporima za iznalaženje mirnog i političkog rešenja krize u Ukrajini.

Srbija će, kako je istakao, u ovim izazovnim vremenima nastaviti da dosledno čuva mir i stabilnost u Jugoistočnoj Evropi, istakavši da i savremeni izazovi pokazuju da se sve nesuglasice na našem kontinentu moraju rešavati mirnim sredstvima i dijalogom.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

U Ministarstvu za industriju i trgovinu Češke vlade organizovana je poslovni sastanak za članove diplomatskog kora, komercijalne savetnike, predstavnike bilateralnih privrednih komora i profesionalnih udruženja u organizaciji najvećeg češkog sajamskog prostora BVV iz Brna i Centralno-evropskog izlagačkog centra (CEEC). Ambasador Vekić se susreo sa generalnim direktorom BVV Brno, Tomašem Moravecom i izvršnim direktorom BVV, Radoslavom Klepačem. U prijateljskom razgovoru izražena je želja jačanju ekonomskih veza između dve države, kao i veće učešće srpskih kompanija na prestižnim sajamskim manifestacijama koje će biti organizovane u 2022.godini u Brnu. I pored kovid pandemije poslednje dve godine, međutrgovinska razmena između Srbije i Češke se uvećava. Pošla godina beleži rekordnih 1.41 milijardu evra, što je 21% više nego u 2020.godini. Srbija je u 2021.godini izvezla robe u vrednosti od 748.6 miliona evra što je 18% više, nego za isti period u 2020.godini.

Ambasador Republike Srbije u Pragu, Berislav Vekić, učestvovao je na „Sastanku poslovnog umrežavanja“ koji je organizovan u Ministarstvu za industriju i trgovinu Češke Republike. Tom prilikom sastao se sa novim ministrom za industriju i trgovinu u Češkoj vladi, Jozefom Sikelom. U prijateljskom razgovoru istaknuto je veliko prijateljstvo između dve države kao i uspešna međutrgovinska razmena između dve zemlje koja je u 2021.godine povećana za 21% u odnosu na do tada rekordnu 2020.godinu. Republika Srbija je poslednje dve godine u suficitu u međutrgovinskoj razmeni sa Češkom Republikom. Istaknuto je da kontinuitet dobrih odnosa i dobre poslovne klime treba nastaviti i u budućem periodu, jer za to objektivno ima dosta prostora i interesa.

Ambasador Republike Srbije u Češkoj Republici, Berislav Vekić sastao se sa novom ministarkom u Češkoj vladi za životnu sredinu, Anom Hubačkovom.

U prijatnom razgovoru ambasador Vekić informisao je ministarku Hubačkovu da Srbija i Češka rade na nekoliko zajedničkih projekata vezanih za otpadne vode. Ministarka Hubačkova informisala je ambasadora sa prioritetima nove češke vlade na polju životne sredine, gde dominiraju teme oko klimatskih promena, upravljanjem otpadom (komunalni otpada, otpadne vode, plastični otpad, otpada od baterija itd), kao i rešavanje kontaminiranih lokaliteta zajedno sa drugim ministarstvima. Ministarstvo planira da Krivoklatsku oblast, koja se nalazi u centralnoj Češkoj, 30 kilometara od Praga proglasi Nacionalnim parkom. Tokom razgovora je istaknuto da ima dosta prostora za unapređenje saradnje na polju zaštitne životne sredine između dve prijateljske zemlje.

Ambasador Vekić se sastao sa predstavnicima FK Partizan, počasnim predsednikom Ivanom Ćurkovićem kao i sa prof. dr. Vladimirom Đukićem, Mladenom Mijatovićem i Markom Pavlovićem. Zajedno sa predsednikom FK Partizan Miloradom Vučelićem, generalnim direktorom, Milošem Vazurom, Ivicom Kraljem, Ivicom Ilijevim i ostalim članovima rukovodstva, ambasador Vekić je prisustvovao fudbalskoj utakmici Partizana sa praškom Spartom u UEFA Ligi konferencije. Zabeležena je još jedna značajna pobeda srpskog fudbala, Partizan je pobedio i ovom pobedom omogućio da sledeće godine srpski fudbal ima dva predstavnika u Ligi šampiona.

15.02.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uručio je danas, povodom Dana državnosti Srbije, odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama i tom prilikom poručio da slaveći Sretenje, činimo posvetu našim velikim prethodnicima i šaljemo poruku da želimo slobodnu, jaku, i modernu Srbiju.

Predsednik Aleksandar Vučić je istakao da Sretenjski ustav potvrđuje Karađorđevu i Miloševu doktrinu da je Srbija država slobodnih seljaka, čije je pravo na imovinu potvrđeno najvišim pravnim aktom Kneževine.

„Nemamo pravo da se pred senima predaka ne prisetimo da su u to vreme najveće sile sveta baštinile viševekovnu tradiciju robovlasništva, kmetstva, te surovog kolonijalizma. I nismo mi slučajno danas jedna od najbrže i najviše rastućih ekonomija Evrope, kao što nismo slučajno zemlja gradilišta i novih investicija. Ni najmanje slučajno nije ni to što smo uspeli da se izborimo sa svim krizama, od poplava, do pandemije. Na kraju, nismo tek pukom slučajnošću nezavisna zemlja, koja sama odlučuje o svojoj sudbini. To je bila obaveza koju smo dobili tog 15. februara 1835. godine od okupljenih na poljani naše slobode i naše budućnosti“, poručio je predsednik.

Predsednik Republike podsetio je da se današnja Srbija temelji na dva događaja, koja su se odigrala na isti dan, u različitim vremenskim intervalima, te da svakodnevnim naporima, koje ulažemo u boljitak i jačanje naše zemlje, otplaćujemo dug, koji su nam ostavili Karađorđe, Čarapić, Veljko, Glavaš, Sinđelić i svi drugi ustanici.

„Prvi događaj je, po istoričarima, najznačajniji u našoj modernoj istoriji, jer su njime otpočeli ratovi za slobodu, nezavisnost i ujedinjenje. I tog 15. februara 1804. godine, u Marićevića jaruzi, u Orašcu, narodne vođe su podigle prvi slobodarski ustanak na Balkanu, ustanak koji će stvoriti nezavisnu Srbiju, i koji će, na ovim prostorima, ustoličiti tu svetu reč sloboda, kao najvažniji izraz, kao obavezu i zavet. Zahvaljujući njima, Srbija je uspela da izdrži stotine godina borbe za svoju, ali i tuđu slobodu i nezavisnost. Srbija danas predstavlja bastion slobode i nezavisnosti i garant mira na ovim prostorima“, rekao je predsednik Vučić.

„Svaki naš novi put, svaka bolnica, pruga, fabrika koju podižemo, svojevrsna je otplata na snove i žrtvu ustanika, koji su, ne traživši ništa ni od koga, krenuli na taj strašni i lepi put slobode. Uprkos slomu kao krajnjem rezultatu, Prvi srpski ustanak dokazao je da Srbija, oslonjena sama na sebe, može biti slobodna i potpuno funkcionalna kao država. Želja ustanika da osvoje pravo na "Srpsko Pravlenije", metaforički je začetak buduće srpske države“, poručio je predsednik.

Predsednik Republike potom je istakao da Srbija pre tačno 187 godina, na verski praznik Sretenje, nije dobila samo prvi Ustav, već da je zahvaljujući njemu postala država.

„Tako je odlučeno na najvećoj Skupštini ikada održanoj, u Kragujevcu, u porti Pridvorske crkve. Na toj poljani pod otvorenim nebom, Srbija je dobila svoju zastavu, svoj grb, svoje institucije i ozvaničila svoju slobodu. Jedan narod, ponosan, seljački i istrajan je odlučio da, posle vekova ropstva, zakonski zbaci razne okove, i da od te poljane napravi modernu državu, državu bez robova, u kojoj će svi biti jednaki pred zakonom, svi imati prava i slobode, a svaka vlast biti ograničena“, naglasio je predsednik dodajući da je tog dana Srbija, po svom uređenju, stala rame uz rame sa Francuskom i Belgijom i postala jedna od najmodernijih evropskih država.

Tokom obraćanja, predsednik je rekao da zahvaljujući junačkim precima Srbija danas živi kao slobodna, nezavisna, stabilna, dostojanstvena država, koja je u miru sa svima. Zatim je poručio da uručuje ordenja, kao znak zahvalnosti svima onima, koji su svojim radom i zalaganjem doprineli upravo takvoj Srbiji.

„Ostaće večno upamćeni, zabeleženi na stranicama te velike i divne knjige, koju su naši preci počeli da pišu, bez reči, ali sa jasnom mišlju, koju mi danas nastavljamo, vredno i pažljivo, znajući da ona nema kraj“, zaključio je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

7. februar 2022.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić prisustvovala je danas u Ženevi potpisivanju Sporazuma o uspostavljanju centra Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji, prvog takvog u regionu Zapadnog Balkana.

Sporazum su u sedištu tog foruma potpisali direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Srbije Mihailo Jovanović i izvršni direktor zadužen za centre Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju Džeremi Jurgens.

Pomenuti centar u Srbiji biće 16. u mreži centara Svetskog ekonomskog foruma u svetu i prvi u regionu Zapadnog Balkana.

Novi centar počeće sa radom 1. marta, a funkcionisaće kao neprofitna organizacija i platforma za javno-privatno partnerstvo i saradnju za četvrtu industrijsku revoluciju, dok će fokus rada biti na veštačkoj inteligenciji i bioinženjeringu.

Potpisivanju ovog dokumenta prisustvovali su i osnivač i izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab i predsednik tog foruma Borge Brende, sa kojima se Brnabić prethodno sastala.

Brnabić je u obraćanju novinarima istakla da je ovaj sporazum rezultat dugogodišnjeg zajedničkog rada Srbije i Svetskog ekonomskog foruma (WEF).

Počeli smo da razgovaramo još 2018. godine, potpisali Memorandum o razumevanju, zatim nas je 2020. godina malo sputala, ali nastavili smo 2021. godine da planiramo i evo nas danas ovde, navela je ona.

Prema njenim rečima, centar će biti usmeren na oblast razvoja veštačke inteligencije, biomedicine i biotehnologije, te na načine na koje digitalizacija može da podigne produktivnost preduzeća i čitave ekonomije.

To je ono što dalje vodi ka većim platama, boljem životnom standardu, kao i prema ekonomiji koja je, pre svega, zasnovana na znanju, kreativnosti i inovacijama, naglasila je Brnabić.

Danas, kako je podvukla, imamo ogromno priznanje za sve što je Srbija uradila u oblasti digitalizacije, razvoja visokih tehnologija i promene paradigme – sa ekonomije koja je bila zasnovana na radno intenzivnim investicijama, ka digitalnom razvoju.

Zato ovaj sporazum pokazuje i da je Srbija prepoznata kao jedan od lidera u ekonomiji i IT industriji u poslednjih šest godina, ukazala je premijerka i ocenila da je ovo najava početka još bliže saradnje Srbije i Svetskog ekonomskog foruma.

Ona je dodala da će sa 16 centara WEF-a za četvrtu industrijsku revoluciju u svetu na svakih mesec dana imati zajednički sastanak, na kojem će se govoriti o tome šta svaki od njih radi, budući da svaki ima različit fokus.

Tako ćemo na svakih mesec dana čuti šta ko radi, učiti jedni od drugih i sigurna sam u to da će centar u Beogradu biti jedan od najboljih, poručila je predsednica Vlade.

Prema njenim rečima, ovim dobijamo vidljivost, mogućnost da se Srbija dodatno etablira kao investiciona destinacija, zemlja dobra za život, investiranje u nove tehnologije i znanje.

Jovanović je objasnio da će centar za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji raditi u okviru Kancelarije za IT i eUpravu.

On je rekao da će ovaj centar blisko sarađivati sa drugim značajnim nacionalnim institucijama, pre svega sa Istraživačko-razvojnim institutom za veštačku inteligenciju i Institutom za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, sa drugim državnim ustanovama, naučnim institutima i privatnim sektorom.

Prema njegovim rečima, ekosistem formiran oko centra koristiće infrastrukturu Nacionalne platforme za razvoj veštačke inteligencije, Centra za sekvenciranje genoma i budućeg bioekonomskog centra – BIO4 Kampus.

Potpisivanje Sporazuma o osnivanju centra za četvrtu industrijsku revoluciju sa Svetskim ekonomskim forumom predstavlja potvrdu rezultata Vlade Srbije u projektima digitalizacije, razvoju IT sektora i eUprave, inovacijama i ulaganju u obrazovanje i znanje.

Osnivanje srpskog centra predstavlja još jedan snažan podsticaj daljem razvoju i IT sektora i inovacijama, tehnološkom preporodu i liderstvu Srbije u ovom delu Evrope.

U eri četvrte industrijske revolucije Srbija koristi svoju šansu i postaje regionalni tehnološki i naučni lider.

Na inicijativu premijerke Brnabić, Vlada Srbije je vizionarski 2019. godine donela Strategiju razvoja veštačke inteligencije, kao jedna od samo 26 zemalja u čitavom svetu koja je takvu strategiju imala, pri čemu je cilj uspostavljanje Nacionalne platforme za razvoj veštačke inteligencije.

Samo dve i po godine pošto je u Kragujevcu postavljen kamen temeljac za izgradnju Data centra, u okviru njega su pušteni u rad i platforma za veštačku inteligenciju i superkompjuter.

Platforma je na raspolaganju našim inovativnim startap kompanijama i naučnicima kako bi brzo razvijali nove proizvode veštačke inteligencije.

Izvor/Foto: Tanjug

Ambasador Republike Srbije u Pragu, Berislav Vekić prisustvovao je premijeri filma Južni vetar 2, ubrzanje. Premijera filma je ispunila salu bioskopa Edison do poslednjeg mesta, uz prisustvo velikog broja ljubitelja filma iz srpske dijaspore i ČR. Premijera filma je organizovana zajedničkim angažovanjem gospodina Milana Kostelnika direktora Balkan filma u ČR i Bobana Lazića predsednika srpskog udruženja „Radost“ . U narednih nekoliko nedelja film će se prikazivati u tri bioskopa u Pragu i u svim većim gradovima u Češkoj Republici.

Ambasador Berislav Vekić sastao se sa zamenikom generalnog direktora Praškog Sajma inžinjerom Vaclavom Novotnijem i programskim direktorom Danielom Netušilom. U prijateljskom razgovoru još jednom je istaknuto veliko prijateljstvo između dva naroda. Glavni razlog posete i razgovora je bila organizacija velike izložbe o Nikoli Tesli čiji je glavni projektni nosilac Muzej Nikole Tesle iz Beograda i Ministarstvo za kulturu RS. Menadžment praškog sajma je iskazao veliko interesovanje da budu domaćini izložbe koja bi se organizovala u drugoj polovini ove godine u Pragu. Ambasada Republike Srbije u Pragu operativno će pomoći organizaciju izložbe i posredovati u definisanju potrebnih uslova za održavanje izložbe. Istaknuto je da je ovo samo početak buduće uspešne saradnje između Praškog Sajma i Ambasade RS u organizacijama i drugih izložbenih manifestacija u Pragu.

U Černi palati, novi ministar spoljnih poslova ČR, Jan Lipavski priredio je tradicionalni novogodišnji prijem za sve akreditovane ambasadore u ČR.

U toku prijema ambasador Vekić je razgovarao sa ministrom Lipavskim, preneo je pozdrave ministra Nikole Selakovića kao i želju da se u što skorije vreme i lično sretnu. Razgovaralo se o mogućem terminu posete ministra Selakovića Češkoj Republici. Ambasador Vekić se zahvalio ministru Lipavskom na podršci koju ČR snažno daje Srbiji na njenom EU putu i istakao nadu da će se dobri odnosi nastaviti. Razgovaralo se o daljem unapređenju ekonomske saradnje, koja poslednjih godina beleži visok rast i da postoji još mnogo prostora za unapređenje ekonomske saradnje, što će biti jedna od glavnih tema budućih razgovora. Tokom prijema ambasador Vekić je razgovarao i sa dvojicom pomoćnika ministra, Jirži Kožarom i Martinom Dvoržakom. Oba pomoćnika ministra su istakli dobre odnose i istakli da su otvoreni za dalju saradnju i unapređenje odnosa između dve prijateljske zemlje.

Ambasador Berislav Vekić sastao se sa gospodinom Jirži Partikom, direktorom Valtice muzičkog festivala koji se ove godine održava od 24. septembra do 8. oktobra u Lednicama Ovogodišnji muzički festival je posvećen „Balkanskom muzičkom inspiracijom“ na kome će učešće uzeti umetnici iz bivših jugoslovenskih država. Ove godine Srbiju će predstavljati Marko Ivanović dirigent filharmonije iz Ostrave, David Bizić bariton, operski pevač, Dušan Bogdanović solista na gitari.

Ambasador Republike Srbije u Pragu, Berislav Vekić primio je češke humanitarce Davida Mlineka i Jana Čopaka koji zajedno sa Janom Urbančikom, Danielom Švarcom i Dimitrijem Markovićem poslednjih 14 godina uručuju donacije srpskim građanima na Kosovu i Metohiji. Humanitarci velikog srca, kao posebno dragu ističu nagradu „Najplemenitiji podvig godine“ koju im je uručio Arno Gujon 2019. godine. Ove godine obišli su Gračanicu, Novo Brdo, Peć, Goraždevac, Orahovac i Štrpce. Uručili su dva traktora, obezbedili PVC stolariju za nekoliko kuća kao i opremu za proizvodnju vina i rakije i kompjutere. Tom prilikom, najstarijim građanima su uručili finansijsku pomoć. Ambasador Vekić se zahvalio češkim prijateljima velikog srca koji su istakli da se njihova akcija nastavlja i tokom 2022.godine.

Ambasada Republike Srbije u Pragu je zajedno sa „Fejsbuk“ grupom „Srbi u Pragu“ organizovala humanitarnu akciju obezbeđivanja novogodišnjih paketića za decu sa KiM. U akciji su učestvovali pojedinci i udruženja koja žive i rade u Češkoj Republici. Veliku zahvalnost dugujemo administratorima fejsbuk grupe „Srbi u Pragu“, Marini Perović i Zorani Munćan. Pedeset paketića je namenjeno đacima osnovnih škola u selima Jasenovik i Paralovo.

U navedenu akciju uključila se i društveno odgovorna kompanija Lasta zahvaljujući kojoj je obezbeđen besplatan transport paketića iz Češke Republike u južnu srpsku pokrajinu.

17. decembar 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uputio je čestitku novoizabranom premijeru Češke Republike Petru Fijali, u kojoj se, između ostalog, kaže:

"Čestitam vam izbor za premijera Češke Republike. Birači su u Vas, kako ste rekli, uložili svoje nade u promenu i bolju budućnost za njih i naredne generacije. Uveren sam da ćete, obavljajući ovu odgovornu dužnost, opravdati njihovo poverenje, spremni da se suočite sa različitim izazovima.

Želeći Vam mnogo uspeha u radu, verujem da će bliskost i solidarnost, koju smo pokazali i tokom aktuelne pandemije, dati podstrek odnosima naših dveju zemalja. Republika Srbija je posvećena razvoju saradnje sa prijateljskom Češkom Republikom, u korist obostranog napretka", navodi se u čestitki predsednika Vučića.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

17. decembar 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić uputila je čestitku novoizabranom premijeru Češke Republike Petru Fijali, u kojoj se, između ostalog, kaže:

"Povodom Vašeg imenovanja na funkciju predsednika Vlade Češke Republike, upućujem Vam iskrene čestitke i najbolje želje za uspešno obavljanje ove odgovorne dužnosti. Duboko sam uverena da će, našim zajedničkim zalaganjem, tradicionalno bliski i prijateljski odnosi Republike Srbije i Češke Republike nastaviti da se uspešno razvijaju, u svim oblastima od zajedničkog interesa.

Želim da istaknem da visoko cenim doslednu podršku Češke Republike na putu Republike Srbije ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji. Nadam se da ćemo, u tom duhu, nastaviti dijalog, kao i da ćemo i ubuduće moći da računamo na razumevanje Vaše zemlje", navodi se u čestitki A.Brnabić.

18. decembar 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković uputio je čestitku Janu Lipavskom povodom imenovanja na pociziju ministra inostranih poslova Češke Republike.

Selaković je u čestitki poručio da je uveren da će tradicionalno bliski i prijateljski odnosi naše dve zemlje nastaviti da se produbljuju i unapređuju, u duhu međusobnog razumevanja i uvažavanja.

"Verujem da ćemo zajedničkim radom doprineti intenziviranju političkog dijaloga na visokom i najvišem nivou, što će pružiti prostor za jačanje sveukupne saradnje, pre svega u sferi daljeg razvoja ekonomskih potencijala i privrednog zbližavanja naše dve zemlje", kaže se u čestitki šefa srpske diplomatije.

Takođe, Selaković je zahvalio Češkoj na podršci i razumevanju koju nam pruža na našem evropskom putu, izražavajući uverenje da će sa snažnom podrškom i nadalje nastaviti.

"U nadi da ćemo se u skorijem periodu lično sresti, kako bismo putem razmene mišljenja o svim pitanjima od obostranog interesa pružili dodatni impuls svestranoj saradnji naših dveju zemalja, primite, Vaša ekselencijo, izraze mog visokog uvažavanja", zaključuje se u čestitki ministra Selakovića.

14. decembar 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić poručila je u Briselu, nakon Međuvladine konferencije o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, na kojoj je otvoren Klaster 4, koji obuhvata četiri poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU, da je današnji dan veoma značajan i da predstavlja veoma važnu prekretnicu za Srbiju.

Brnabić je istakla da je Srbija u skladu sa novom metodologijom otvorila Klaster 4 - Zelena agenda i održiva povezanost, i u okviru tog klastera, otvorena su četiri nova poglavlja.

Premijerka je ocenila da je to veliki uspeh na kom želi da čestita svim građanima Srbije, iskazavši zahvalnost predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na podršci i razumevanju.

Važna stvar nove metodologije je političko upravljanje integracijama. Ono što smo mi uradili u mandatu nove Vlade je da u potpunosti politički, zajedno sa ministarkom za evropske integracije Jadrankom Joksimović, upravljamo procesom, svim reformama, pre svega u oblasti vladavine prava i to je dalo rezultat, rekla je premijerka.

Ona je navela da je otvaranje poglavlja ogromna motivacija za dalje reforme u oblasti vladavine prava, javne uprave, privrede i ekonomije.

Želim da zahvalim svim državama članicama Evropske unije, kao i Evropskoj komisiji na podršci i na razumevanju. Pokazali su da su otvoreni, da su spremni da vide, da saslušaju, da nagrade sve ono što smo uradili i samim tim ovo je velika motivacija da nastavimo, čak ne ni na isti način na koji smo radili do sada, već da idemo brže i da radimo bolje, napomenula je ona.

Brnabić je izrazila nadu da će Srbija 2022. godine otvoriti i Klaster 3, koji je, kako je navela, spreman, a da je sledeće na agendi priprema za otvaranje Klastera 5.

Premijerka je naglasila da je sve veći fokus na zaštiti životne sredine i da je ta tema sve prisutnija i sve važnija u Srbiji.

Naši prioriteti takođe ostaju regionalna stabilnost, dijalog sa Prištinom, ekonomija. Zadovoljna sam, i o tome smo i danas pričali, time kakve ekonomske rezultate Srbija postiže. Očekujem da naš rast ove godine bude 7,5 odsto, istakla je premijerka.

Ona je naglasila da je stepen usklađenosti Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije trenutno na 65,55 odsto.

Takođe, Brnabić je izrazila zahvalnost Sloveniji na uspešnom predsedavanju EU, kao i na podršci državama članicama, Evropskoj komisiji, komesaru za proširenje Oliveru Varhejiju i predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen.

Premijerka je, odgovarajući na pitanje novinara u vezi sa Poglavljem 27, koje se odnosi na unapređenje životne sredine, rekla da je to poglavlje svakako najskuplje od svih i da će biti potrebno više od 10 milijardi evra ulaganja.

Ona je precizirala da je reč o ulaganjima u prečistače za otpadne vode, kanalizacione mreže, regionalne deponije, reciklažne centre, transferne stanice, unapređenje kvaliteta vazduha i subvencije za električna vozila.

Verovatno će nam biti potrebno još dugo nakon što, nadam se, postanemo članica EU da uskladimo i dostignemo najbolje evropske standarde u oblasti zaštite životne sredine, navela je Brnabić.

Prema njenim rečima, Srbija je, zahvaljujući teškim merama fiskalne konsolidacije i ekonomskom razvoju, 2020. godine konačno dobila priliku i finansijsku mogućnost da postavi oblast ekologije kao jedan od osnovnih prioriteta i da počnu investicije u unapređenje životne sredine.

To je u ovom trenutku najvažniji klaster od svih. Da smo mogli da biramo, izabrali bismo Klaster 4, zbog važnosti za građane, naglasila je predsednica Vlade i dodala da je ovo izuzetno važan dan jer iza ovoga stoji izuzetno mnogo napora i posla.

U teškom trenutku za Srbiju i EU, u doba pandemije korona virusa, dobili smo ogromno priznanje za sve naše napore i rad, zaključila je Brnabić.

Ona je ukazala na to da Srbija sada sa partnerima iz EU mora da radi na dostizanju standarda Unije kako bi zatvorila taj klaster, napomenuvši da će to biti dugotrajan i skup proces.

Izvor: www.srbija.gov.rs

Foto: Tanjug

U ambasadi Republike Mađarske, održana je konferencija V4 o proširenju EU na Zapadni Balkan u okviru predsedavanja R. Mađarske (2021/2022) Višegradskom grupom. Konferencija je organizovana u saradnji sa Institutom za politiku i društvo (Češka Republika) i Međunarodnim Višegradskim Fondom. Na konferenciji je bilo prisutno preko dvadeset ambasadora zemalja članica EU i zemalja Zapadnog Balkana.

Na konferenciji su govorili : ambasador Republike Mađarske Mikloš Boroš, Kristina Varju, ministarska komesarka za presedavanje R. Mađarske u V4 ispred Ministarstva spoljnih poslova i trgovine R.Mađarske, Jan Mahaček predsedavajući Intstituta za politiku i društvo, ambasador Petr Mareš, izvršni direktor Međunarodnog Višegradskog Fonda.

Na konferenciji je učešće uzeo i ambasador Republike Srbije, Berislav Vekić koji je upoznao prisutne učesnika o svim reformama koje je poslednjih godina uradila Republika Srbija na polju vladavine prava, borbe protiv korupcije, reforma pravosuđa i jačanju uloge civilnog sektora. Istakavši da nakon sprovedene fiskalne konsolidacije, Srbija beleži najbrži kumulativni ekonomski rast u Evropi i da će ovu godinu završti sa rastom od 7,5%. Svi govornici koji su uzeli učešće pohvalili su i podržali napore Srbije na evropskom putu, istakavši da je rezultat tog rada i otvaranje klastera 4. Na konferenciji se razgovaralo i o migrantskoj krizi na granici između Poljske i Belorusije, kao i o početku pregovora EU sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Ambasador RS, Berislav Vekić se nakon završene konferencije, zahvalio govornicima na ne skrivenoj podršci.

Ambasador Republike Srbije u Pragu, Berislav Vekić primio je šestočlanu delegaciju Privredne Komore Srbije, Udruženje za hemiju, gumarsku industriju i industriju nemetala PKS, na čelu sa g. Draganom Stevanovićem. Tokom prijema i neformalnog razgovora sa članovima delegacije, ambasador Vekić se upoznao sa planiranim aktivnostima tokom boravka delegacije i dao punu podršku daljim aktivnostima između dve Privredne komore, na daljem unapređenju dobrih bilateralnih odnosa.

Tokom trodnevnog boravka u Češkoj Republici predstavnici PKS su imali sastanke za Udruženjem za hemijsku industriju PK Češke Republike, u Ministarstrvu privrede u čijoj nadležnosti su hemikalije, gde su se upoznali sa legislativom u oblasti upravljanja hemikalijama i izazovima u EU nakon usvajanja nove strategije upravljanja hemikalijama. Održan je sastanak sa direktoratom u okviru Ministrstva zdravlja za biocidne proizvode, a potom i sastanak sa predstavnicima kompanije „Regartis“. Poslednjeg dana boravka delegacija PKS obišla je Tehnološki park u Kralupi na Vltavi i učestvovala na konferenciji „Cirkularna ekonomija u reciklaži plastike“

Đoko Stojčić (1936-2021)

Tiho kao što je poslednjih godina živeo, u svom domu u Beogradu, preminuo je u 86 godini, Đoko Stojčić, pisac, publicista, ambasador u Češkoj Republici.

Rođen je 12. feruara 1936. u selu Medna, opština Mrkonjić Grad. Sa porodicom se u martu 1946. godine preselio u Nove Kozarce. Školovao se u Novim Kozarcama, Srpskoj Crnji i Kikindi, gdje je završio gimnaziju. Diplomirao je jugoslovensku i svetsku književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1962, a magistrirao je 1966. godine. Jedno vrijeme je bio urednik lista „Student“. Nakon toga je postavljen za sekretara UKSK Beogradskog univerziteta, potom postaje predsednik CK Saveza omladine Srbije, a nakon toga direktor Repuličkog zavoda za međunarodnu naučnu, prosvetnu, kulturnu i tehničku saradnju. Od 24. januara 1988. do 30. aprila 1989. je bio glavni i odgovorni urednik lista „NIN“. Bio je i urednik opšteorazovnog programa Televizije Beograd. U periodu od 10. feruara 1993. do 18. marta 1994. je bio ministar kulture Repulike Srije. Od 1994. do 2001. je bio ambasador Savezne Repulike Jugoslavije u Češkoj republici.

Objavio je 17 knjiga poezije, 7 knjiga izbora poezije, 6 knjiga studija, eseja, članaka i polemika, 3 putopisa, 2 knjige proze i 2 drame. Pesme su mu prevođene na 20 stranih jezika i uvrštene u 66 jugoslovenskih i srpskih i 16 stranih antologija i zbornika. Autor je prvog projekta „Istorija srpske kulture“ iz 1993.godine, dugo godina sakupljao je narodne umotvorine, a kruna tog rada je knjiga „Srpske narodne izreke“ u dva toma. Član je Udruženja književnika Srbije, počasni član Unije čeških pisaca i potpredsednik Evropske unije umetnosti. Dobitnik je velikog broja književnih nagrada, među kojima su Vukova nagrada“, „Rade Drainac“ i „Milan Rakić“.

18. novembar 2021.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se sa šefom Delegacije Evropske unije Emanueleom Žiofreom i ambasadorima država članica EU akreditovanih u našoj zemlji.

Selaković je naglasio da je članstvo u EU apsolutni prioritet naše spoljne politike i strateško opredeljenje, prenevši da smo u potpunosti posvećeni reformskom procesu i unapređenju svih segmenata našeg društva.

Ocenio je da dinamika pristupnih pregovora treba da bude u skladu sa našim reformskim naporima, ali da ohrabruje što je ovogodišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije pozitivnije intoniran u poređenju sa prethodnim, te da, u tom smislu, očekujemo da će do kraja slovenačkog predsedavanja Savetu EU biti održana Međuvladina konferencija na kojoj će biti otvorena dva klastera.

Ministar je rekao da Srbija održava intenzivan dijalog sa zvaničnicima EU i dodao da veoma pozitivno gledamo na odluku Saveta za spoljne poslove da se razmotri način da se partneri sa zapadnog Balkana uključe u diskusiju o spoljnoj i bezbednosnoj politici.

Šef srpske diplomatije naglasio je da je EU najznačajniji spoljnotrgovinski partner Srbije, informisavši sagovornike da je za poslednjih sedam godina trgovinska razmena Srbije i EU povećana 52 odsto, a izvoz srpskih proizvoda u EU uvećan 64 odsto, što je, kako je ocenio, zajednički rezultat.

Selaković je kazao da je Srbija u potpunosti posvećena očuvanju mira i stabilnosti u regionu kroz saradnju i otvoreni dijalog, istakavši inicijativu „Otvoreni Balkan“ kao način za ekonomsko povezivanje regiona.

Kada je reč o procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine, ministar Selaković je rekao da je naša strana u potpunosti opredeljena za dijalog, kao i da smo ispunili preuzete obaveze, ali da Priština uporno izbegava da ispuni svoje, navodeći kao primer da osam i po godina nije ništa urađeno po pitanju osnivanja ZSO. Pored toga, prema njegovim rečima, Priština jednostranim potezima na terenu, četiri u poslednja dva meseca, dodatno ugrožava mir i stabilnost.

Ministar je informisao šefove misija o borbi Srbije protiv pandemije, izrazivši spremnost za dalju saradnju sa partnerima iz Evrope i sveta u zajedničkoj borbi protiv korona virusa.

Ambasador Žiofre je zahvalio ministru spoljnih poslova Selakoviću na prijemu ambasadora Evropske unije u Palati Srbija. Ambasador Žiofre je pozdravio dosadašnji nivo saradnje EU i Srbije u oblasti zajedničke bezbednosne i odbrambene politike, kao i važan doprinos Srbije misijama i operacijama EU.

"Zaista se nadamo da ćemo moći dalje da razvijamo usklađivanje spoljne politike Srbije sa Evropskom unijom", izjavio je ambasador.

Savet za spoljne poslove EU je imao strateški razgovor o Zapadnom Balkanu u ponedeljak, politički dijalog o spoljnoj i bezbednosnoj politici je održan u Beogradu pre dva dana, par nedelja nakon objavljivanja Godišnjeg izveštaja, istakao je ambasador Žiofre.

"U Savetu za spoljne poslove postoji široka podrška snažnom angažovanju EU u regionu i daljem pridruživanju regiona u naše spoljnopolitičke napore. Imali smo dobru razmenu mišljenja o tome danas, i radićemo na daljoj integraciji Srbije i regiona na svim nivoima", zaključio je ambasador.

Ambasador Republike Srbije u Češkoj Republici, Berislav Vekić sastao se sa novom ambasadorkom Republike Estonije, Gitom Kalmet.

Sagovornici su razgovarali o mogućnostima razvoja bilateralne saradnje između dve zemlje, uz konstataciju da od uspostavljanja političkih odnosa 2001.godine, bila su samo četiri bilateralna sastanka, poslednji pre deset godina. Ambasador Vekić je upoznao NJ.E. Gitu Kalmet o napretku Srbije u reformama vladavine prava, slobode medija i borbe protiv korupcije što je i poslednji izveštak EK potvrdio. Ambasadorka Kalmet je istakla da Srbija mora da nastavi sa reformama i da rezultat neće izostati. Ona se interesovala za stav Srbije povodom teške političke situacije u Federaciji Bosne i Hercegovine. Ambasador Vekić je istakao da se Srbija zalaže za poštovanje Dejtonskog sporazuma i osuđuje unilateralne poteze. Razgovaralo se i o inicijativi „Otvoreni Balkan“ gde je ambasador Vekić upoznao sagovornicu o značaju slobodnog kretanja robe, kapitala i radne snage, što će doprineti prosperitetu regiona i biti priprema za ulazak u EU. Na kraju sastanka ambasador Vekić je istakao važnost podrške Estonije da do kraja godine Srbija otvori oba klastera.

Ambasador Berislav Vekić povodom dana Primirja obišao groblje i spomen kosturnicu u Jindrihovicama i tom prilikom položio venac i upisao se u knjigu sećanja. Kroz logor je prošlo preko 40000 zarobljenika, a Mauzolej je večna kuća 7100 Srba. Srpske buduće generacije nikada ne smeju da zaborave svoje stradale pretke koji su i daleko od Srbije ostavili svoje živote na našu bolju i lepšu budućnost. Ambasador Vekić tom prilikom je razgovarao sa g.Dejanom Ranđelovićem, čuvarem spomen kosturnice, zahvalio mu se na svom dosadašnjem radu i brizi oko očuvanja ove naše svetinje i obavestio ga da su obezbeđena sredstava za izradu projekta sanacije spomen kosturnice.

12. novembar 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da su teški primeri ugrožavanja srpskog kulturnog, istorijskog i duhovnog nasleđa na Kosovu i Metohiji dokaz koliko je bitna uloga Uneska u zaštiti i očuvanju baštine.

Brnabić je, na 41. zasedanju Generalne konferencije Uneska u Parizu, naglasila da su četiri dragulja srpske srednjovekovne kulturne baštine na Kosmetu – Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica i Bogorodica Ljeviška, očuvani zahvaljujući tome što su upisani na listu ugrožene svetske baštine, ali da je još stotine lokaliteta i spomenika ugroženo.

Srpska baština na Kosovu i Metohiji je od nemerljive važnosti ne samo za nacionalni identitet Srbije, već i kao deo cenjene evropske i svetske baštine, podvukla je ona.

Premijerka je ukazala na privrženost Srbije osnovnim principima Uneska – dijalogu i konsenzusu, utemeljenim u Povelji UN i Ustavu Uneska, zbog čega se mi kontinuirano zalažemo za depolitizaciju ove organizacije.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

12. novembar 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas u Parizu da očekuje pozitivne vesti i podršku Francuske za otvaranje jednog ili dva klastera na međuvladinoj konferenciji koja će biti održana u decembru.

Brnabić je na konferenciji za novinare navela da je sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom razgovarala o situaciji u Srbiji, pre svega u kontekstu evropskih integracija, odnosno o tome da li možemo da računamo na podršku te zemlje za otvaranje klastera na decembarskoj međuvladinoj konferenciji.

Imamo spremna dva klastera za otvaranje, tako da očekujem pozitivne vesti i podršku Francuske za jedan ili oba klastera, ali svakako značajnu podršku, poručila je premijerka.

Ona je istakla da joj je Makron rekao da prenese pozdrave predsedniku Republike Aleksandru Vučiću i čitavoj Srbiji, kao i da se sa radošću seća posete Beogradu.

Imala sam danas dobre razgovore sa predsednikom Kipra, ali i predsednikom Slovenije, sa kojim sam takođe razgovarala o evropskim integracijama, odnosno o podršci te zemlje, koja je jasna i nedvosmislena za otvaranje klastera i dalji napredak Srbije ka punopravnom članstvu u EU, regionalnim odnosima i regionalnoj saradnji, poručila je Brnabić.

Ona je navela da je u Parizu razgovarala i sa visokim predstavnikom EU Žozefom Boreljom.

Bilo je zanimljivih i dobrih razgovora, čini mi se da smo uradili dobre stvari za našu zemlju i očekujem da se tako nastavi i danas, istakla je premijerka.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

Ambasador Vekić je dao Intervju za „Geopolitikon“. Glavne teme razgovora je bila bilateralna saradnja između Republike Srbije i Češke Republike, sa osvrtom na unapređenje ekonomske saradnje. Porast međutrgovinske razmene u ovoj godini će i pored pandemije premašiti prošlogodišnji rekord od 1.2 milijarde evra. Razgovaralo se o evropskom putu Srbije i podršci koju Srbiji daje Češka Republika. Za otvaranje oba klastera, 3 i 4, Srbija je za sva poglavlja od Češke Republike dobila saglasnost i pozitivne odluke. Istaknuta je nada da će i nakon formiranja nove Vlade u Češkoj Republici biti nastavljen kontinuitet dobrih odnosa između dva prijateljska naroda i da se spoljna politika prema Srbiji neće menjati. Jedna od glavnih tema intervjua je bila i dijaspora. Naglašen je otvorenost ambasade prema građanima Srbije koji su sa stalnim ili privremenim boravkom u Češkoj Republici, dobra komunikacija sa srpskim udruženjima i klubovima kao i početak rekonstrukcije memorijala, spomen kosturnice u Jindrihovicama gde je sahranjeno 7100 srpskih logoraša tokom prvog svetskog rata.

2. novembar 2021. godine

Na samom početku, osećam obavezu da se zahvalim premijeru Borisu Džonsonu i Vladi Njenog Veličanstva na izuzetnom gostoprimstvu.

Imam privilegiju da predstavljam Republiku Srbiju na ovom važnom mestu i na najvišem svetskom forumu koji se bavi najvažnijom temom današnjice – unapređenjem klimatske svesti.

Svi smo saglasni da moramo da ulažemo u klimu i životnu sredinu.

Isto tako, svi se slažemo da buduće generacije moraju da se obrazuju kako ne bi ponovile greške koje smo mi napravili, uništavajući jedinu planetu koja život čini mogućim.

Izuzetno sam počastvovan time što Republika Srbija kopredsedava ovogodišnjom Konferencijom kao predstavnik Istočnoevropske Grupe zemalja koje nisu članice Evropske unije.

U konkretnom smislu, poseban doprinos našeg ekspertskog tima vidimo u završetku pregovora na operacionalizaciji člana 6. Sporazuma iz Pariza, koji se odnosi na uspostavljanje globalnih tržišnih i netržišnih mehanizama smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao i na preostale odredbe koje se tiču unapređenog okvira transparentnosti i zajedničke vremenske rokove za Nacionalno utvrđene doprinose, što su ključne odredbe Sporazuma za koje još nije postignuta odluka koju treba da usvoji Konferencija, odnosno sve države članice.

Stoga smatramo da je ovo izuzetna prilika da Srbija da svoj puni doprinos finalizaciji pregovora, koji će, nadamo se, obezbediti punu primenu Pariskog sporazuma.

Kao rezultat snažnog ekonomskog razvoja modelovanog za Srbiju do 2050. godine, uticaj sprovođenja ekoloških mera na zaposlenost će biti optimalan, kroz stvaranje novih radnih mesta i stvaranje novih, do sada nepostojećih industrija.

Na prvoj aukciji zelenih obveznica u Srbiji prikupljeno je milijardu evra, što jasno potvrđuje poverenje međunarodnih investitora u našu zelenu agendu, ali i ekonomsku i političku stabilnost naše države.

Prihode ostvarene izdavanjem zelenih obveznica koristićemo za finansiranje obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti, održivog upravljanja vodama, sprečavanja zagađenja i razvoja cirkularne ekonomije i očuvanje biodiverziteta.

I kao što vidite, dragi prijatelji, moji ljudi su mi pripremili sjajan govor, ali ja ću dodati još nekoliko reči i postaviti još nekoliko pitanja za one koji dolaze iz velikih sila i koji još nisu odgovorili na nekoliko pitanja:

Broj jedan je: kako ćemo finansirati sve ove aktivnosti?

Čuli smo priču o trilionima dolara koji su nam na raspolaganju. Moje pitanje bi bilo: kolika bi bila kamatna stopa, koji bi bili uslovi za dobijanje tog novca i kako ćemo se, zapravo, pozabaviti tim pitanjem?

Broj dva: kako ćemo tretirati nuklearne elektrane? Hoćemo li ih sve zatvoriti ili ćemo ih dodatno graditi?

Takođe, kako ćemo da gradimo više obnovljivih izvora ako smo već počeli da podržavamo populističke pokrete protiv vetroparkova, novih hidroelektrana, i da li ćemo ugroziti nivo našeg javnog duga u odnosu na BDP ako uzmemo ogromne količine novca?

Kako ćemo se odnositi prema prirodnom gasu i kako ćemo da obezbedimo pristojne cene prirodnog gasa i električne energije?

Takođe, ovde sam došao električnim automobilom od Edinburga do Glazgova. Ali, kako ćemo vršiti iskopavanje i preradu litijuma, nikla, kobalta i mnogih drugih veoma važnih minerala?

I na kraju, svi znamo šta je naš krajnji, konačni cilj. Ali, to nije bajka – moraćemo mnogo da radimo, moraćemo da budemo 100 odsto posvećeni i moraćemo da budemo iskreniji jedni prema drugima.

Zdravlje ljudi koji žive u Srbiji direktno zavisi od sprovođenja ove agende, kao što zdravlje i život svakog živog bića na Zemlji zavisi od dogovora koji će se ovde postići i od sprovođenja tih dogovora na nacionalnom nivou.

Možda je pravo vreme da oslušnemo i čujemo vapaj Majke Zemlje, jer ako izgubimo ovu trku sa vremenom, naša deca će naslediti bespovratno zagađenu planetu.

Hvala vam što ste me saslušali."

Uspeli smo da uradimo mnogo na međunarodnom planu: da se izborimo da se naša reč čuje i da se naši državni i nacionalni interesi uvažavaju kao legitimni. Učvrstili smo i obnovili mnoga stara prijateljstva, a sa nekim državama, sa kojima u prošlosti nismo uvek imali skladan odnos, postavili smo temelje za izgradnju bolje saradnje. Posebna pažnja posvećena je odnosima u regionu, a naš odgovor na provokacije bile su ekonomske inicijative regionalnog povezivanja koje svima mogu da donesu dobro. Srbija će nastaviti da nastupa kao uspešna država i kao stub stabilnosti i lokomotiva ekonomskog razvoja regiona.

Ovako šef diplomatije Nikola Selaković, u intervjuu za "Novosti", sumira rezultate ministarstva na čijem je čelu, uoči prvih godinu dana rada Vlade, a tokom kojih je ubeležio čak 354 susreta sa stranim zvaničnicima, između ostalog sa 16 predsednika, 10 premijera i 110 ministara spoljnih poslova.

Ulazimo li u foto-finiš pritisaka na Srbiju da prizna Kosovo i gde je naš manevarski prostor?

- Svako ko misli da može kosovsko-metohijski problem da reši tako što će Srbiji "zavrtati ruku" i terati je da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost, grdno se vara. Niti će to rešiti taj problem, a još manje će Srbija tako nešto da uradi. Koliko god da je manevarski prostor za našu državu uzak i mali, toliko je veća naša rešenost da se svom snagom borimo za zaštitu državnih interesa na KiM, za prava srpskog i drugih nealbanskih naroda, prava SPC, za očuvanje naše verske, kulturne i istorijske baštine.

Jesu li tačne informacije da velike zapadne sile, pogotovo SAD, žele da se pitanje Kosova završi do kraja 2022?

- Sve to što neko smatra rešenjem, podrazumeva saglasnost zvaničnog Beograda. Naš stav po tom pitanju je vrlo jasno izneo predsednik Aleksandar Vučić, mi kao članovi Vlade i premijerka taj stav sledimo. Ako neko misli da je kompromisno rešenje u kome ćemo mi prihvatiti nešto kao rešeni status - to niti je kompromisno rešenje, niti je uopšte rešenje. I mi na to pristajemo.

Da li novi američki ambasador Kristofer Hil dolazi u Beograd da završi započeto devedesetih - da se konačno odvoji Kosovo, a RS utopi u BiH?

- Videćemo kako će Hil delovati kada preuzme dužnost. Ali, niti su ovo devedesete, niti su na vlasti ljudi koji su bili tada. Srbija je danas ne samo jedna od najbrže rastućih ekonomija u Evropi već i država koja je sidro, stub stabilnosti u ovom delu Evrope. Za Srbiju je važno da, pored toga što ostaje na evropskom putu i gaji i unapređuje stara prijateljstva i partnerstva, odnose sa SAD uzdigne na viši nivo. Naši 140 godina dugi diplomatski odnosi jesu zalog za budućnost i nada da je takve odnose moguće stvoriti.

Koliko su tome prepreka naši dobri odnosi sa Moskvom, što nam stalno zameraju iz Vašingtona?

- Srbija vodi samostalnu i nezavisnu politiku, a sve odluke se donose u Beogradu. Naravno da se takva politika ne dopada uvek svima. Nastavićemo ljubomorno da čuvamo i unapređujemo tu multivektorsku spoljnu politiku i ne vidim zašto bi ona bila smetnja za saradnju sa bilo kim.

Hoće li Beograd tražiti da se i Moskva direktno uključi u pregovore o Kosovu?

- Svako rešenje do kojeg bi se došlo mora da prođe i SB UN. A tamo sede i predstavnici Moskve i Pekinga, koji za razliku od zapadnih država imaju drugačije stavove po ovom pitanju. Sada se dijalog Beograda i Prištine nalazi pod okriljem EU, kao glavnog garanta da će se ono što će se dogovorom postići i ispuniti.

Da li će Priština ponovo pokušati da postane članica Unesko ili neke druge međunarodne organizacije?

- U svakom trenutku delujemo kao da će oni to sutra učiniti. Moramo da budemo spremni na takav faktor iznenađenja, a onda u skladu sa tim i da vučemo poteze.

Znači li to da će biti aktivirana otpriznavanja Kosova? Spekuliše se da je bar 10 država spremno na taj korak...

- Mislim da ima i mnogo više zemalja koje su voljne da svoje pozicije oko KiM preispitaju. Mi nećemo povući prvi potez, jer bismo odmah bili proglašeni za provokatore. Bili smo spremni i da nastavimo moratorijum na lobiranja za priznavanja i otpriznavanja dogovoren Vašingtonskim sporazumom, ali u Prištini ne postoji dobra volja za poštovanjem bilo kog sporazuma.

Kako gledate na optužbe, pogotovo iz regiona, da je i samit Pokreta nesvrstanih u Beogradu u funkciji stvaranja "srpskog sveta"?

- Zaista ne vidim kakve veze ima jedno s drugim. Ponosni smo na to što smo uspeli da organizujemo verovatno najveći multilateralni skup u Evropi u ovoj godini, i to u vreme pandemije. Predsednik Vučić je pozvao predsednike svih nekadašnjih jugoslovenskih republika da prisustvuju tom skupu, a ja sve ministre spoljnih poslova. Došla su tri zamenika ministara iz Slovenije, Hrvatske i Severne Makedonije, dok iz BiH i Crne Gore nije bilo predstavnika na tom nivou. Svako je imao šansu, i po meni je ona bila sjajna, da se na jednom mestu, a da to nije Njujork, vidite sa 37 šefova diplomatija država iz udaljenih krajeva sveta.

Rekli ste da u stalnim napadima na predsednika Vučića i Srbiju ima i nedozvoljenog inostranog mešanja...

- Vučić smeta zbog toga što Srbija više nije na kolenima, već je danas neuporedivo politički stabilnija, pravno uređenija i ekonomski snažnija država, koja je zamajac razvoja regiona. A kao takva država, bez ikakve dileme, može da odgovara samo sebi i srpskom narodu, ma gde on živeo. Onaj kome takva Srbija ne odgovara, radiće sve što može da sruši onoga koji je glavni razlog toga što je Srbija danas takva kakva jeste, a to je predsednik Vučić.

Nedavno ste bili u poseti Vatikanu. Može li papa uskoro doći u posetu Srbiji?

- Sveta stolica određuje spoljnopolitičku agendu poseta svoga poglavara na osnovu komunikacije sa dominantnim hrišćanskim zajednicama u pojedinim zemljama. To znači da je realizacija papine posete Srbiji usko vezana i za glas SPC. Uveren sam da će dve crkve po tom pitanju ostvariti komunikaciju i razgovarati. Za nas je važno to što ministar spoljnih poslova Svete stolice nadbiskup Galager, sa kojim sam razgovarao u Vatikanu, 22. novembra dolazi u Beograd. Oni imaju principijelan stav nepriznavanja kosovskog separatizma kao državnosti i njihova podrška Srbiji znači izuzetno mnogo.

Bliže se izbori u SNS. Ko po vašem mišljenju više ne zaslužuje da obavlja visoku državnu ili stranačku funkciju?

- Sve i kad bih rekao ko po mom mišljenju to ne zaslužuje, moja reč ne znači ništa, to je samo jedan od nekoliko stotina hiljada glasova članova SNS. Ono što mogu bez ikakve sumnje da kažem i iza čega ću uvek da stojim - to je ko zaslužuje da i dalje vodi SNS i ko zaslužuje da bude naš kandidat za predsednika - Aleksandar Vučić.

22. oktobar 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, zajedno sa ministarkom za evropske integracije i glavnim pregovaračem Jadrankom Joksimović, sastala se danas sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanueleom Žiofreom i ambasadorima država članica EU.

Teme sastanka bile su Paket proširenja EU za 2021. godinu i posebno Izveštaj Evropske komisije o Srbiji za ovu godinu, kao i naredni koraci u procesu pristupanja Uniji.

Brnabić je ukazala na to da je ovaj sastanak održan po objavljivanju Izveštaja EK, a pre finalne odluke država članica o tome da li će podržati otvaranje klastera.

Ona je istakla da Srbija ima kontinuiranu komunikaciju sa Delegacijom EU i svim državama članicama i da otvoreno razgovara u vezi sa daljim reformama, a pre svega u oblasti vladavine prava.

Premijerka je ocenila da je u ovogodišnjem Izveštaju o napretku Srbije objektivno sagledano sve što je Vlada Srbije postigla na ubrzanju političkih i ekonomskih reformi, čime je realizovan i jedan od strateških prioriteta.

Prema njenim rečima, posebno je važno to što je Evropska komisija jasno dala preporuku da je Srbija dostigla kriterijume neophodne za otvaranje dva klastera poglavlja.

Danas smo u prilici da vama, kao predstavnicima EU i država članica Unije pružimo i dodatne informacije o usvajanju i sprovođenju svih neophodnih reformi, navela je predsednica Vlade.

Brnabić je naglasila da je zbog toga značajno to što se ovaj sastanak održava odmah nakon Izveštaja o napretku, a pre finalne odluke država članica o tome da li će podržati otvaranje klastera.

Predsednica Vlade je izrazila uverenje da će i ta dodatna pojašnjenja doprineti da Srbija dobije saglasnost za formalni nastavak pregovora do kraja ove godine.

Ona je, takođe, istakla da je preporuka Evropske komisije za dalje otvaranje klastera politički veoma značajna, ne samo kao podsticaj Vladi da nastavi motivisano i odgovorno da realizuje svoje reformske planove, već i građanima Srbije, ali i svima u regionu, koji još jednom i na ovaj način dobijaju jasnu potvrdu o perspektivi članstva u EU.

Našim građanima posebno je važno što je postignut napredak u svim segmentima vladavine prava, kao i to što je taj napredak rezultat snažnijeg političkog liderstva i zajedničkog delovanja svih institucija države Srbije, predočila je Brnabić.

Premijerka je ukazala na to da se želi dodatni napredak u svim oblastima, a naročito u vladavini prava i da je upravo za to značajna kontinuirana komunikacija sa Delegacijom EU u Srbiji i svim državama članicama.

Joksimović je navela da Izveštaj obezbeđuje potrebnu ravnotežu u oceni svega što je Srbija ostvarila u prethodnom periodu.

Prema njenim rečima, veoma je važno za dalji reformski proces da je evidentirano da smo ispunili sve kriterijume za otvaranje svih 12 poglavlja u dva klastera: klastera 3, koji se odnosi na inkluzivni rast i kompetitivnost i klastera 4 - Zelena agenda, digitalizacija i održiva povezanost.

Takođe, kako je podvukla, u već otvorenom klasteru 1, koji se odnosi na osnove vladavine prava, konstatovan je napredak u svim oblastima – u reformi pravosuđa, slobode izražavanja i medija, borbe protiv korupcije, osnovnih ljudskih i manjinskih prava, borbe protiv organizovanog kriminala.

Prema njenim rečima, u nekim segmentima sprovođenje reformi je brže, u drugim je ta dinamika nešto sporija, ali je napredak uočen u svim oblastima i zabeležen je i u samom izveštaju.

Ona je izrazila uverenje da će opšte ocene Evropske komisije, koje govore u prilog iskrenosti, posvećenosti i sposobnosti Vlade da u doba globalne pandemijske krize sprovodi politike od značaja za proces pristupanja, biti dovoljan orijentir državama članicama da se usaglase oko daljeg otvaranja klastera.

Ambasador Žiofre je izrazio zahavalnost Vladi na tome što je sazvala ovaj sastanak sa ambasadorima država članica EU, ocenivši to kao pozitivan pokazatelj posvećenosti Srbije jačanju dijaloga o reformama radi rešavanja prioriteta i neophodnih aktivnosti identifikovanih u godišnjem Izveštaju EK.

On je podsetio na to da Izveštaj odražava povećan broj inicijativa Vlade za ispunjavanje kriterijuma EU poslednjih meseci, koje imaju potencijal da se pretoče u opipljiv napredak kada se u potpunosti sprovedu.

Žiofre je podsetio na to da su EU i njene članice ranije ovog meseca, na Brdu kod Kranja, ponovo potvrdile posvećenost Unije evropskoj perspektivi Srbije i procesu pridruživanja.

Kako je istakao, novom metodologijom oni podstiču Srbiju da nastavi reforme i očekuju da Srbija ispuni svoje obaveze, posebno u oblasti vladavine prava.

Prema njegovim rečima, lideri EU su na Brdu izrazili očekivanje da će partneri na Zapadnom Balkanu, uključujući Srbiju, jasnom i doslednom javnom komunikacijom preneti prednosti pristupanja EU i podrške Unije i njenih investicija.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

Ambasador Republike Srbije u Pragu, Berislav Vekić, učestvovao je na sastanku ambasadora zemalja Zapadnog Balkana sa Martinom Košatkom, pomoćnikom ministra spoljnih poslova u Odeljenju za južnu i jugoistočnu Evropu i ambasadorkom Republike Slovenije Tanjom Strnišom. Sastanku su prisustvovali ambasador Republike Severne Makedonije, Saško Todorovski, ambasadorka Federacije Bosne i Hercegovine, Martina Mlinarević Sopta i ambasador Republike Albanije, Ilirian Kuka. Teme razgovora su bile integracija zemalja Zapadnog Balkana u EU, izveštaji OBAR, budućnost i perspektiva „Otvorenog Balkana“, završetak izbora i formiranje nove Vlade u Češkoj Republici. Ambasador Vekić je predložio da se jednom mesečno održavaju sastanci u istom formatu, što je naišlo na odobravanje svih prisutnih.

15. oktobar 2021. godine

Govor ministra spoljnih poslova Srbije Nikole Selakovića na sednici SBUN posvećenoj radu UNMIK-a:

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Poštovani specijalni predstavniče,

Želim da zahvalim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIK Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u sprovođenje mandata UNMIK. Zahvaljujem i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Kosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja trajnog mira, stabilnosti i bezbednosti u Pokrajini.

Gospodine Tanin,

Primite izraze naše zahvalnosti i na angažmanu i saradnji ostvarenoj tokom Vašeg mandata.

Gospodine predsedniče,

Veliko žaljenje i zabrinutost izazivaju činjenice da je bezbednosnu situaciju na Kosovu i Metohiji u proteklom periodu obeležio povećan broj različitih etnički motivisanih napada i incidenata usmerenih protiv Srba, što je konstatovano i u Izveštaju; da privremene institucije samouprave (PIS) u Prištini nastavljaju da preduzimaju jednostrane poteze i odbijaju da implementiraju dogovore postignute u okviru briselskog dijaloga; da se nastavlja sa institucionalnom diskriminacijom Srba, napadima na objekte Srpske pravoslavne crkve i podrivanjem ekonomske održivosti srpskih sredina u Pokrajini.

Svedoci smo da se svakodnevno, ubrzanim tempom, nižu opasne provokacije Prištine kojima se ozbiljno ugrožava bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji i direktno krše sporazumi i dogovori postignuti u okviru briselskog dijaloga.

Najnoviji nasilni upad jedinica tzv. ROSU u severni deo Kosovske Mitrovice, 13. oktobra, je deveti upad te vrste. Suzavci, šok bombe i neobuzdano nasilje postaju svakodnevica Srba na severu KiM, i to se mora odmah zaustaviti.

U poslednjem napadu vatrenim oružjem i hemijskim sredstvima, korišćenim od strane prištinskih specijalnih snaga, od posledica hemikalija korišćenih u intervenciji preminula je 71-ogodišnja Verica Đelić, ranjeno je 10 nenaoružanih civila, među kojima je i 36-ogodišnji Srećko Sofronijević, ranjen kritično, s leđa iz automatske puške. Na meti pucnjave našla se i tromesečna beba koja je čudom ostala nepovređena.

Lažni izgovor za poslednju unilateralnu akciju, kako ju je nazvao i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, bio je borba protiv organizovanog kriminala i šverca. Dame i gospodo, Srbija je snažno protiv organizovanog kriminala i šverca, ali članice SBUN treba da znaju da je jedan ovako važan i opšti globalni cilj, koji delimo svi, cinično iskorišćen za oružani napad na nenaoružane civile, koji je počeo upadom sa automatskim puškama u apoteke u kojima se vitalno značajnim lekovima snabdevaju pacijenti srpske ali i drugih nacionalnosti. Četiri dana pred lokalne izbore na Kosovu i Metohiji, kako bi na neodgovoran i nehuman način došao do glasova, do kraja motivisan separatističkim ciljevima, aktuelni režim PIS je na lekovima od kojih zavise životi ljudi krenuo da dokaže svoj stav o statusu suprotan Rezoluciji 1244 SBUN.

Samo nekoliko dana pre toga još jedna provokacija od strane Prištine dovela je do opasne krize, kada su pripadnici takozvane jedinice ROSU, naoružani dugim cevima i pojačani oklopnim vozilima, raspoređeni na administrativne prelaze između centralne Srbije i Kosova i Metohije - Brnjak i Jarinje - kako bi uklanjali srpske tablice i zamenjivali ih privremenim, čime je na nasilan način onemogućeno slobodno kretanje građana.

Ovi događaji ne ulaze u izveštajni period najnovijeg Izveštaja generalnog sekretara UN o radu UNMIK, ali na njih ovom prilikom moramo da se osvrnemo kako bi svima bilo jasno koliko je situacija na terenu dramatična i koliko ozbiljne mogu biti posledice unilateralnog delovanja Prištine.

Upadi teško naoružanih formacija prištinske policije sastavljenih isključivo od Albanaca na sever Kosova i Metohije, pod različitim izgovorima i motivima, uz korišćenje prekomerne sile, predstavljaju provokacije koje imaju izuzetno opasan potencijal za destabilizaciju ionako osetljive bezbednosne situacije na terenu. Cilj poslednjih upada prištinskih specijalaca na sever pokrajine bio je da se Srbi isprovociraju i dodatno zaplaše demonstracijom sile, a Beograd isprovocira na neku vrstu ishitrene reakcije.

Očigledno je da Priština ovakvim potezima želi da izbriše 10 godina dijaloga, koji je jedini način za rešavanje otvorenih pitanja. Ove provokacije još jednom potvrđuju da privremene institucije samouprave u Prištini, ne samo da nemaju nameru da sprovedu sve dogovoreno u Briselskom dijalogu, već da je njihov cilj potpuno negiranje dijaloga kao sredstva za rešavanje problema. Na nekredibilnost Prištine i opasno poigravanje vatrom, koje može dovesti do nesagledivih posledica, ne može se efikasno reagovati pozivanjem „obe strane“ na konstruktivnost i uzdržanost, što je već duže vreme manir u javnoj komunikaciji nekih važnih činilaca u međunarodnoj zajednici. Izvor destabilizacije je samo jedan, on ima ime - zove se privremene institucije samouprave u Prištini - i posle događanja od 13. oktobra jasno je da se on može i mora zaustaviti hitnim i odlučnim delovanjem međunarodne zajednice. Sada je sasvim očigledno da se više ne radi o sporadičnim i izolovanim provokacijama Prištine, već da je reč o organizovanoj kampanji etnički motivisanog nasilja i diskriminacije protiv Srba.

Izražavamo zabrinutost i zbog najnovijeg uvođenja taksi Prištine na pojedine proizvode iz centralne Srbije, koje je obznanjeno 8. oktobra. Podsećamo da je jednostrana odluka Prištine da uvede carine na proizvode iz centralne Srbije u novembru 2018. godine za posledicu imala de fakto potpunu trgovinsku blokadu i dugotrajan zastoj u dijalogu Beograda i Prištine. Nasuprot Prištini, koja uporno jednostranim aktima nastoji da uspostavi barijere prema centralnoj Srbiji, Beograd uporno i dosledno radi na liberalizaciji protoka ljudi, robe, usluga i kapitala, što je osnovna intencija naše inicijative „Otvoreni Balkan“.

Poštovane članice Saveta bezbednosti,

U periodu od marta do septembra ove godine, na koji se odnosi najnoviji Izveštaj, izvršeno je blizu 100 etnički motivisanih napada na Srbe, njihovu privatnu imovinu, objekte verske i kulturne baštine. Povećanje učestalosti napada praćeno je jačanjem intenziteta etnički motivisanog nasilja, na čijoj meti su sve češće deca, stari, žene, malobrojni povratnici, kao i hramovi i drugi objekti Srpske pravoslavne crkve.

Time se sistematično pojačava sveprisutan osećaj nesigurnosti preostalih Srba, ali i odvraćaju potencijalni povratnici, kojima se zapravo poručuje da lokalne albanske zajednice nekažnjeno mogu da ih napadaju i onemogućavaju im da se vrate da žive u sopstvenim kućama.

Najupečatljiviji primer položaja Srba na Kosovu i Metohiji jeste slučaj raseljenog lica Dragice Gašić, koja se početkom juna ponovo uselila u svoj stan u opštini Đakovica. U tom gradu – koji lokalni Albanci sa ponosom zovu mestom zabranjenim za Srbe – gospođa Gašić se po povratku najpre suočila sa fizičkim i verbalnim nasrtajima sugrađana albanske nacionalnosti. Umesto zaštite, ta teško bolesna žena je potom postala žrtva i institucionalnog progona, koji su nad njom pokrenuli organi lokalne samouprave i policije. Pošto se u ovom slučaju radi o osobi koja je prvi i jedini srpski povratnik u Đakovici nakon više od dvadeset godina, za očekivati je bilo da će u tom trenutku u zaštitu njenih prava stati barem organizacije civilnog društva. Međutim, postupcima usmerenim na progon gospođe Gašić ubrzo potom su se priključile i NVO iz Đakovice, među kojima i one koje od međunarodnih donatora dobijaju sredstva za projekte povezane sa jačanjem demokratije i vladavine prava.

Moram da pomenem i najnoviji napad na kuću jedine preostale Srpkinje u centru Peći, profesorke u penziji Rumene Ljubić, kojoj su 13. oktobra, dva puta u samo 24 sata, kamenovani prozori.

Dragičina i Rumenina sudbina je zastrašujuća slika stvarnog stanja ljudskih prava, koja na KiM čeka gotovo svakog od preko 200.000 raseljenih Srba i nealbanaca – pod uslovom da skupe hrabrosti da se posle više od dvadeset godina vrate svojim domovima u Pokrajini. Ponovo podsećam da je od 1999. godine održivi povratak na Kosovo i Metohiju ostvarilo tek oko 1,9% interno raseljenih Srba i drugih nealbanaca.

Otuda verujem da će opisana podstaći članice Saveta bezbednosti i međunarodno prisustvo na terenu da pitanju povratka raseljenih, koje je važan deo mandata UNMIK, predviđenog Rezolucijom SB UN 1244, ubuduće posvete prioritetnu pažnju.

Zbog toga posebno zahvaljujem generalnom sekretaru što ovo izuzetno važno pitanje ipak održava u fokusu i što je u okviru zaključaka svog Izveštaja ponovo apelovao na stvaranje uslova za održiv povratak interno raseljenih lica i održivu reintegraciju povratnika.

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Srpski srednjovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji – među kojima su i spomenici koji su zbog izuzetne vrednosti, ali i konstantne ugroženosti, na Uneskovoj Listi svetske baštine u opasnosti – još uvek spadaju u najugroženije kulturno nasleđe u Evropi.

Podsećam da se na prostoru Kosova i Metohije nalazi preko 1.300 srpskih crkava i manastira. Napadi na srpsku kulturnu i versku baštinu istovremeno su napadi i na identitet Srba u Pokrajini i direktno utiču na njihov osećaj sigurnosti.

Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini je i slučaj manastira Visoki Dečani. Manastir, koji je od 2000. godine više puta bio meta napada i granatiranja, i danas zbog ugroženosti obezbeđuju snage KFOR-a. Suočen je sa nizom neprijateljskih delovanja, pri čemu počinioce ne odvraća ni činjenica da je reč o dobru svetske baštine. Uprkos čestim deklarativnim navodima, čak ni odluka takozvanog „ustavnog suda“ PIS u Prištini doneta pre pet godina o potvrdi vlasništva manastira Visoki Dečani nad 24 hektara zemlje. Pozdravljamo ocenu generalnog sekretara UN po ovom pitanju.

Poštovani gospodine predsedniče,

Republika Srbija ostaje posvećena iznalaženju kompromisnog političkog rešenja, kao što je predviđeno Rezolucijom 1244, koje će obezbediti trajni mir i stabilnost. Čvrsto smo uvereni da su dijalog i primena postignutih dogovora jedini pravi put za rešavanje svih otvorenih pitanja.

Kao država posvećena poštovanju međunarodnog prava i članica Ujedinjenih nacija, Srbija se protivi svakom pokušaju uspostavljanja veštačke ravnoteže između strana u dijalogu, kao i relativizaciji odgovornosti za jednostrane akte.

Sa zabrinutošću konstatujemo da ni više od osam godina nakon postizanja Briselskog sporazuma, nije pokrenuto osnivanje Zajednice srpskih opština, iako je Beograd ispunio sve svoje obaveze iz tog sporazuma.

Brojni su i redovni primeri kršenja ili opstrukcije od strane Prištine dogovora postignutih u okviru dijaloga, u oblastima energetike, pravosuđa, slobode kretanja i poseta zvaničnika.

Jedan od takvih primera je i presuda kojom se Ivan Todosijević osuđuje na dve godine zatvora, a na koju se ukazuje i u Izveštaju generalnog sekretara. Direktno je prekršen Briselski sporazum, što su konstatovali i predstavnici Evropske unije. Ovim postupkom Priština je nanela nesagledivu štetu procesu pomirenja na Kosovu i Metohiji.

Uprkos tome što je i iz Evropske komisije stiglo tumačenje da je reč o kršenju Briselskog sporazuma, jer Todosijeviću je presudu morao da izrekne panel u kojem većinu čine sudije srpske nacionalnosti, Priština i dalje ne preduzima ništa tim povodom.

Priština je nastavila i sa praksom zabrane ulaska srpskim zvaničnicima na teritoriju AP KiM.

Smatramo da je važno da međunarodna zajednica, a posebno Evropska unija, kao garant sporazuma, čvrsto insistira na tome da privremene institucije samouprave u Prištini pristupe implementaciji svih postignutih dogovora.

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Kao i do sada Republika Srbija ostaje u punoj meri posvećena rešavanju pitanja nestalih, što potvrđuje i kroz punu saradnju sa relevantnim međunarodnim mehanizmima, kao i učešćem u radu Radne grupe za nestale. Očekujemo da i predstavnici privremenih institucija samouprave u Prištini ispune svoje obaveze.

Imajući u vidu sve o čemu sam govorio, smatramo da je međunarodno prisustvo na Kosovu i Metohiji u skladu sa rezolucijom SB UN 1244 i dalje neophodno. Pored UNMIK, važno je i prisustvo KFOR kao glavnog garanta bezbednosti i EULEKS zbog angažmana u oblasti vladavine prava. Želim još jednom da naglasim da Srbija pruža punu podršku poštovanju međunarodnog prava, sveobuhvatnom ispunjavanju rezolucije SB UN 1244 i aktivnostima UNMIK u nesmanjenom obimu i sa adekvatnim finansijskim sredstvima, kako bi Misija ispunila mandat koji joj je poveren Rezolucijom.

Hvala

Ambasador Republike Srbije u Pragu, Berislav Vekić sastao se sa autorima prvog udžbenika za učenje srpskog jezika u Češkoj Republici, Hanom Jiraskovom i Draganom Kostadinović. U prijatnom razgovoru, autori udžbenika upoznali su ambasadora Vekića o njihovim dosadašnjim aktivnostima na očuvanju srpskog jezika na prostorima Češke Republike. Nakon dve decenije rada sa polaznicima kurseva za učenje srpskog jezika u akreditovanim školama za učenje stranih jezika u Pragu, rodila se ideja za jedan ovakav udžbenik. Ovo je prvi udžbenik, koji će olakšati učenje srpskog jezika svim zainteresovanim polaznicima škole jezika. Dogovorena je organizacija promocije udžbenika u ambasadi Republike Srbije u Pragu početkom novembra meseca ove godine. Ambasador Vekić se zahvalio na svim dosadašnjim aktivnostima i poželeo im puno uspeha u daljem radu na očuvanju i popularizaciji srpskog jezika u Češkoj Republici.

U velikoj sali Gradske biblioteke grada Praga, premijerno je prikazan dugometražni film „Sedam hiljada duša“ reditelja Sanjina Mirića. Reč je o filmski do sada ne ispričanoj potresnoj priči o stradanju srpskih logoraša u austrougarskom logoru tokom Prvog svetskog rata u Jindrihovicama, nedaleko od Karlovih Vari, koji nije samo deo srpske, već i češke i evropske istorije. Logor je za vreme Prvog svetskog rata bio najveći koncentracioni logor (Hajnrihsgrin) na teritoriji Austro-Ugarske, kroz koji je prošlo oko 40.000 zarobljenika, najviše Srba iz Šumadije i valjevskog kraja. Najstariji logoraš je bio srpski sveštenik sa 92 godine, a najmlađi, njegov praunuk koji je imao samo osam godina. Na mestu tadašnjeg logora, podignuta je spomen kosturnica gde počiva sedam hiljada i sto sahranjenih srpskih vojnika i zarobljenika. Gledaoce, glumce i režisera je pre projekcije pozdravio ambasador Republike Srbije u Češkoj Republici, Berislav Vekić.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković poručio je danas da je dvodnevni komemorativni skup povodom 60. godišnjice prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja pokazao, ne samo da taj pokret nije prevaziđen, već da je svežiji i mlađi nego što je bio pre 20 ili 25 godina.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa azerbejdžanskim kolegom Džejhunom Bajramovom posle završetka skupa, ministar Selaković je istakao da se na konferenciji u prethodna dva dana osetila veoma jaka energija slobodoljubivih naroda i država.

Posebno ga, naveo je ministar Selaković, raduje činjenica da su se i ovoga puta iz Beograda čule poruke mira, solidarnosti i želje za zajedničkim radom u izgradnji sveta na osnovama tolerancije i međusobnog uvažavanja.

„Prethodnih dana iz drugih delova sveta koji nisu zastupljeni u PNZ čuli smo neke zajedljive izjave da je Pokret prevaziđen. Na konferenciji se osetila neobično jaka energija, energija slobodoljubivih naroda i država, posvećenih vrednostima Povelje UN, principima definisanim u Bandungu i dodatno definisanim u Beogradu, koji žele da žive u uređenom svetu, da se njihov glas jednako ceni kao glas svih drugih”, naveo je ministar Selaković.

“Pokret nije prevaziđen, danas je svežiji i mlađi nego što je bio pre 20 ili 25 godina. Hvala od srca što ste došli na konferenciju i što ste pokazali poštovanje prema Srbiji i Azerbejdžanu”, naveo je Selaković.

Ministar Selaković je izrazio veliko zadovoljstvo i zbog toga što je Srbiji ukazana čast da, iako je posmatrač u PNZ, bude koorganizator skupa, i poručio da je ponosan što smo uspeli da, uprkos pandemiji korona virusa, organizujemo jedan izuzetan i veoma uspešan događaj.

Selaković je posebno zahvalio prijateljskoj Republici Azerbejdžan, predsedniku Ilhamu Alijevu i uvaženom kolegi, ministru inostranih poslova Azerbejdžana Džejhunu Bajramovu, za koga je naveo da je veliki prijatelj Srbije.

„Posebno zadovoljstvo pričinjava činjenica da smo, uprkos nekim pesimističnim očekivanjima, uspeli u Beogradu da u prethodna dva dana okupimo ukupno 120 delegacija. Posle Generalne skupštine UN, možemo reći da je ovo bio jedan od najvećih multilateralnih skupova u ovoj godini”, rekao je ministar Selaković.

Šef srpske diplomatije je naglasio da ovakav odziv članica PNZ, posmatrača i gostiju svedoči o poštovanju koje uživa taj pokret.

Prisustvo 120 delegacija na skupu u Beogradu, kaže Selaković, dokaz je poštovanja prema skupu, ali i svedočanstvo posvećenosti i poštovanja prema Srbiji i Azerbejdžanu kao koorganizatorima konferencije.

Šef srpske diplomatije je rekao da se na marginama konferencije sreo sa brojnim tradicionalnim prijateljima i partnerima iz PNZ, a sve u cilju produbljivanje saradnje.

Ministar Selaković je zahvalio na podršci predsednicima Srbije i Azerbejdžana, Aleksandru Vučiću i Ilhamu Alijevu, za koje navodi da su bez imalo zadrške podržali organizaciju ovog velikog događaja.

Prema njegovim rečima, u organizaciji skupa učestovalo je više od 6.500 ljudi, a događaj je pratilo više od 300 novinarskih ekipa.

Ministar Selaković je podsetio i na osnivače PNZ, naveo da je Josip Broz Tito bio politički genije 20. veka i zahvalio potomcima nekih od osnivača na prisustvu konferenciji na tome što su je učinili još uspešnijom.

Ministar inostranih poslova Azerbejdžana Džejhun Bajramov je, govoreći u ime predsedavajuće zemlje pokreta, konstatovao da je skup u Beogradu bio odlično organizovan, zahvalivši Vladi Srbije, šefu srpske diplomatije Nikoli Selakoviću i predsedniku Aleksandru Vučiću.

„Naši zajednički napori dali su poseban rezultat i možemo biti zadovoljni onim što se ovde dešavalo u protekla dva dana… Delegacije su pohvalile Azerbejdžan i Srbiju na inicijativi da organizuju ovako značajan događaj“, kazao je Bajramov.

Azerbejdžanski ministar osvrnuo se na poruke učesnika skupa, koji su podsetili na izvorne vrednosti PNZ i potvrdili važnost multilateralizma, međunarodne saradnje i solidarnosti u svetu.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je danas na Sastanku na visokom nivou, posvećenom obeležavanju 60. godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja, i tom prilikom istakao da je ovo jedinstvena prilika da se razgovara o svim pitanjima od zajedničkog interesa, kao i da se grade novi mostovi prijatenjstva i saradnje.

"Dragi prijatelji, dobro došli kući! Beograd je bio, jeste i biće ponosni domaćin svakom ljudskom biću koje u sebi nosi dušu mira. Osnovna ideja, oko koje su se naši prethodnici okupili kada su osnovali ovaj pokret, jeste mir", rekao je predsednik Vučić u svom obraćanju, u svojstvu ko-domaćina Komemorativnog skupa, i dodao da je mir osnova razvoja političke, kulturne i privredne saradnje. On je zahvalio šefovima delegacija na prisustvu i tome što su ukazali izuzetnu čast Srbiji, kao domaćinu.

"Velika mi je privilegija i čast da smo se danas svi okupili u Beogradu, gde ćete se, nadam se, u narednim danima, osećati kao kod kuće.", uputio je reči pozdrava predsednik Vučić i naglasio da je uveren da je svet dijaloga, mira i kompromisa dostižan i moguć. On je poručio učesnicima da je ovo izuzetna prilika da se razgovara o budućnosti i da je međunarodna saradnja jedini put ka sveukupnom blagostanju i prosperitetu celog čovečanstva.

"Uprkos brojnim usponima i padovima, istorija Pokreta nesvrstanih zemalja je, uveren sam, uspešna priča", kazao je predsednik Vučić i istakao da Agenda 2030 Ujedinjenih nacija ističe i promoviše tri velika cilja – mir i bezbednost, razvoj i ljudska prava.

"Imajući u vidu pomenutu agendu, UN su uspostavile Međunarodni dan multilateralizma i diplomatije za mir, a 24. aprila 2019. godine smo prvi put proslavili taj dan. Srbija, kao pravni naslednik Jugoslavije, zemlje osnivača UN i Pokreta nesvrstanih zemalja, ponosni je promoter politike multilateralizma i poštovanja međunarodnih pravnih normi", ukazao je predsednik Vučić i dodao da je uveren da Beograd, kao viševekovni simbol raskrsnica civilizacija, tačka kontakta i susreta između Istoka i Zapada, gde se različite civilizacije, kulture i religije oduvek susreću, može da podstakne na dijalog i izgradnju novih mostova saradnje.

Predsednik Vučić je naveo da je želja da se ovim događajem oda počast prvoj konferenciji Nesvrstanih u Beogradu, koja je održana 1961. godine, u vreme blokovskih podela, a koja je dala veliki istorijski značaj stvaranju različite vizije sveta.

"Ta vizija je zasnovana na uzajamnoj saradnji i poštovanju država i naroda i nije bilo mesta u njoj za dominaciju jedne države nad drugima. Nadam se, međutim, da nećemo samo da razgovaramo o prošlosti, već i o budućnosti koju želimo zajedno da izgradimo, jer sam uveren da svet dijaloga, kompromisa i svet mira i dalje jeste moguć i dostižan", rekao je predsednik Vučić i podsetio da je veliki broj lidera 1961. godine, u vreme globalnih previranja i nesigurnosti, imao hrabrosti da artikuliše alternativni put u tadašnjem bipolarnom svetu, uprkos činjenici da se Pokret tada sastojao od država različitih identiteta, kultura, religija i političkih i ekonomskih sistema.

"Ne bi trebalo da zaboravimo suštinsku ulogu koju je Pokret odigrao u očuvanju mira i bezbednosti u svetu i procesu dekolonizacije koji je promovisao jednak društveni i ekonomski razvoj svih zemalja", podvukao je predsednik Vučić.

"Budućnost jednakih, gde se ista prava primenjuju na sve, to je pravac kojim je ovaj Pokret krenuo od početka, to je ideja kojoj većina zemalja u svetu i danas stremi. To što ovo zagovaramo, nije samo pitanje interesa svake pojedinačne zemlje, već jedan od najvećih civilizacijskih koraka napred, koji ovaj svet mora da preduzme ukoliko želi da preživi kao svet, a ne kao neka vrsta kampa u kojem nema mesta za sve, čije ključeve drže samo oni koji su bogati, a oni koji pristanu da budu eksploatisani, biće oslobođeni", istakao je predsednik Vučić i dodao da pravo da se odluči o sopstvenoj sudbini nije greh, već da je to pravo koje treba da pripada svima, bez obzira na njihovu veličinu i bogatstvo, snagu ili moć kojom raspolažu.

"Smatram da ćemo se saglasiti da je današnji svet na mnoge načine različit od onoga iz 1961. godine. Globalizacija, povećana međuzavisnost i razvoj novih tehnologija bez sumnje su učinili planetu manjom, ali takođe su uticali i na našu svakodnevicu. Istovremeno, nije samo reč o broju izazova sa kojima se suočavamo, koji takođe ne znaju za granice, već je priroda svega toga daleko složenija. Zbog toga je danas, možda više nego ikada pre, neophodno da radimo na jačanju multilateralizma i multilateralnog svetskog poretka", naveo je predsednik Vučić i naglasio da nas svaki novi izazov podseća da nijedna država nije izolovana i samodovoljno ostrvo, te da su saradnja i solidarnost jedini put ka individualnom i kolektivnom prosperitetu.

"Mislim da je ovo osnova na kojoj su članice Pokreta stajale ujedinjeno uprkos svojim razlikama. Pokret nesvrstanih zemalja je bio i uvek ostaje simbol slobodoljubivog dela sveta koji je spreman da se bori za svoju nezavisnost, autonomiju i suverenitet i duboko sam uveren da bi trebalo da nastavi da se bori za ove ciljeve, zato što je to nešto za šta se treba boriti", kazao je predsednik Vučić i poručio okupljenima da Srbija zna koliko je ta borba teška.

"Od svih naših borbi, najbolnija je ona usmerena ka očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta, to jest, rešavanje pitanja Kosova i Metohije. Boreći se za svoj suverenitet i teritorijalni intergitet, Srbija istovremeno brani univerzalne principe Povelje UN i međunarodnog prava, ali i neke od ključnih principa na kojima je osnovan Pokret nesvrstanih zemalja", zaključio je predsednik Vučić i posebno naglasio da Srbija, uprkos svim izazovima, snažno ostaje posvećena pronalaženju kompromisnog rešenja koje bi zagarantovalo trajni mir i stabilnost.

Beograd, 11. oktobar 2021. godine

Predstavnici SKD „Radost“ bili su gosti ambasade Republike Srbije u Pragu. U prijatnoj atmosferi i razgovoru predsednik udruženja Boban Lazić i izvršni direktor udruženja Slobodan Stojić, upoznali su ambasadora Berislava Vekića sa aktivnostima udruženja. Društvo je osnovano 2015.godine kao skup entuzijasta, kreativnih i upornih ljudi čiji je cilj da se upoznaju i promovišu tradicionalne igara, muzika, srpski jezik, kultura i druge vrednosti narodnog stvaralaštva sa prostora Srbije. Pored redovnih proba folklorne sekcije, udruženje organizuje i školu srpskog jezika za decu predškolskog i školskog uzrasta kroz kreativne radionice. Udruženje ima plan da proširi svoje aktivnosti na organizaciju književnih večeri, dramu, muziku, istoriografiju i stare zanate. Dogovorene su zajedničke aktivnosti koje će ambasada podržati i pomoći, a što će unaprediti život Srba u dijaspori.

U ambasadi Republike Srbije u Češkoj Republici, ambasador Vekić je primio novoimenovanog izaslanika odbrane na nerezidencijalnoj osnovi iz Berlina, pukovnika Nenada Milojevića. U srdačnom razgovoru ambasador Vekić je poželeo pukovniku Milojeviću puno uspeha u daljem radu. Razgovaralo se o budućim planovima Ministarstva odbrane RS na unapređenju vojne saradnje sa Ministarstvom odbrane RČ, jačanju saradnje na polju vojne industrije i razmeni iskustava.

Na osnovu ovlašćenja MSP, državni sekretar N.Starović 4. oktobra 2021. godine je doneo odluke  o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba i matične države i dijaspore u regionu.

Uvid u objavljene odluke o sufinansiranju projekata možete ostvariti preko sledećeg linka:

https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

30. septembar 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen prisustvovali su danas ceremoniji obeležavanja početka radova na modernizaciji i rehabilitaciji pruge Niš-Brestovac na međunarodnom železničkom Koridoru 10, kao i potpisivanju Ugovora između Javnog preduzeća Koridori Srbije i Konzorcijuma STRABAG AG i STRABAG d.o.o. Beograd o izgradnji prve faze Auto-puta mira na deonici Merošina – Merošina 1.

„U Donjem Međurovu gradi se pruga od 23 km, koju će 75 odsto da finansira Evropska unija. To je za nas ogroman novac, veliki podstrek i poštovanje. Ova pruga i put za nas su važni, za Evropu su važni. Dugujem ogromnu zahvalnost gospođi Fon der Lajen što je danas došla u Niš, koji nama postaje centar, središte svih balkanskih koridora, postaje balkanska raskrsnica“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je Srbija u potpunosti posvećena implementaciji do sada potpisanih sporazuma čiji je pokrovitelj EU.

„Daćemo sve od sebe ne samo da očuvamo mir, nego da postignemo još sporazuma koji će značiti sigurnost svih na Balkanu i bolji život i ekonomiju za sve nas. Znamo šta je naš posao. Koliko možemo, imajući u vidu teškoće zbog odnosa sa Prištinom, mi ćemo da činimo sve da napredujemo na evropskom putu“, rekao je predsednik Vučić i zahvalio predsednici Evropske komisije na lepim rečima i želji da Srbiju vidi u EU.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je danas da je Srbija već prevalila dug put ka članstvu u EU, da je zabeležila neverovatan napredak i zalaganje poslednjih godina i unapredila uslove u različitim sektorima. Ona je poručila da snažno podržava evropske integracije Srbije.

„Ovo je veoma poseban momenat. Potpisivanje ovog ugovora je simbol naše sjajne saradnje i projekata povezivanja kroz koje zajednički gradimo našu evropsku budućnost, zato što je bolja budućnost Srbije u Evropskoj uniji. Koridor povezuje Srbiju sa Austrijom i Grčkom i zaista je pokretač privrede. Ovo je pokretač za privredu Srbije, investicije, ekonomski plan koji već funkcioniše u Srbiji“, rekla je predsednica Evropske komisije.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: Dimitrije Gol

26. septembar 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas telefonom sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom povodom, kako je generalni sekretar rekao, zabrinjavajuće situacije na severu Kosova i Metohije.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija apsolutno ničim, ni jednim jedinim svojim potezom, nije prekršila ni Briselski sporazum, ni Rezoluciju 1244, niti je na bilo koji način ugrozila očuvanje mira.

„Sedam dana traje potpuna okupacija oklopnim vozilima severa Kosova i Metohije koje sprovodi Priština i svi u međunarodnoj zajednici „gromoglasno ćute“, naglasio je predsednik Srbije. „Ipak, svi su iznenada zabrinuti kada na teritoriji centralne Srbije ugledaju srpske helikoptere i avione, jer valjda ne bi trebalo da postoje, ili ne bi smeli da polete dok im Kurti ili neko iz međunarodne zajednice to ne odobri“, ističe predsednik Vučić.

Srbija poštuje sve međunarodne sporazume koje je potpisala, Srbija će se uvek ponašati odgovorno i ozbiljno, ali Srbija i dalje pita kad kreće formiranje ZSO i kada će Kurtijeve oklopne jedinice biti povučene sa severa Kosova i Metohije.

Na kraju, uz zahvalnost generalnom sekretaru Stoltenbergu na korektnom odnosu i želji da sasluša srpsku stranu, predsednik Vučić je postavio pitanje koju je to normu i međunarodni propis Srbija prekršila? Danas, juče ili bilo kada?

Dvojica sagovornika dogovorili su da ostanu u stalnom kontaktu zbog neophodnosti očuvanja mira i stabilnosti u celom regionu.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

25. septembar 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je da je u Njujorku šefove diplomatije 28 država upoznao sa ekonomskim uspesima Srbije, ali i sa situacijom na Kosovu i Metohiji, o čemu je razgovarao i sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom, koji mu je rekao da možemo da računamo na podršku Ruske Federacije kada je reč o interesima Srbije na KiM.

Sumirajući rezultate posete Njujorku u okviru zasedanja Generalne skupštine UN, ministar Selaković je rekao da je jedan od poslednjih sastanaka bio sa ministrom Lavrovom, što je bio treći njihov susret u poslednjih devet meseci.

Šef srpske diplomatije kaže da je naravno iskoristio i tu priliku da upozna ministra Lavrova sa poslednjim dešavanjima na severu Kosova i Metohije, sa situcijom u dijalogu Beograda i Prištine i sa vrlo jasnim i nedvosmislenim stavom predsednika Aleksandra Vučića po pitanju nastavka dijaloga i daljih dešavanja na KiM.

„Govorili smo o principijelnoj podršci Ruske Federacije koja je stalno prisutna ne samo u Moskvi, Beogradu, na terenu, nego i ovde na Ist riveru, od strane delegacije Ruske Federacije kao stalne članice Saveta bezbednosti UN. Naravno da ćemo tu vrstu dijaloga nastaviti i dalje da održavamo. Ono što je ministar Lavrov rekao jeste da možemo da računamo na podršku Ruske Federacije i dalje kada su u pitanju naši interesi na KiM“, naglasio je ministar Selaković.

Naveo je da je u Njujorku imao prilike da održi 33 sastanka, od čega 28 sa ministrima spoljnih poslova, koje je upoznao i sa aktuelnostima vezanim za poslednja dešavanja na Kosovu i Metohiji, ali i o našoj principijelnoj poziciji po pitanju poštovanja međunarodnog javnog prava, teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

Ministar Selaković je rekao da su njegove kolege na sastancima pozdravile ozbiljan i fantastičan uspeh Srbije u konsolidovanju ekonomske scene i u transformisanju onoga što je pre sedam godina bilo ivica ambisa i ekonomske propasti do najbrže rastuće ekonomije u Evropi, što Srbija jeste u poslednje dve godine.

Preneo je da je većina sagovornika podržala naše reforme i iskazala veliko poštovanje prema onome što su predsednik Aleksandar Vučić i Srbija uradili u prethodnom periodu.

Mnogi su, kaže šef srpske diplomatije, iskazali veliko interesovanje za način na koji je Srbija organizovala borbu protiv Kovida-19.

„Bilo je pravo zadovoljstvo i ponos predstavljati Republiku Srbiju na svim tim sastancima. Veliki broj kolega je potvrdio dolazak u Beograd na Konferenciju 11. i 12 oktobra koja je posvećena 60. godišnjici osnivanja Pokreta nesvrstanih zemalja“, rekao je ministar Selaković.

Naglasio je da to govori ne samo o tome koliko im je stalo da dođu u Beograd na konferenciju, nego i da vide i posvedoče tu Srbiju koja se posle nekoliko decenija pokušaja da se izbori sa različitim izazovima ponovo podiže na noge, ekonomski je konsolidovana i okrenuta ka tradicionalnim prijateljima.

„To je velika stvar i naša zemlja će sigurno tokom oktobra biti jedna od tačaka na zemljaskoj kugli koja će biti najznačajnija za multilaterizam, za saradnju među državama koje dele iste vrednosti, one vrednosti koje su upisane u Povelji UN, a koje se zasnivaju na promociji i borbi za mir, ravnopravnost, poštovanje međunarodnog javnog prava i prava svake države da u skladu sa željama svoga stanovništva traži svoj put ka sreći i boljem i uređenijem društvu“, rekao je ministar Selaković.

Naveo je da će u Beograd na konferenciju povodom godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja doći i ministar spoljnih poslova Azerbejdžana Džejhun Bajramov, te naglasio da sa Azerbejdžanom imamo stratešku saradnju i učestale kontakte.

„Dogovorili smo se da nakon konferencije u Beogradu što pre realizujemo njegovu bilateralnu posetu Srbiji“, rekao je ministar Selaković.

Preneo je da je dogovoreno da se saradnja intenzivira i da se finalizuju oni dogovori koji treba da budu potpisani, a nakon toga realizovani kada dođe do susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva.

Ministar Selaković kaže da je Ministarstvo spoljnih poslova nedavno dobilo i svoj sektor za ekonomsku diplomatiju, od koga su velika očekivanja, a jedan od zadataka je i produbljivanje saradnje sa Azerbejdžanom.

25. septembar 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić upozorila je danas na to da je Priština ozbiljno ugrozila lokalnu i regionalnu stabilnost nakon što je poslala na sever Kosmeta teško naoružane specijalne jedinice koje demonstriraju brutalnost prema mirnom srpskom stanovništvu.

Brnabić je govorila na generalnoj debati svetskih lidera, u okviru 76. zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku.

Govor premijerke prenosimo u celini:

G. Predsedniče,

G. Generalni sekretaru,

Ekselencije,

Dame i gospodo,

Velika mi je čast da vam se danas obratim u ime građana Republike Srbije.

Uvažene Ekselencije, g. Abdula Šahid, g. Volkan Bozkir i g. Antonio Gutereš, želim da vam zahvalim na aktivnom angažovanju, posvećenosti i liderstvu koje pokazujete tokom ovih teških vremena za Ujedinjene Nacije i celokupno čovečanstvo.

Srbija deli vaše ubeđenje i u potpunosti smo opredeljeni da pružamo podršku vašim naporima.

Ove se godine sastajemo u odlučujućem trenutku u našoj istoriji.

Kovid-19 je uzdrmao naše temelje do srži.

Istovremeno, sve više smo svedoci i osećamo efekte promene klime.

I, konačno, vidimo značajna pomeranja u globalnim partnerstvima i savezima, trgovinske ratove između tradicionalnih partnera i saveznika, protekcionizam umesto otvorenosti i slobodnog tržišta i sveukupnu neizvesnost koja je bez presedana.

Neki od problema koji pritiskaju i koji su krajnje emotivni, koje mi imamo lokalno, na Balkanu, još uvek su nerešeni i dok mi pokušavamo – a Srbija je posebno ovome posvećena – da promenimo budućnost zajedničkim radom i stvaranjem saveza, kroz inicijative kao što su Berlinski proces ili Otvoren Balkan, drugi pokušavaju da naruše ove procese i umesto da se fokusiraju na budućnost, žele da ponovo stvore prošlost – bez obzira kolika bi cena toga mogla biti.

Ali, dozvolite da krenem sa temom Kovida:

Pandemija Kovid-19 je iznela na videlo kritične slabosti u arhitekturi globalnog upravljanja. Zapretila je da izbriše progres mnogih naroda postignut zadnjih godina.

Dovela je narode na raskrsnicu između izolacije i saradnje, između panike i nade, između haosa i reda.

Pandemija je dovela u pitanje neke od osnovnih principa otvorenog i kooperativnog međunarodnog poretka.

Globalne razmene, međunarodna komunikacija, prekogranična trgovina, svi su oni zabeleželi ogroman pad.

Policijski čas, ograničenja slobode i zaključavanja čitavih društava stvorili su neizvesnost u mnogim segmentima individualnih života naših građana ili – isto tako – naše sopstveno individualno viđenje onoga šta sloboda u današnjem svetu uopšte znači.

Kada se radi o Srbiji, ova pandemija je zapretila da uruši sve što smo radili i što radimo proteklih 7 godina, da uništi sve rezultate i dostignuća teških reformi koje smo počeli u 2014. godini, i da nas ponovo baci u vremena visoke stope nezaposlenosti, rastućeg javnog duga, deficita koji se nije mogao kontrolisati i sveukupnog očaja.

Umnogome, kao i u bilo kojoj drugoj zemlji, Kovid-19 je isprobao žilavost naših naroda i, ovog puta, za razliku od vremena globalne finansijske krize – koja je bila mnogo ograničenija u obuhvatu i neuporediva sa pandemijom Kovid-19 u smislu posledica – Srbija se držala snažno.

Reforme koje smo preduzele u vreme pre Kovid-19 učinile su nas da budemo otporniji nego ikada ranije.

Fiskalna konsolidacija, budžetski suficit koji smo imali, efikasno i predvidivo investiciono okruženje postali su životna linija koja nas je spasla od recesije za vreme pandemije i koja nam je obezbedila da smo mogli da pružimo podršku našim građanima i našoj privredi tokom ovih najtežih vremena.

Uprkos efektima krize, Srbija je uspela da očuva finansijsku i ekonomsku stabilnost. U 2020. godini smo zabeležili pad BDP od samo 0.9 odsto – što je bio jedan od najboljih rezultata u Evropi. Naš javni dug je ostao ispod 60 odsto od našeg BDP, prosečna zarada je nastavila da raste za skoro 10 odsto, dok je uprkos pandemiji broj zaposlenih porastao za preko 3 odsto.

Oporavak je u ovoj godini snažniji od očekivanog – rast našeg BDP će biti približno 7 odsto, a možda čak i veći.

Pre pandemije smo otvorili naše granice ulaganju, tehnologiji i idejama, i uspeli smo da stvorimo mirno i stabilno okruženje koje nam je omogućilo da sprovodimo brzu domaću transformaciju, čiji je temelj ekonomija zasnovana na inovacijama i znanju.

Inovativna napredovanja koja smo učinili omogućila su nam da diverzifikujemo svoje sposobnosti kada nas je pogodio virus – preko e-Uprave, onlajn obrazovanja i digitalnih udžbenika ili centralnog softver sistema za uspešno uvođenje vakcinacije.

Mnogo smo uložili u zdravstvenu infrastrukturu i osnažili zdravstveni sistem da bismo odgovorili na tekuću krizu, večno zahvalni zdravstvenim radnicima za njihovu požrtvovanu borbu.

Naša odluka da ostavimo geopolitiku po strani, a da u centar naših mera stavimo ljude, jeste razlog zbog koga smo mogli da nabavimo vakcine brže od većine drugih zemalja.

Nismo vršili diskriminaciju između proizvođača, nismo marili da li su vakcine sa istoka ili zapada, već smo izabrali da pregovaramo sa svim proizvođačima vakcina za koje su regulatorni organi smatrali da su bezbedne. Ova otvorenost nam je pružila mogućnost da kupujemo vakcine iz celog sveta, dajući našim građanima jedinstvenu slobodu da biraju vakcinu koju prvenstveno žele.

Ekselencije,

Srbija veruje u solidarnost između naroda, multilateralizam i u pružanje pomoći drugima kada im je potrebna.

Od početka ove godine sprovodimo misiju za koju smo se opredelili – podrška našim susedima, kao i svima kojima je to potrebno, sa vakcinama protiv Kovid-19, a dozvolili smo i stranim državljanima da dođu u Srbiju da prime vakcinu koja će im spasiti život.

Ukupno, Srbija je donirala ili izdvojila preko milion doza vakcina – od koji je 230.000 doza bilo za region; 300.000 doza za strane državljane koji su došli u Srbiju da se vakcinišu; i dodatnih 570.000 doza za zemlje Afrike i Azije.

Mi ćemo i dalje to da činimo, u najvećoj mogućoj meri, i sve dok Kovid-19 ne bude iza svih nas.

Zbog toga smo takođe preduzeli korake da nabavimo tehnologiju za proizvodnju najmanje dva tipa vakcina protiv Kovid-19 da bismo pomogli poboljšanju globalnog pristupa tako da možemo svi da budemo bezbedni i da se osećamo pobednički.

Međutim, kao što su izjavili zvaničnici nekih od najvećih nacija tokom ove Generalne skupštine, postoje i druga goruća pitanja koja svi mi treba da rešimo bez odlaganja i hrabro – a to je promena klime.

Srbija je udvostručila svoje napore da učini našu zemlju bezbednijom i čistijom za sve njene građane i da tako radeći doprinese borbi protiv promene klime i borbi za zaštitu životne sredine.

Snažno smo posvećeni sprovođenju održivih razvojnih ciljeva i Pariskog sporazuma o promeni klime. Posvećeni smo globalnim naporima i nastavićemo aktivno da radimo na ispunjavanju naših obaveza po osnovu Okvirne konvencije UN o promeni klime.

Upravo treba da podnesemo naše revidirane Nacionalno utvrđene doprinose ovom kritičnom globalnom naporu. Već smo najavili nameru da smanjimo gasove staklene bašte za najmanje 33.3 odsto u poređenju sa 1990. godinom i za 13.2 odsto u poređenju sa 2010, koju u ovom trenutku ugrađujemo u naša energetska i klimatska strateška dokumenta.

Strateški radimo na planiranju i na ulaganju u ovaj sektor. Ova su ulaganja ekstremno skupa, potrebne su godine i decenije posvećenosti i sistematskog pristupa - ali mi smo jasno već na putu ove transformacije.

Dame i gospodo,

Od svih izazova sa kojima se suočavamo, onaj koji Srbiju najviše zabrinjava jeste održavanje mira i stabilnosti u južnoj srpskoj pokrajini Kosovu i Metohiji.

Već više od dve decenije neprestano skrećemo pažnju međunarodnoj zajednici na probleme sa kojima se suočava nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji. Fizička bezbednost, poštovanje i zaštita ljudskih prava, posebno manjinskih zajednica, daleko su od zadovoljavajućih.

Svedoci smo stalnog povećanja broja napada uperenih na Srbe, njihovu imovinu i versko nasleđe na Kosovu i Metohiji.

Za ilustraciju, bilo je 55 ovakvih incidenata u 2014, 62 u 2016, 71 u 2020, i 100 od početka ove godine. Ukupan broj napada u 2020 je bio prevaziđen već do juna ove godine.

Prema podacima UN, Kosovo i Metohija je još uvek teritorija sa najmanjim brojem povratnika (interno raseljenih Srba) od svih post-konfliktnih područja u celom svetu!

Daću vam samo nekoliko primera da bih dočarala kako izgleda život Srba na Kosovu i Metohiji.

11. maja je napadnuta kuća Pumpalović Radoja, starog 81 godinu, povratnika na Kosovo i Metohiju u selo Dubrava, opština Istok. Ovo je bio 5. napad na njega u istoj godini. Ponavljam … on ima 81 godinu.

Od juna 2021. godine izvedeno je više napada na Dragicu Gašić, ženu koja ima 59 godina, prvu Srpkinju povratnicu u Đakovicu posle 22 godine od završetka sukoba. Napadi uključuju kamenovanje njenog stana, zabranu da kupuje hranu u lokalnoj prodavnici i peticije organizacije civilnog društva kojima se zahteva njeno iseljenje iz grada.

Na dan 2. jula, u selu Gojbulji blizu Vučitrna, grupa Albanaca je napala Perić Nikolu starog 13 godina. Napad se dogodio kada se on vraćao kući iz školskog igrališta sa tri druga.

Napadi na srpske srednjovekovne crkve, manastire i spomenike na Kosovu i Metohiji čine da su oni neki od najugroženijih lokaliteta kulturne baštine u Evropi.

Manastir Visoki Dečani se nedavno našao na spisku „Europa Nostra“ kao jedan od 7 najugroženijih lokaliteta baštine u Evropi u 2021. Savetodavni panel „Europa Nostra“ je konstatovao da su Dečani jedini spomenik u Evropi pod snažnom vojnom zaštitom neprestano u periodu od 20 godina, iako predstavlja spomenik od najvećeg istorijskog i kulturnog značaja za Evropu i svet.

Ova spirala nasilja koja se dešava na Kosovu i Metohiji kulminirala je početkom ove nedelje. Pod izgovorom sprovođenja novih pravila za registarske tablice na kolima, Priština je rasporedila teško naoružane specijalne jedinice na severu pokrajine.

Ovo je još jedno brutalno kršenje Briselskog sporazuma i ovo iracionalno demonstriranje sile je zapalilo veću krizu. Poremetilo je isporuku hrane i lekova srpskim zajednicama na severu pokrajine. Lokalni Srbi koji su se mirno okupili da protestuju protiv ove mere sačekani su sa suzavcem i brutalnošću policije, tako da to ozbiljno preti lokalnoj i regionalnoj stabilnosti.

Uprkos svim izazovima i dnevnim provokacijama, Srbija ostaje snažno opredeljena iznalaženju rešenja na bazi kompromisa, koje će obezbediti trajan mir i stalnost.

Dijalog i sprovođenje postignutih dogovora – jedini su pravi put za rešavanje svih otvorenih problema.

Međutim, skoro 9 godina od postizanja Briselskog sporazuma, kao prvog sporazuma o normalizaciji između Beograda i Prištine, osnivanje Zajednice srpskih opština – kičme ovog sporazuma – još uvek nije čak ni počelo.

Želela bih da apelujem, još jedanput, na međunarodnu zajednicu, i posebno Evropsku uniju kao garanta Briselskog sporazuma, da čvrsto insistira da Privremene institucije samoproglašene Vlade u Prištini počnu da sprovode sve postignute dogovore.

Republika Srbija, braneći svoj suverenitet i teritorijalnu celovitost, istovremeno brani međunarodno pravo, Povelju UN, pravno obavezujuću Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, i vrhovno ovlašćenje Saveta bezbednosti kada se radi o očuvanju međunarodnog mira i bezbednosti.

Posebnu pažnju pridajemo značaju aktivnosti misije UN na Kosovu i Metohiji i od nje očekujemo da nastavi sa sprovođenjem svog mandata u Pokrajini u skladu sa ovom rezolucijom.

Poštovani prijatelji,

Naša generacija deli zajedničku sudbinu savremenog sveta, koja postaje sve složenija u smislu geopolitike, tehnologije, zdravlja, klime. Suočena sa takvim izazovima Srbija će nastaviti da neguje partnerske odnose na predvidljivoj i transparentnoj osnovi.

Nastavićemo da sprovodiimo reforme vladavine prava na našem putu u EU, što je naš strateški spoljnopolitički cilj. Ovaj cilj vidimo kao neodvojiv od postizanja održivog mira, stabilnosti i prosperiteta.

Mi ćemo biti domaćin, zajedno sa Republikom Azerbejdžan koja u ovom trenutku predsedava Pokretom nesvrstanih, komemorativnog dotađaja na visokom nivou kojim se obeležava 60. godišnjica Prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja koja je održana u Beogradu 1961. godine. Unapred se radujemo što ćemo biti domaćini našim prijateljima iz svih delova sveta u Beogradu, u oktobru ove godine.

Dalje ćemo jačati saradnju na celom Balkanu, preko inicijative Otvoren Balkan i Berlinskog procesa, otvaranjem granica, usaglašavanjem razlika i daljim integrisanjem našeg regiona.

U zaključku,

Tokom proteklih 7 godina Srbija se transformisala: pokrenuli smo ekonomski oporavak, stvorili šanse za mlade ljude, podstakli smo tehnološki bum i poboljšali poziciju Srbije u inostranstvu. Progres koji smo učinili omogućio je Srbiji da se snažnije suoči i preživi pandemiju.

Svet se sada suočava sa prekretnicom. Oporavak od Kovid-19 i održiva obnova neće biti mogući ako se problemi, stari i novi, ne budu rešavali zajedničkim snagama i kolaborativnim međunarodnim akcijama.

Naučili smo jednu važnu lekciju iz ove pandemije: ukoliko nismo svi bezbedni, niko nije bezbedan – prema tome, ili svi možemo zajedno da pobedimo, svi mi – bez obzira koliko bili bogati ili siromašni, veliki ili mali, iz Evrope, Azije, Afrike, Amerike, Australije, ili da zajedno propadnemo.

Ali, ako ništa drugo, pandemija Kovid-19, kao i problem promene klime, trebalo je da nas nauče da se držimo jedni drugih.

Hvala vam.

Izvor: www.srbija.gov.rs

U Pragu je 23-24. septembra 2021.g. održano trinaesto zasedanje Mešovitog komiteta za ekonomsku saradnju između Republike Srbije i Češke Republike, kojim su predsedavali Stevan Nikčević, državni sekretar u Ministarstvu, trgovine, turizma i telekomunikacija R. Srbije i Martina Tauberova, zamenik ministra u Ministarstvu industrije i trgovine ČR.

Tokom dvodnevnog zasedanja razmotrene su najznačajnije teme bilateralne ekonomske saradnje. Radne grupe za posebne oblasti (bilateralna trgovina i investiranje, saobraćaj, rudarstvo i energetika, poljoprivreda, zaštita životne sredine, standardizacija i dr) su dogovorile zajedničke aktivnosti radi daljeg unapređenja odnosa. Kopredsedavajući su potpisali usaglašeni Protokol sa 13. zasedanja Mešovitog komiteta za ekonomsku saradnju između Republike Srbije i Češke Republike koji će u narednom periodu predstavljati osnov za realizaciju postignutih dogovora.

22. septembar 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je danas video-porukom na Globalnom Kovid-19 samitu u organizaciji Bele kuće, koji je otvorio predsednik SAD Džozef Bajden.

Na samitu video-porukama učestvuje veliki broj svetskih lidera i zvaničnika međunarodnih organizacija, između ostalih i generalni sekretar UN Antonio Gutereš, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen, britanski i kanadski premijer Boris Džonson i Džastin Trudo, nemačka kancelarka Angela Merkel i mnogi drugi.

Premijerka je u poruci istakla da je Srbija bila među prvim evropskim zemljama koja je nabavila kovid vakcine, a da je ona bila prvi evropski premijer koji je primio vakcinu.

Zahvaljujući godinama ulaganja u digitalizaciju i razvoja eUprave, uspeli smo da organizujemo komplikovani i složeni proces vakcinacije veoma efikasno i to na način da bude fokusiran na građane, objasnila je ona.

Međutim, kako je dodala, od samog početka bili smo svesni da ovo nije samo stvar naših građana i samo naša borba. U borbi protiv pandemije Kovid-19 ili smo svi bezbedni ili niko nije bezbedan.

Upravo zato, pored nabavke vakcine za naše građane, donirali smo vakcine i građanima regiona zapadnog Balkana, ali i drugim zemljama, podsetila je ona i precizirala da je Srbija donirala 230.000 doza vakcina regionu, vakcinisali smo strane državljane u Srbiji sa približno 300.000 doza i izdvojili smo 570.000 doza vakcina za zemlje Afrike i Azije.

Brnabić je napomenula da je Srbija već započela sa proizvodnjom kovid vakcine od jednog proizvođača, a da će do kraja godine započeti proizvodnju i od drugog, jer na taj način želimo da pomognemo i podržimo sve ljude i zemlje kojima su vakcine potrebne.

Ovo je pandemija u kojoj ili ćemo pobediti zajedno ili ćemo izgubiti zajedno, ali moramo da se borimo zajedno, ponovila je premijerka.

Zato Srbija podržava ciljeve ovog globalnog samita, naglasila je ona i islazala zahvalnost Sjedinjenim Američkim Državama i predsedniku Bajdenu što su organizovali samit i podržali zajedničke napore u borbi protiv pandemije Kovid-19.

Vakcine su jedini izlaz u borbi protiv pandemije, zaključila je Brnabić.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

Doneta je Odluka o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore – podrška osnivanju novih škola i odeljenja dopunske nastave srpskog jezika u dijaspori, a po konkursu koji je bio otvoren od 22. jula do 06. avgusta 2021. godine. Uvid u donetu odluku možete izvršiti na sledećem lnku:

https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

Ambasador Vekić se sastao sa ambasadorkom Slovenije u Češkoj Republici, njenom ekselencijom gospođom Tanjom Strnišom. Teme razgovora su bili bilateralni odnosi dve prijateljske zemlje, ispunjenost rezultata Srbije kroz OBAR i otvaranje dva klastera do kraja godine, tokom predsedavanja Slovenije Savetom EU. Razgovaralo se o napretku Srbije na polju vladavine prava, borbi protiv korupcije i slobode medija. Ambasador Vekić je informisao ambasadorku Strnišu o inicijativni „Otvoreni Balkan“. Neizbežna tema razgovora je bila i pandemija Korona virusom. Zaključak sastanka je da će Slovenija pomoći i podržati Srbiju na njenom EU putu.

15.09.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas centralnoj manifestaciji posvećenoj obeležavanju Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave na Savskom trgu.

"Vaša Svetosti,poštovani člane predsedništva Bosne i Hercegovine gospodine Dodik,uvažena predsednice Republike Srpske gospođo Cvijanović, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije gospodine Dačiću, uvažena predsednice Vlade Republike Srbije gospođo Brnabić, Vaše ekselencije, časni oci, dragi prijatelji,

Kralj Petar Prvi Karađorđević, uručio je juna i novembra 1911. godine 51 pukovsku zastavu svojoj vojsci.

Nijedna, ponavljam nijedna, od tih zastava nije zarobljena, što je presedan u istoriji modernog ratovanja.

Junaci kojima je poveren zadatak da se staraju o tim zastavama, prošli su sve bitke balkanskih i Prvog svetskog rata, da bi baš na današnji dan 1918. godine, jurišajući ispod tih barjaka, pobedonosno krenuli u proboj Solunskog fronta. Slava našim velikim, srpskim junacima!

Našim precima, junacima Kolubare, Cera, Kumanova, nosiocima Karađorđeve zvezde i Albanske spomenice, srpska trobojka, crveno-plavo-bela, bila je i veća i važnija i preča od života, jer ih je opominjala da sloboda Srbije nema ni cenu, ni alternativu. Zato su barjaktari ginuli, ali su zastave preživele.

Zbog njih, zbog svih drugih koji su pod tom zastavom, pod tim imenom, za tu slavu, dali živote, danas obeležavamo Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, možda i najvažniji naš praznik, koji nam jasno govori ko smo, odakle dolazimo, i gde idemo.

To je praznik našeg identiteta, onog u kojem se sjedinjuju jezik, kultura, tradicija, vera, ali i vrednosti na kojima počiva čitavo društvo, vrednosti koje jednu državu čine civilizovanom, uređenom, sposobnom da pamti, ali i da zna šta joj je i zašto činiti.

Datum koji smo izabrali, 15. septembar, je datum proboja Solunskog fronta, onaj dan u kojem, zajedno, leže i naš bol i naša slava, koji čine prvi deo one Renanove definicije nacije, po kojoj je ona zasnovana na zajedničkoj patnji, slavi u prošlosti, ali i zajedničkom planu za budućnost.

Tog 15. septembra, 1918. godine, jedini plan je bila sloboda, ka kojoj su srpske trupe jurnule uz čuvenu naredbu Živojina Mišića: U smrt, samo ne stajte! Napred, u otadžbinu!

Taj dan je bio prvi u nizu istih takvih plebiscita, na kojima smo, bez obzira na krvavu cenu, birali, nanovo i nanovo, Srbiju i njenu slobodu.

I danas je, baš zato, važno, da slaveći sve žrtve, svaku kap krvi koju su prolili, svaku kost koju su posejali, na još jednom plebiscitu usvojimo svoj novi plan za budućnost. Onu, u kojoj ćemo stajati pod istom zastavom, znajući da je ona zastava slobode, i zastava mira, ali i zastava budućnosti.

Zastava našeg jedinstva u nameri da sačuvamo identitet i pravo da budemo to što jesmo, jedan te isti narod, koji ne želi da bilo šta od bilo koga uzme, da bilo koga ugrozi, nego samo da za sebe izdejstvuje isto ono pravo koje priznaje drugima. Pravo na ime, na istoriju, kulturu, jezik, veru, tradiciju i pravo na postojanje.

To je pravo na dostojanstvo, pravo na sećanje, ali i pravo na ono na šta inače niko ne može da nas natera, a mnogi i dalje pokušavaju, bezuspešno - pravo da sami odlučimo i kada ćemo i šta da zaboravimo.

I sebi, i drugima.

Nije uvek sve bilo sasvim svetlo tokom istorije, i najčešće prema nama samima, ponekad i prema drugima, ali, bar na ovim prostorima, ne postoji nacija koja je prošla kroz toliku tamu, i onu grobnu, nacija koja je podnela toliku žrtvu da bi ugledala svetlo i postala nacija, slobodna.

Šta ćemo od svega toga da zaboravimo, a mnoge stvari moramo, tek da ne bismo večno živeli u prošlosti, može da bude isključivo naš izbor, a ne odluka bilo koga sa strane.

I odmah da bude jasno, ovu zastavu, sve one koji pod njom i zbog nje leže, zastavu našeg stradanja, zastavu naših kostiju, naših jama, logora, dece koju su nam uzeli, sasvim sigurno nikada nećemo zaboraviti i sa ponosom ćemo je nositi.

U njoj, i to je još jedna važna lekcija koju moramo da naučimo, jesu i sve naše besmislene podele, svi propali snovi koje smo sanjali, svaka greška koju smo napravili, ali ono što u tome jeste bitno je to da, i takva, ta zastava naša, predstavlja ono jedinstvo koje se zasniva na činjenici da nismo savršeni, da jesmo različiti, ali i da znamo da je lepota zajedništva, lepota zastave, upravo i u tome.

Baš zato, naša crveno-plavo-bela trobojka nije nikakav poziv na jednoumlje, već potpuno suprotno suprotno, na čuvanje svih naših razlika pod jednom, istom zastavom.

Pod simbolom slobode, identiteta, postojanja, prava na život, jer to jesu uslovi za različitost.

Robovi su svi isti, porobljeni. Slobodni ljudi se razlikuju, zato što su slobodni.

I to je nešto što mora da važi za sve ljude na Balkanu, bez obzira na to gde žive. Da budu slobodni, u istoj meri, sa istim pravima, sa svojim jezikom, verom, kulturom i tradicijom.

I nije to nikakav poseban srpski svet, za koji nas optužuju, to je, jednostavno, svet slobodnih, svet onih sa svojim imenom, sa pravom da glasno i bez posledica mogu da ga izgovore, uvek, i na svakom mestu.

Nikada više za srpsku trobojku nikome nećemo da se izvinjavamo. Nosićemo je sa ponosom uvek, i svugde. Za nas ne postoji ništa važnije i preče od jedinstva našeg naroda.

I to, po nama, mora da važi za sve narode na Balkanu, bez ikakvih izuzetaka, a pogotovo bez stalnih pokušaja da se nekome, Srbima, pre svega, dozvoli ponekad ime, ali i da se, uz to ime, doda i žig krivice.

Ovaj naš praznik jedinstva i slobode, ova naša zastava,imaju i tu ulogu, oni su dokaz da to, biti Srbin, ne znači i biti kriv, ne znači nositi teret osude, već, upravo suprotno, oni govore da uz to ime ide ponos.

Ponos zbog Mišara, Deligrada, Ćele kule, i Takova, Kumanova, Miloša, Đorđa, Mihajla, ponos zbog Kolubare, Cera, Kajmakčalana, ponos zbog Petra i Aleksandra, svih života datih za jedan lep, najlepši pokušaj svih antifašista da sačuvamo slobodu i u to najteže vreme, ali i zbog mučenika iz Prebilovaca, Jadovna, Jasenovca, koje nikada više ne smemo da zaboravimo, kao što smo zaboravljali 70 godina.

I to smo mi. To je Srbija. To je nova Srbija, drugačija Srbija, ponosna Srbija, koja ni od koga ništa ne traži i koja nikoga neće da moli, koja samo hoće da ima prava, baš kao što imaju svi ostali, i ništa više, ali i ništa manje.

To je jezik, naš srpski jezik, jezik i Meše Selimovića, i Ive Andrića, i Miloša Crnjanskog. To je kultura koju smo stvarali, to je vera bez mržnje, to je naše biće, to nas određuje i čini dostojnim narodom.

To nam, na kraju, daje snagu, nauk, da u ovom veku, čiji temelji su nam danas u rukama, tražimo mir i da svoju snagu, veličinu, otkrijemo u životu, u onome što ga čini boljim, u radu, u velikim poduhvatima pravljenja puteva i mostova, u povezivanju, u fabrikama, novim bolnicama, u znanju i veri da umemo, možemo, jednako, ili više od svih drugih.

I kao što se mi ponosimo precima koji su za slobodu davali živote, tako sutra naši potomci treba da se ponose nama, koji ih učimo kako se za slobodu živi i kako se, u slobodi, živi.

I treba da ih naučimo kako se pamti, i kako se, samo svojom voljom, zaboravlja. Kako se zaslužuje dostojanstvo i kako se poštuje temelj.

A temelj jeste to ime, Srbija, pod kojim su toliki nepoznati sahranjeni. I ta naša zastava, u koju su utkali svoje živote, da ostanu prepoznati. I slava, Otadžbina, koja svoju decu vidi, čuje, i pomaže, ma gde ona bila.

Temelj je i ovaj praznik, praznik našeg identiteta, naše istorije, ali i naših različitosti koje, opet, daju i slavu i bol u prošlosti, i jasan plan za budućnost.

I hoću da kažem veliko hvala našem narodu u Republici Srpskoj, hoću da kažem i veliko hvala njegovim predstavnicima, koji su ovde, hoću da kažem veliko hvala i našem narodu u Crnoj Gori i njegovim predstavnicima, onima koji se ne stide da kažu da su Srbi, hoću da kažem i veliko hvala našem mučeničkom narodu na Kosovu i Metohiji, njihovim predstavnicima, koji su večeras ovde, sa nama, ali i da kažem veliko hvala svima onima koji danas nisu smeli da istaknu svoju, srpsku zastavu zbog pretnji njihovih režima u regionu, da im kažem hvala, jer znam da su njihova srca večeras ovde, sa nama i da kucaju za naš, za svoj srpski narod.

I dozvolite mi, na kraju, da kažem da ono što ću da radim, koliko god budem mogao, svom snagom, svim srcem, svom dušom, onoliko vremena koliko je ostalo, vodiću Srbiju da bude još jača, snažnija, da može da pomogne Republici Srpskoj, nikada ne dirajući u prava Bosne i Hercegovine, da pomognemo našem narodu i u Crnoj Gori, i na svakom mestu, i da zaštitimo svakog srpskog čoveka od progona, da nam se nikada više ne ponove ni Jasenovac, ni Jadovno, ni Prebilovci, ni Oluja, ni Bljesak, ni pogromi iz 2004. godine. I to je naš zavet!

Neka živi srpsko jedinstvo, sloboda naša i naša crveno-plavo-bela trobojka! Neka živi Republika Srpska!

Živela Srbija!"

Izvor/Foto: Predsedništvo/Dimitrije Goll

Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave je praznik koji se, počev od 2020.g. proslavlja u Republici Srbiji i Republici Srpskoj.

Praznik je simbolično ustanovljen i proslavlja se 15. septembra, na dan kada je probijen Solunski front što se ispostavilo kao odlučujuće za slom Centralnih sila u Prvom svetskom ratu i početak kraja do tada najvećeg svetskog sukoba.

Cilj uspostavljanja novog praznika jeste, pre svega, osnaživanje jedinstva između srpskog naroda u Srbiji i Srpskoj, ali i jačanje kulta nacionalne zastave.

Ministar spoljnih poslova Češke Republike, gospodin Jakub Kulhanek primio je ambasadora Republike Srbije, Berislava Vekića.

U srdačnom i prijateljskom razgovoru istaknuti su dobri odnosi između dve države, koji poslednjih godina imaju konstantan uzlazni trend. Intenzivirana je bilateralna saradnja i istaknuto da nema otvorenih pitanja između dve zemlje. Ministar Kulhanek je istakao da će Češka Republika maksimalno podržati Srbiju na njenom EU putu, istakavši da je Srbija važan subjekt za mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu. Neizbežne teme razgovora su bile dalje investicije čeških kompanija u Srbiji i dalje angažovanje obe strane na povećanju spoljno-trgovinske razmene. Na kraju razgovora ministar Kulhanek je poželeo ambasadoru Vekiću puno uspeha tokom mandata na mestu ambasadora u Češkoj Republici.

U Ministarstvu spoljnih poslova Češke Republike održan je sastanak ambasadora Republike Srbije Berislava Vekića sa gospodinom Martinom Košatkom, pomoćnikom ministra spoljnih poslova u Odeljenju za južnu i jugoistočnu Evropu. Na sastanku je ocenjeno da postoji odlična dinamika bilateralnih odnosa između dve prijateljske zemlje koji su intenzivirani ove godine nakon zvanične posete predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, Češkoj Republici. Ocenjeno je da ekonomija predstavlja oblast preklapanja interesa dve zemlje i da na tom polju postoji još dosta prostora za unapređenje spoljno-trgovinske razmene, koja je prošle godine iznosila 1.2 milijarde evra, a da podaci u prvih šest meseci ove godine pokazuju da će taj rekordni iznos biti oboren. Istaknuta je bezrezervna podrška Srbiji na putu ka EU.

U Pragu je održano Svetsko prvenstvo u vaterpolu za juniore. Mlada reprezentacija Srbije u finalu je pobedila reprezentaciju Italije. Finalnom meču prisustvovao je i ambasador Republike Srbije u Pragu, Berislav Vekić koji je nakon utakmice čestitao igračima i kompletnom rukovodstvu našega tima na velikom uspehu. Pokazalo se da ne trebamo brinuti za budućnost vaterpola kada imamo ovako sjajne mlade vaterpoliste pred kojima je blistava sportska karijera.

Ambasador Republike Srbije u Pragu, Berislav Vekić, prisustvovao je Komemorativnoj ceremoniji u Terezinu, povodom obeležavanja 76. godina od završetka drugog svetskog rata i tom prilikom položio venac na spomen ploču stradalim logorašima.

Komemorativnom skupu prisustvovale su zvanice iz Češke Vlade, premijer Andrej Babiš, ministar spoljnih poslova Jakub Kulhanek, ministar kulture Ljubomir Zaoralek i druge visoke zvanice Češke republike, diplomatski kor i građani Terezina i okolnih mesta. Skup je pozdravio predsednik Ustavnog suda Pavel Ricetski. Istaknuto je da se strahote drugog svetskog rata nikada ne smeju zaboraviti, stradanja nedužnih građana u nacističkim koncentracionim logorima.

Ambasada Republike Srbije u Pragu biće pokrovitelj serijala „Miris srpske kuhinje sa Miroslavom Danutilom“. Prva češka televizija pokreće serijal od osam epizoda o srpskoj kulturi, istoriji i tradicionalnoj srpskoj kuhinji. Snimanje kreće krajem septembra meseca i obuhvatiće preko 25 gradova od Subotice do Pirota i Kuršumlije. Epizode će sadržati istoriju Srbije, prikaz najstarijih istorijskih građevina, muzeja, galerija, konzervatorijuma, pozorišta i manastira uz spremanje sprskih specijaliteta u najpopularnijih srpskim restoranima. Tim povodom ambasador Vekić je primio producenta Češke televizije, gospođu Katarinu Kovažovu i reditelja serije gospodina Georga Agatonikiadisa i poželeo im puno uspeha na realizaciju projekta.

Predsednik Narodne skupštine R. Srbije Ivica Dačić boravio je u poseti Češkoj Republici, 30.08-01.09.2021.g. na poziv R. Vondračeka, predsednika Poslaničkog doma Parlamenta ČR. Dačić se u Pragu sastao sa predsednikom M. Zemanom, premijerom A. Babišem, ministrom spoljnih poslova J. Kulhanekom, kao i sa predsednicima oba doma Parlamenta ČR, R. Vondračekom i M. Vistrčilom.

Tokom posete je, na svim sastancima, potvrđeno da su bilateralni odnosi R. Srbije i Češke na veoma visokom nivou, kao i da ih prati razvoj ekonomske saradnje. Češki zvaničnici su potvrdili nastavak pune podrške procesu evrointegracija Srbije.

1.09.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u Sloveniji gde se održava Bledski strateški forum, koji tradicionalno okuplja lidere regiona i zemalja članica Evropske unije, kao i predstavnike evropskih institucija. Tom prilikom predsednik Vučić učestvovao je na prvom liderskom panelu ovog Foruma pod nazivom „Budućnost Evrope – odoleti i istrajati“ gde je naglasio da veruje u ujedinjenu Evropu.

"Politika je vizija i njeno ostvarenje, a naš posao je da služimo narodu, zemlji i naciji", poručio je predsednik Vučić i dodao da samo ujedinjena EU može da se izbori sa ekonomskom krizom.

"Imao sam sastanak sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom, sa kojim sam razgovarao o evropskoj perspektivi Srbije i o onome što su naši zadaci", rekao je predsednik Vučić i dodao da je tokom susreta bilo reči i o političkoj situaciji na Jugoistoku Evrope i ulozi Srbije u Evropi.

Predsednik Vučić je podvukao da Srbija nastoji da sačuva nacionalne i državne interese, kao i da je bilo reči o dijalogu sa Prištinom, situaciji u regionu, vladavini prava u Srbiji i svim daljim naporima koje Srbija mora da preduzme na svom evropskom putu.

"Moramo da gledamo da se zbližavamo jedni sa drugima, da izbegavamo sukobe i da otvaramo granice", istakao je predsednik i naglasio da je ponosan na inicijativu Otvoreni Balkan. Predsednik Vučić se osvrnuo i na razgovor sa predsednikom Republike Slovenije Borutom Pahorom o dobrim odnosima dveju zemalja, kao i trgovinskoj razmeni Srbije i Slovenije koja iz godine u godinu raste i napreduje i ujedno zahvalio na prilici, organizatorima Foruma da iznese svoje ideje o trenutno važnim temama.

Predsednik Vučić je kazao da je u susretu sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja, Miroslavom Lajčakom, izrazio svoju zabrinutost da će Albanci krenuti u kampanju ulaska u različite institucije.

"Za nas je EU potrebna i važna, ali moramo u međuvremenu da živimo, preživimo i unapređujemo našu ekonomiju i život naših ljudi", zaključio je predsednik Vučić, ističući da su to za Srbiju ključne stvari.

Izvor/Foto: Predsedništvo/Dimitrije Goll

U subotu, 28.augusta 2021.godine, povodom crkvenog praznika Uspenja Presvete Bogorodice na groblju u Olšanima, služeno je svečano bogosluženje, koje je služio episkop Praga i čeških zemalja, Mihal zajedno sa sveštenicima hrama mitroforni protojerej Roman Hajdamačenko i srpskim sveštenikom protom Srđanom Jablanovićem. Služba je obavljena pred velikim brojem vernika i ispunila je srca prisutnih Božjom dobrobiti. Nakon svečane liturgije ambasador Vekić obišao je kriptu crkve, poklonio se srpskom kralju Aleksandru Karađorđeviću na krstu i položio cveće, zapalio sveću ispred spomen ploče gde je sahranjeno 130 srpskih vojnika i položio cveće na grob gospodina dr. Karela Kramara, prvog premijera Republike Čehoslovačke. Ambasador Vekić se zahvalio episkopu Mihalu i sveštenstvu na brizi za duše srpskih sunarodnika i očuvanju sećanja na značajne ličnosti srpske istorije.

NJ.E. nadbiskup Charles D.Balvo je u Dietrihštenskoj palati, apostolskoj nuncijaturi, primio ambasadora Berislava Vekića. Bila je velika čast i zadovoljstvo razgovarati sa NJ.E. nadbiskupom Balvom koji imao veliko diplomatsko iskustvo. Od 1987.godine je član diplomatskog zbora Svete stolice, a službovao je u Gani, Ekvadoru, Čileu, Jordanu, Litvaniji, Novom Zelandu, Keniji, Južnom Sudanu i Češkoj Republici. U prijatnoj atmosferi razgovaralo se o Kovid pandemiji, trenutnoj situaciji oko Kovida u Češkoj Republici, kao i u Republici Srbiji, kao i o aktuelnim svetskim događajima, kao što su i poslednja dešavanja u Avganistanu.

Na 55. filmskom festivalu u Karlovim Varima, srpski film „Strahinja Banović“ (međunarodni naslov filma „As far as I can Walk“) uvršten je u glavni takmičarski program festivala koji se održava od 20.do 28.avgusta. Ambasador Berislav Vekić prisustvovao je premijeri filma i tom prilikom susreo se sa režiserom filma Stefanom Arsenijevićem, glumcima Nebojšom Dugalićem, Ibrahimom Koma, Nensi Mensa Ofei, producentom filma Miroslavom Mogorovićem. Tom prilikom kompletnoj filmskoj ekipi je poželeo uspeha sa željom da ove godine prestižna nagrada Kristalni globus pripadne srpskom filmu. Prisutna publika u velikoj festivalskoj dvorani salvama aplauza je pozdravila film i aktere filma nakon premijere.

Ambasador Vekić primio je predstavnike Češko-srpske asocijacije g. Radima Panenku i g. Mariana Stepanovića sa kojima je razgovarao o budućem radu asocijacije koja je osnovana pre dva meseca sa ciljem daljeg razvoja češko-srpskih odnosa u oblasti ekonomije, trgovine, kulture, obrazovanja i mnogih drugih sfera. Asocijacija planira da ostvari saradnju sa organima državnih uprava i samouprava Češke republike i Republike Srbije, sa ambasadom Srbije u Pragu kao i ambasadom Češke Republike u Beogradu, privrednim komorama, kulturnim institucijama i ostalim relevantnim organizacijama.

Asocijacija će učestvovati u organizaciji društvenih i kulturnih događaja kao i sastanaka za svoje članove i partnere, koji će imati za cilj da podrže njihove privredne aktivnosti. Ambasador Vekić je istakao da će ambasada Srbije u Pragu aktivno podržati ovakve skupove koji će dati doprinos unapređenju odnosa dve prijateljske zemlje.

Češko-srpska asocijacija uzajamne saradnje je ustanovila Nagradu Rajka Dolečka koju će dodeljivati ličnostima koji su svojim izuzetnim zalaganjem doprineli razvoju češko-srpskih odnosa. Asocijacija je posle dugovremenih priprema i kosultacija osnovana 2021. godine.

05. avgust 2021. godine

Predsednik Repulike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“ i poručio da Srbija pamti!

„Danas, kada ponovo podsećamo sebe na ono što se dogodilo avgusta 1995. godine, na užasan pogrom, proterivanje više od 250 hiljada Srba, na egzodus i etničko čišćenje, mi, istovremeno, i konačno, podsećamo sebe na to ko smo, šta smo, odakle smo i kuda idemo. Hvala vam svima što smo večeras svi zajedno i što pokazujemo koliko volimo svoj narod“, rekao je predsednik Vučić i dodao da nećemo zaboraviti sve ono kroz šta su Krajišnici morali da prođu.

„Za nas to nisu samo strašne brojke stradalih“, poručio je predsednik Vučić i naglasio da Srbija neće zaboraviti.

„Nikada kao danas se nije prekrajala istorija. Zato hoću da sve nas podsetim ne samo na ono šta su drugi nama činili, ne želeći da postojimo, već i na ono što smo sami sebi činili, baš kao da ne želimo da postojimo“, kazao je predsednik i napomenuo da nikada više ne sme da se ponovi da Srbija zaboravi svoje tihe heroje.

Predsednik Vučić je naglasio da nikada više ne smemo da pokrivamo oči, i uši, i usta, pred nečim što jeste bio pogrom i sunovrat svake ljudskosti.

„Praviti se da to nije tačno, izbegavajući da kažemo, zločin je ne samo prema žrtvama, nego i prema nama samima, svakom živom Srbinu, Krajišniku, prema Srbiji i njenoj budućnosti“, rekao je predsednik Vučić i podvukao da ljudi samo ako pamte mogu da se usprave i žive i sa sobom i sa drugima bez zazora, straha i sumnje.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija mora da se bori za mir i za kolevke sa decom, kao i da nas zaborav poništava i briše i iz istorije i iz budućnosti, oduzimajući nam pravo na svako sutra.

„Naša misija je srećna budućnost za nas i za novo pokolenje! Današnja Srbija počiva na jasnom identitetu i na kulturi sećanja“, ukazao je predsednik Vučić i podsetio da je urađeno sve ono što je decenijama zapostavljano, kao i da je snažna Srbija postala gospodar svoje sudbine.

„Neka je večna slava srpskim mučenicima koji su stradali u „Oluji“ i u svim pogromima. Vaša deca su u svojoj Srbiji, zbrinuta, voljena i uspešna. Mirno spavajte sokolovi srpski, budućnost vaše dece je naš zavet“, zaključio je predsednik Vučić i zahvalio svima koji su pokazali večeras kako se voli svoja zemlja i da Srbija pamti.

5. srpna 2021

Den vzpomínání na všechny zahynulé a vyhnané Srby v ozbrojené akci „Bouře“

Prezident Srbské republiky Aleksandar Vučić se zúčastnil připomínání Dne vzpomínání na všechny zahynulé a vyhnané Srby v ozbrojené akci „Bouře“ a vzkázal, že Srbsko si pamatuje!

„Dnes, když si znovu připomínáme, co se stalo v srpnu 1995, strašný pogrom, vyhnání více než 250 000 Srbů, exodus a etnické čistky, si zároveň a konečně připomínáme, kdo jsme, co jsme, odkud jsme a kam jdeme. Děkujeme vám všem, že jste dnes večer spolu a že jste ukázali, jak moc milujeme svůj lid,“ řekl prezident Vučić s tím, že nezapomeneme na vše, čím si krajinští Srbové museli projít.

„Pro nás to nejsou jen hrozné počty obětí,“ řekl prezident Vučić a zdůraznil, že Srbsko nezapomene.

„Historie nebyla nikdy přepisována jako dnes. Proto chci všem nám připomenout nejen to, co nám ostatní udělali, protože si přáli, abychom neexistovali, ale také to, co jsme udělali sami sobě, právě jako bychom nechtěli existovat“, řekl prezident a poznamenal, že se nikdy již nesmí stát, aby Srbsko zapomnělo na své tiché hrdiny.

Prezident Vučić zdůraznil, že si již nikdy nesmíme zakrývat oči, uši a ústa před něčím, co je pogromem a propast každé lidskosti.

„Předstírat, že to není pravda, a vyhýbat se o tom mluvit, je zločinem nejen proti obětem, ale i proti nám samotným, proti každému živému Srbovi, krajinštímu Srbovi, Srbsku a jeho budoucnosti,“ řekl prezident Vučić a zdůraznil, že jenom dokud si pamatují, mohou se lidé vzpřímit a žít se sebou i s ostatními bez hanby, strachu a pochybností.

Prezident Vučić poukázal na to, že Srbsko musí bojovat za mír a za kolébky s dětmi, a že nás zapomnění znehodnocuje a vymazává z historie a budoucnosti a zbavuje nás práva na každý zítřek.

„Naše mise je šťastná budoucnost pro nás i pro novou generaci!“ Dnešní Srbsko je založeno na jasné identitě a kultuře vzpomínání,“ řekl prezident Vučić a připomněl, že vše, co bylo desítky let opomíjeno, bylo nyní učiněno a silné Srbsko se stalo pánem svého osudu.

„Ať je věčná sláva srbským mučedníkům, kteří zahynuli v„ Bouři “a ve všech pogromech. Vaše děti jsou v Srbsku, je o ně postaráno, jsou milovány a úspěšné. Spěte klidně, srbští sokoli, budoucnost vašich dětí je náš slib“, uzavřel prezident Vučić a poděkoval všem, kteří dnes večer ukázali, jak moc svou zemi milují a že si Srbsko pamatuje.

Danas je u okviru Ambasade Republike Srbije u Pragu održana izložba slika i slikanje uživo Filipa Jovanovića, iz Beograda, koji poslednjih godina živi i radi u Helsinkiju u Finskoj. Izložba je posvećena Beogradu i Pragu i prikazane su slike monohromi, rađene specifičnom tehnikom slikanja špahtlom, sa motivima srpske i češke prestonice. Izložbu je otvorio ambasador R. Srbije u ČR B. Vekić, uz prisustvo pripadnika srpske zajednice u Češkoj, koji su bili u prilici da uživo na licu mesta vide kako nastaje slika F. Jovanovića.

Ambasador Republike Srbije u Pragu Berislav Vekić posetio je žensku juniorsku košarkašku reprezentaciju Srbije u Klatovima, koja učestvuje na FIBA Čelendžeru turniru koji je okupio šest reprezentacija: Češka, Mađarska, Turska, Litvanija, Irska i Srbija.

U prijatnom razgovoru sa stručnim štabom reprezentacije i igračicama, ambasador Vekić se upoznao sa dosadašnjim rezultatima ove mlade i talentovane reprezentacije koja treba da nasledi igračice seniorske reprezentacije Srbije koje su ove godine postale prvakinje Evrope. U prva tri kola FIBA turnira zabeležene su tri pobede protiv reprezentacija Češke, Litvanije i Mađarske.

Ambasador Vekić je na kraju posete poželeo mladim košarkašicama puno uspeha u nastavku takmičenja sa željom da osvoje prvo mesto na FIBA turniru

Ambasador Republike Srbije u Češkoj Republici Berislav Vekić je 26. jula 2021.g. održao prvi sastanak sa ocem Srđanom Jablanovićem, sveštenikom crkve Uspenja Presvete Bogorodice u Pragu.

Otac S. Jablanović je upoznao ambasadora Vekića sa nastankom, istorijatom i funkcionisanjem crkve Uspenja Presvete Bogorodice u Pragu, kao i crkvene opštine “Sveti Knez Lazar”, čije delovanje doprinosi okupljanju i boljem povezivanju državljana R. Srbije u Češkoj. Na kraju srdačnog razgovora dogovoreno je da se zajedničkim naporima uradi više na okupljanju Srba u crkvenoj opštini i da će Ambasada biti otvorena za sve naše građane koji žive i rade u Češkoj Republici.

Ambasador Berislav Vekić je 23.07.2021. g. posetio Mauzolej u Jindrihovicama - spomen kosturnicu stradalim Srbima i Rusima u austrougarskim logorima na teritoriji Češke Republike u Prvom svetskom ratu.

Kroz ovaj logor prošlo je preko 40000 zarobljenika, a Mauzolej je večna kuća 7100 Srba i 189 Rusa. Svečano je osveštan 1931. godine, kada je češki predsednik Tomaš Masarik ovaj Mauzolej poklonio Kraljevini Jugoslaviji. Poslednja obnova spomen kosturnice bila je 1996. godine, a platoa iznad Mauzoloja 2012.godine.

Ambasador Vekić tom prilikom se sastao sa g.Dejanom Ranđelovićem koji je 2014. godine zvanično imenovan za čuvara spomen kosturnice i koji ga je podrobno informisao o trenutnom stanju Mauzoleja. Ambasador Vekić se zahvalio g. Ranđeloviću na zalaganju i na svemu do sada učinjenom, istakavši značaj očuvanja sećanja na stradale sunarodnike.

22. jul 2021. godine

Mi smo se odlučili - naš cilj jeste i ostaje EU, istakao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu nemačkom dnevniku „Handelsblatu“ i da za Srbiju ne postoji nikakva alternativa, ali naglasio i da je Kina važan partner Srbiji, a zadatak države da vodi brigu o interesu svojih građana.

On je tako odgovorio na pitanje šta će Srbija izabrati kada jednom bude morala da bira između tesnih odnosa sa Pekingom ili EU. Vučić je naglasio da Srbija želi da postane punopravna članica EU

„Nas povezuje istorija, zajednička kultura, članice EU su bez premca već sada naši najvažniji partneri“, objasnio je i dodao da je trgovinska razmena Nemačke i Kine 3.000 puta veća nego Srbije i Kine, a, primetio je, i pored toga se poslovi Srbije sa Kinom prikazuju kao problem.

Na konstataciju da nemačka kancelarka Angela Merkel nije čestitala stotu godišnjicu KP Kine, a da je on to učinio, odgovorio je da Srbija nije Nemačka, već mala zemlja. Na dodatno insistiranje šta će uraditi Srbija ako mora da bira između EU i Kine podvukao je da se Srbija već odlučila, da joj je bio i ostao cilj članstvo u EU.

„Naši najveći investitori su iz EU. Na EU otpada 67 odsto naše trgovine. Plus 17 odsto sa zemljama regiona koje se sve nalaze na putu ka EU. Bez EU ne možemo preživeti“, dodao je on.

„Ali možemo li mnogo toga dobrog sprovesti sa Kinom - naravno. I to činimo, kao i Nemačka“, istakao je Vučić, a na primedbu da se kritikuje kvalitet projekata Puta svile, pre svega zbog kineskih radnika, odgovorio da je kvalitet puteva ili mostova, koju Srbija gradi sa Kinom, odličan.

„Dajemo posao onima koji nam podnesu najbolju ponudu. Zbog toga kažem Evropljanima koji kritikuju kineske projekte u našoj zemlji - ponudite nam projekat za jedan evro više i dobićete ga“, naglasio je on.

S tim u vezi je ukazao da Srbija sa 600 miliona evra pomoći EU gradi železničku prugu ka Severnoj Makedoniji, navodeći da je ponuda bila bolja od kineske.

„Često se govori o pruzi prema Budimpešti sa 180 kilometara kroz teritoriju Srbije koju finansira Kina. Ali pruga koja se gradi uz pomoć EU od Beograda do severnomakedonske granice je duplo duža i niko ne govori o tome. Sve je suviše politički“, konstatovao je on.

Upitan da li pozdravlja planove EU i SAD o alternativnoj inicijativi Putu svile, Vučić je rekao da podržava sve što donosi prednosti našem regionu.

„Kinezi žele da prošire svuda svoje prisustvo, ali mnogi procesi na Zapadu, iskreno rečeno, su efikasniji i bez problema. Moramo još mnogo da učimo od Zapada, ali pristižemo“, kazao je Vučić.

On je ukazao da je Kina važan partner Srbiji i dodao da kada je počela konsolidacija državnih finansija 2014. naša država je dobila dobre uslove od Kine za razvojne projekte.

On je naveo i da je na istoku Srbije, na molbu EU raspisan konkurs za rudnik bakra, da šest meseci nijedno evropsko preduzeće nije dalo ponudu, te da su ga preuzeli Kinezi.

„Naš posao je da brinemo o ljudima“, poručio je on.

Podsetio je da je srpska privreda u osam i po godina porasla za 52 odsto, što za EU znači da bi Srbija mogla biti snažna članica i motor za ceo region.

Objašnjavajući kako se Srbija tako dobro ekonomski razvija on je ukazao da Srbija ima odličnu radnu snagu, koja govori engleski, da su društvo i administracija digitalizovani, i da ima i najfleksibilniji zakon o radu u Evropi, kao i konsolidovane javne finansije.

Podsetio je da je ranije javni dug bio na 78 odsto BDP, a danas je smanjen, zahvaljujući snažnim rastom privrede, na 52 odsto.

„Možemo sebi priuštiti da investitorima damo podsticaj za dolazak“, dodao je on i istakao da Srbija nudi pomoć investicijama, ali da na primer za dolazak Centra za razvoj „Kontinental“ motiv nisu bile subvencije.

Ukazao je da je samo Srbija u ovom regionu pre pet, šest godina pokrenula dualni obrazovni sistem, koji imaju Nemačka, Švajcarska i Austrija, da je na desetine hiljada ljudi u dualnom obrazovanju, a da to cene strani investitori, koji, uz to, mogu tesno sarađivati i sa univerzitetima.

Nemačka, naveo je, je najvažniji trgovinski partner i najveći investitor.

Počeli smo dolaskom malih tekstilnih preduzeća iz Turske, a sada dolaze pre svega velike nemačke firme. Danas u nemačkim kompanijama u Srbiji radi 71.000 ljudi“, objasnio je on.

Vučić je kazao da je veoma važna evropska perspektiva za investitore, navodeći da „Nikek“, „Toji Tajers“ ili „Micubiši“ dolaze iz Japana u Srbiju jer je naša država na stabilnom evropskom putu.

Upitan da li veruje da će Srbija u dogledno vreme postati članica EU, kazao je da se on ne žali.

„Sigurno je da smo dobili 45 milijardi evra pomoći EU, da bismo ekonomski bili mnogo dalje. Umesto toga smo dobili od EU 1,6 milijardi evra. Navikli smo da naše uspehe sami ostvarujemo“, rekao je Vučić.

Predsednik Srbije je podsetio da su u Hrvatskoj ranije plate bile 2,2 puta veće nego u Srbiji, a danas su veće za svega 1,7 puta.

„Zatvaramo rupu sopstvenim snagama. Ako bi postali članica EU onda zasigurno ne bi tražili najveće subvencije“, uverava on.

Rekao je da srpski put sledi nemački put ka Evropi, i da Srbija želi fer šansu.

„Verujem rečima Merkelove. Ona je na kraju svog mandata i ne bi morao više da je hvalim. Ali ona nam je dala stabilnost, slobodu putovanja u EU, pomogla u migrantskoj krizi 2015. godine i ministra privrede Altmajera i druge zamolila da tesno sarađuju sa nama“, podsetio je on.

Na pitanje da li ima naznake da će i nova nemačka vlada podržavati tako Srbiju, Vučić je izrazio uverenje da će tako biti.

„Poznajem Armina Lašeta, razgovarao sam sa njim kao premijerom Severne Rajne Vestfalije. Veoma je pametan i razume situaciju na Balkanu, i zasigurno će kao novi kancelar nastaviti politiku Merkelove prema našem regionu“, dodao je on.

Vučić je, takođe, izrazio uverenje da Rusija, ako bi se konkretizovalo pristupanje Srbije EU, ne bi slično reagovala kao u slučaju Ukrajine i da je tu reč o suverenoj odluci Srbije.

Na dodatno pitanje s tim u vezi Vučić je ukazao da je uvek kada bi se sastajao sa Vladimirom Putinom, a bilo je 18 ili 19 sastanaka, govorio da je zahvalan za tradicionalno tesno prijateljstvo sa Rusijom, ali i da se Srbija nalazi na jasnom EU kursu.

„Upitao je da li je to naš izbor i ja sam odgovorio „da, članstvo u EU je naš cilj“, dodao je on.

Kada je reč o „Kosovu“ Vučić je naglasio da je potreban kompromis u vezi ovog pitanja.

„Samo tako može biti održivog mira. Srbija, a i ja želimo mir. Prestanimo sa ludostima prošlosti. Tada ceo region može postati motor novog rasta za Evropu“, rekao je Vučić. Izvor:

Tanjug

20. jul 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je na skupu posvećenom digitalizaciji i IT sektoru, koji je održan u Njujorku, da je, otkako je postala premijerka, najponosnija na uspeh Srbije u oblasti digitalizacije.

Brnabić, koja boravi u dvodnevnoj poseti SAD, rekla je da je, kada je u avgustu 2016. godine izabrana za ministarku državne uprave i lokalne samouprave, želela da učini sve da promeni javnu administraciju i ono što joj je kao građaninu smetalo.

Ona je navela da je, kada je stupila na dužnost premijera, znala šta su joj prioriteti i da najpre treba da se digitalizacija podigne na viši nivo, da počne reforma obrazovanja i da se radi na jačanju ekonomije.

Verovala sam u zemlju koja veruje u narod, jer je srpski narod kreativan. Od 1. juna 2017. godine počeli smo da radimo kao e-Vlada, odnosno da razmenu podataka vršimo elektronskim putem, navela je predsednica Vlade.

Prema njenim rečima, naši građani nisu više morali da idu, recimo, u Poresku upravu, a od tada je javna administracija razmenila 50 miliona dokumenata, što znači da građani nisu morali da idu od kancelarije do kancelarije po 50 miliona papira.

Brnabić je istakla da je ponosna i na ono što je urađeno na polju obrazovanja otkako je na čelu Vlade, preciziravši da je u septembru 2017. godine uvedeno programiranje kao obavezan predmet u osnovnim školama.

Niko nije verovao da to možemo da uradimo, ali smo sarađivali sa privatnim sektorom i nekim društvenim organizacijama i uspeli smo u tome. Trenutno smo mnogo ispred brojnih zemalja u Evropi i svetu, rekla je premijerka.

Predsednica Vlade je ukazala na to da je ipak najponosnija bila kada je postavljen kamen temeljac za naučno-tehnološki park u južnoj Srbiji, napomenuvši da do sada naša zemlja ima četiri naučno-tehnološka parka.

Ona je istakla da je Srbija od tada postala jedna od najuspešnijih zemalja u svetu na tehnološkom polju, pri čemu je po nekim parametrima među deset država u svetu, a u nekim među pet, ocenivši da je to dokaz da se zemlja može brzo menjati.

Premijerka je, odgovarajući na pitanje o vakcinaciji, naglasila da naša država nikad to nije gledala kao geopolitičko pitanje, već kao zdravstveno.

Prema njenim rečima, Srbija je razgovarala sa proizvođačima i sa Istoka i Zapada i bila je među prvim evropskim zemljama koje su potpisale ugovore i sa kompanijom „Fajzer/Biontek“ i sa „Sinofarmom“.

Nažalost, mnoge zemlje su gledale na ovo pitanje kao geopolitičko. Nama to nije bilo bitno, dokle god su vakcine bezbedne, naglasila je predsednica Vlade i dodala da tu nije bio kraj uspehu Srbije, jer je potrebna i dobra organizacija.

Brnabić je objasnila da je organizacija druga važna stvar u vakcinaciji, jer je to logistički veoma težak proces, dodavši da je, uz pomoć digitalizacije, ostvaren uspeh i da se isplatilo sve što smo radili prethodnih godina.

Ona je navela da je Srbija brzo uspostavila sistem preko kojeg građani mogu da iskažu interesovanje za vakcinaciju protiv korona virusa i da izaberu koju vakcinu žele da prime, kao i da budu obavešteni porukom kada da se jave na vakcinaciju.

Sada mogu da se ulogujem na telefon, da vidim koliko je ljudi primilo vakcinu, koliko se još prijavilo, tako da se vide efekti digitalizacije. Sve smo napravili vrlo efikasnim i lakim za naše građane, objasnila je premijerka.

Brnabić je, odgovarajući na pitanje šta ostalim zemljama sveta može da poruči kako da brže napreduju, rekla da je važno da se što više ulaže u digitalizaciju i edukaciju.

Morate da naučite decu kako da razmišljaju, a ne šta da misle. Neće sva deca postati IT stručnjaci, ali ono što mogu da nauče jeste algoritamski način razmišljanja i kako da donose odluke, poručila je ona.

Premijerka je kao važnu stvar za napredak navela ulaganje u brz internet i obezbeđivanje infrastrukture za startap kompanije jer sve više i više ekonomija će biti zasnovano na startapovima i inovacijama, naglasivši da treba pomoći ljudima da pokrenu firme i sprovedu svoje ideje.

Ona je, govoreći o društvenim mrežama, ukazala na to da su lažne vesti postale najveći izazov ovih mreža i ostaće još neko vreme.

To je najveći izazov sa kojim se, kao premijer, susrećem, posebno tokom pandemije korona virusa, rekla je ona i dodala da su društvene mreže i velika prilika za političare da komuniciraju sa građanima.

Izvor: www.srbija.gov.rs

Foto: www.srbija.gov.rs

29. jun 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je danas putem video-linka na konferenciji „Mini Šengen“ sa predsednikom Vlade Republike Albanije Edijem Ramom i predsednikom Vlade Republike Severne Makedonije Zoranom Zaevim. Zvaničnici su razgovarali o daljim koracima u regionalnoj saradnji, kao procesu od vitalnog značaja za napredak Zapadnog Balkana i evropskog puta u celini.

Sagovornici su se saglasili da je zemljama Zapadnog Balkana potrebno članstvo u Evropskoj uniji, ali i da je isto toliko Evropskoj uniji potreban Zapadni Balkan, budući da je region i okružen granicama EU, a zemlje koje streme članstvu dele zajedničke evropske vrednosti.

Predsednik Srbije i premijeri Albanije i Severne Makedonije izrazili su želju da četiri evropske slobode – kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala, počnu da se primenjuju što pre širom regiona, te da će u tom kontekstu pružiti punu podršku regionalnom zajedničkom tržištu na Samitu Berlinskog procesa, 5. jula.

„Svesni smo toga da samo zajedničkim radom i prihvatanjem regionalne saradnje u okviru različitih regionalnih inicijativa kao što su zajedničko tržište, regionalni Šengen, zeleni koridori ili Berlinski proces, možemo da približimo naše ekonomije, uvećamo blagostanje naših ljudi i dovedemo velike investicije, koje inače ne bi bile moguće ni za jednog od nas pojedinačno“, jedan je od zajedničkih zaključaka ove video-konferencije.

Sagovornici su se saglasili da se 29. jula sastanu u Skoplju, kako bi napravili pregled napretka u primeni dosadašnjih inicijativa i projekata i potpisali dodatne sporazume između tri zemlje vezane za sprovođenje obaveza iz Berlinskog procesa, kao i o saradnji i pomoći u slučaju prirodnih katastrofa i olakšicama za trgovinu, izvoz i uvoz.

„Pozivamo i podstičemo naše kolege iz regiona da potpišu i primenjuju slične sporazume, kako bi vizija zajedničkog političkog i ekonomskog prostora širom Zapadnog Balkana uskoro, kroz jedinstveno tržište, postala važan deo svakodnevice naših građana“, poručili su predsednik Srbije i premijeri Albanije i Severne Makedonije.

Sagovornici su posebno naglasili da će i pored kašnjenja u procesu proširenja i dalje nastojati da prepoznaju nove načine, oblasti politika i finansijske instrumente, kako bi sve tri zemlje uvećale doprinos Evropi, ojačale veze sa Evropskom unijom i postepeno integrisale region u jedinstveno evropsko tržište.

Govoreći o Zelenoj agendi, sagovornici su uputili zajednički poziv Evropskoj uniji i Sjedinjenim Državama da se pridruže zemljama širom regiona u cilju podrške u razvoju projekata u koje bi moglo da se investira što pre, kako bi se unapredila zaštita životne sredine i povećala široka upotreba obnovljivih izvora, u sklopu primene Ekonomskog i investicionog plana EU i Zelene agende za Zapadni Balkan.

„Naše zemlje imaju ogroman potencijal za održivi rast i razvoj ovog sektora. Zamolićemo za praktičnu podršku kako bismo otkrili koji projekti mogu da unaprede naš region u pogledu izvora obnovljive energije za naše građane i za zelenu energetsku budućnost EU“, istakli su sagovornici tokom video-konferencije „Mini Šengen“ i zaključili da samo regionalno povezivanje, uz podršku Evropske unije, može da doprinese opštoj stabilnosti i napretku celog regiona i Evrope.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: www.predsednik.rs

28. jun 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas u Poznanju na sastanku ministara spoljnih poslova Višegradske grupe (V4) i zapadnog Balkana.

Selaković je poručio da je današnji susret bio je prilika da se još jednom potvrdi snažna podrška V4 evropskoj perspektivi zapadnog Balkana, ukaže na potrebe nastavka reformi naših društava uz svo razumevanje onih prepreka koje se pred nama nalaze, a nisu bile pred državama članicama V4 kada su one pristupale EU.

Šef srpske diplomatije istakao je da su Mađarska, Slovačka, Češka i Poljska, kada su pregovarale o članstvu u EU, tačno znale da, kada sprovedu određene reforme i obaveze, u tom momentu imaju i datum svog ulaska u EU, a da je to ono što zapadni Balkan danas nema.

„Ovo je bila još jedna prilika da se apeluje na kolege da njihova podrška nama bude još čvršća, da se zaobiđe ono što nam se učinilo da postoji na zapadnom Balkanu, a to je da se podizanje bilateralnih pitanja koristi i služi kao jedna vrsta prepreke nastavku evropskog puta, i da pokažemo u nekim stvarima jedinstvo“, objasnio je ministar.

Ministar je naglasio da je na današnjem sastanku razgovarano i o značaju regionalnog povezivanja, pre svega ekonomskog, i posebno podvukao da Srbija, kroz politiku predsednika Vučića i inicijativu „mini šengen“, pokazuje na svakom koraku koliko je sudbina čitavog regiona važna kao što je važna i sudbina same Srbije.

„Za nas je važno da evropske integracije nude očuvanje mira i stabilnosti u regionu. Mir i stabilnost u regionu zapadnog Balkana za nas su od suštinske važnosti. Srbija doprinos očuvanju mira i stabilnosti daje na svakom koraku i nastaviće to da radi“, poručio je Selaković, izražavajući uverenje i da će Brisel na odgovarajući način vrednovati sve ono što smo uradili na evropskom putu.

25. jun 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković uputio je telegram saučešća ministru spoljnih poslova Češke Jakubu Kulhaneku povodom vremenskih neprilika koje su pogodile tu zemlju, a prilikom kojih je stradalo i povređeno više osoba.

„Molim da porodicama nastradalih prenesete izraze mog dubokog saosećanja, a povređenima želje za brz i uspešan oporavak“, navodi se u telegramu.

Selaković je poručio da Srbija u ovim teškim trenucima saoseća sa prijateljskim češkim narodom i da je spremna da pruži podršku u okvirima raspoloživih mogućnosti.

09. jun 2021. godine

Poštovani predsedniče, dame i gospodo, članovi delegacija,

U svom izlaganju ukazaću na nekoliko aktuelnih pitanja koja se tiču nadležnosti Mehanizma – naime, mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Republici Srbiji, aktuelnom praksom onemogućavanja prevremenog puštanja na slobodu osuđenih, kao i obaveze Mehanizma u pogledu zaštite osuđenih lica.

Drugi deo izlaganja biće posvećen pitanjima koja se pokreću šestomesečnim Izveštajem o radu Mehanizma – predsednika Mehanizma g. Ađijusa i Izveštaja glavnog tužioca g. Serža Bramerca, posebno po pitanju aktuelne saradnje Republike Srbije sa Mehanizmom.

Treći deo mog govora, a to sam primetio i u mnogim vašim izjavama čak i danas, biće pogled Srbije na sve što se dešavalo u Haškom tribunalu i na to šta su presude donele ljudima na prostoru bivše Jugoslavije.

Republika Srbija je više puta pred Savetom bezbednosti pokrenula pitanje mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane MKSJ i Mehanizma u Republici Srbiji. I pored napora da se ovo pitanje pokrene sa „mrtve tačke“, nije dobijen nijedan odgovor Saveta bezbednosti. Najveći broj osoba koje se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne su državljani Republike Srbije i prirodno je da Republika Srbija bude zainteresovana da obezbedi izdržavanje kazne zatvora u Republici Srbiji.

MKSJ i Mehanizam upućuju na Savet bezbednosti kao nadležnu instituciju da se pozabavi ovim pitanjem.

Spreman sam ovde da ponovim spremnost Republike Srbije za preuzimanje obaveze i odgovornosti za izvršenje zatvorskih kazni koje je MKSJ ili Mehanizam izrekao državljanima Republike Srbije pod nadzorom Mehanizma i puno poštovanje autoriteta Mehanizma u pogledu prevremenog puštanja na slobodu.

Gospodine predsedniče,

Poseban problem sa kojim se suočavamo je uznemiravanje koje vrše pravosudne institucije formirane na teritoriji Kosova i Metohije, koja je u sastavu Srbije, a koja se nalazi pod privremenom upravom UN. Svedoci smo pokušaja da se opet sudi dvojici državljana koji se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne za dela za koja im je već suđeno pred MKSJ. Konkretno, u proteklom periodu učinjen je pokušaj da se izvrši saslušanje Nebojše Pavkovića i izdejstvuje izručenje Vlastimira Đorđevića.

Apelujem na Mehanizam i Savet bezbednosti da spreče pokušaje kršenja načela ne bis in idem, civilizacijskog načela koje je potvrđeno i u Članu 7. (1) Statuta Mehanizma i da se onemoguće ponovna suđenja osobama koje je MKSJ već osudio, posebno da se postara da se to ne čini na teritoriji koja je pod privremenom upravom UN.

Gospodine predsedniče,

Predsednik Mehanizma (g. Karmel Ađijus), pored redovnog Izveštaja, dostavio je 11. maja 2021. godine i pismo predsedniku Saveta bezbednosti čiji je predmet navodni propust Srbije da uhapsi i preda Mehanizmu Petra Jojića i Vjericu Radetu, optužene za nepoštovanje suda, tvrdeći da na taj način Republika Srbija postupa suprotno svojim obavezama prema Rezoluciji Saveta bezbednosti 1966 (2010) i zatražio od Saveta bezbednosti da preduzme mere kako bi se obezbedilo da Srbija ispuni navodne obaveze prema Statutu Mehanizma i Rezoluciji 1966.

Suština argumentacije predsednika Mehanizma svodi se na to da Republika Srbija ima obavezu da liši slobode i isporuči Mehanizmu svoje državljane optužene za nepoštovanje suda, bez obzira na prirodu optužbi, okolnosti pod kojima je takva naredba doneta i posledica koje mogu da uslede njenim sprovođenjem.

Ovde je reč o optužbama koje se ne tiču teških povreda međunarodnog humanitarnog prava i koje se vezuju za predmet pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju koji je okončan 2018. (slučaj Vojislav Šešelj) i to u prvom stepenu oslobađanjem optuženog od optužbi, a po žalbi tužioca na presudu kojom se okrivljeni oglašava krivim i izriče mu se kazna u trajanju od 10 godina, kojom je pokriveno vreme koje je proveo u Pritvorskoj jedinici UN.

Sudija Ađijus iznosi da Srbija ignoriše svoje obaveze prema Rezoluciji 1966 (2010). Naprotiv, Republika Srbija ozbiljno shvata svoje obaveze saradnje sa Mehanizmom. Nakon što je donet nalog za hapšenje i predaju Mehanizmu dvoje optuženih za nepoštovanje suda, Viši sud u Beogradu je ustanovio da nisu ispunjene pretpostavke za njihovo hapšenje i isporučivanje Mehanizmu. Odluka se temelji na pravilima međunarodnog prava i unutrašnjeg prava Republike Srbije i obavezujuća je za nosioce izvršne vlasti u Republici Srbiji.

Ovde bih podsetio da je prva odluka sudije pojedinca (Ajdin Sefa Akaja od 12. juna 2018. godine) koji je postupao u ovom predmetu, bila da se krivično gonjenje V. Radete i P. Jojića zbog navodnog nepoštovanja suda prosledi pravosudnim organima Republike Srbije. U narednim postupcima, prvi put je iznet argument navodne nevoljnosti svedoka da sarađuju sa pravosudnim organima Republike Srbije, koji nije potkrepljen bilo kakvom argumentacijom i na kome se temelji odluka o uskraćivanju prenošenja predmeta u nadležnost pravosudnih organa Republike Srbije.

Republika Srbija je u više navrata izrazila spremnost da preuzme vođenje sudskog postupka protiv Petra Jojića i Vjerice Radete i pružila odgovarajuće garancije. Republika Srbija, takođe, u potpunosti priznaje i prihvata obavezu Mehanizma da nadzire suđenja koja su ustupljena nacionalnim sudovima uz pomoć međunarodnih i regionalnih organizacija, kao i da preduzima mere predviđene čl. 6 Statuta Mehanizma.

Na ovom mestu bih podsetio da je Republika Srbija predala tribunalu sva lica koje je optužilo Tužilaštvo, među njima najviše političke, vojne i policijske zvaničnike, obezbedila prisustvo ogromnog broja svedoka, predala ogromnu dokumentaciju. Obaveza je Mehanizma, prema Rezoluciji ovog Saveta bezbednosti, da preduzima mere koje omogućavaju da se predmeti ustupe nacionalnom pravosuđu. U ranijoj praksi, 13 slučajeva je prosleđeno Bosni i Hercegovini, 2 Hrvatskoj i samo 1 Srbiji.

Na kraju, što ne znači i da je najmanje važno, podsetio bih vas sve ovde na činjenicu da je Francuska – razume se, kao suverena i nezavisna država – na zahtev za hapšenje i izručenje Florens Artman zbog objavljivanja dokumenata i nepoštovanje suda, odbila zahtev za izručenje, uz obrazloženje da ona ne izručuje svoje državljane. Za manji prekršaj, vi od nas tražite da izručimo svoje državljane Jojića i Radetu, pokazujući nepoverenje i prema srpskom pravosuđu i sudovima i prema državi Srbiji, kao i činjenicu da pravilo iz starog Rima i dalje važi – quod licet Iovi non licet bovi – što priliči bogu, ne priliči volu.

Nije zgoreg napomenuti da za zločine nad Srbima nije suđeno oficirima i političarima višeg ranga i da su zločini izvršeni nad Srbima ostali nekažnjeni pred MKSJ i Mehanizmom. Podsetimo, primera radi, da je slučaj Ademi i Norac za stravične zločine prema srpskom civilnom stanovništvu u Medačkom džepu prepušten hrvatskim pravosudnim institucijama. Osvedočeni zločini nad Srbima, poput zločina Ramuša Haradinaja, Nasera Orića, zatim Ante Gotovine i drugih optuženih za vojnu operaciju „Oluja“ koja je dovela do potpunog etničkog čišćenja srpskog stanovništva sa velikog dela današnje Hrvatske, pred MKSJ rezultirali su oslobađajućim presudama. Mnogi stravični zločini nad civilnim stanovništvom srpske narodnosti koji su izvršeni na teritoriji Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Autonomne pokrajine KiM, a koji su rezultirali etničkim čišćenjem srpskog stanovništva, jednostavno nisu bili predmet interesovanja tužilaštva MKSJ.

Ono što je veoma važno i da ništa ne ostavimo nerazjašnjeno, jeste to da je Srbija zemlja koja osuđuje svaki zločin i sve zločince koji su ih počinili na teritoriji bivše Jugoslavije. Međutim, zanimljivo je da je, uprkos kritikama, Srbija jedina koja otvoreno govori i osuđuje zločine počinjene od strane pripadnika srpske nacionalnosti, dok druge zemlje regiona uopšte ne govore o zločinima koje su predstavnici tih naroda počinili nad srpskim narodom. I, želim da još jednom ovde naglasim pred vama, da Srbija osuđuje strašan zločin u Srebrenici i izražava svoje najdublje saučešće porodicama stradalih u tom masakru. I sa ovim u vezi nema nikakvog „ali“.

Ipak, ovde smo da analiziramo rezultate i kaznenu politiku MKSJ i Mehanizma, a ona je bila takva da nikada nije zadobila poverenje kod srpskog naroda, ma gde on živeo. I ne zbog toga što mi Srbi ne priznajemo zločine koje su počinili neki od naših sunarodnika, već zato što je Haški tribunal, uz izuzetke, sudio samo Srbima na sve tri teritorije bivše Jugoslavije: Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Kosovu i Metohiji, koju neke od država članica Saveta bezbednosti vide i nazivaju, naravno suprotno pravu, pravnim normama i rezolucijama Ujedinjenih nacija, kao nezavisnu državu. Pokušaću plastično da vam dokažem kako je haška pravda krojena, čak iako znam da to neće naići na razumevanje mnogih od vas, ali za mene je to važno zbog istorije, činjenica i udžbenika koji će se pisati na osnovu činjenica.

Naime, Srbi su osuđeni na ukupno 1138 godina zatvora, i na 8 doživotnih kazni zatvora. Istovremeno, Haški tribunal nije osudio nijednog Hrvata za zločine nad Srbima, ni u akcijama Medački džep, ni u „Bljesku“ niti u „Oluji“, kako je to politički lukavo urađeno u Tribunalu, a sve zavijeno u formu prava i pravde. Tužioci Haškog tribunala su namerno izabrali trojicu političkih i vojnih lidera Hrvata, bosanskih muslimana i Albanaca na sve tri pomenute teritorije, koji su činili zločine protiv Srba – Anta Gotovinu, Nasera Orića i Ramuša Haradinaja. Zanimljivo je da je, prateći isti šablon, dakle isti šablon, ova nepravda podeljena. Naime, svi oni su bili osuđeni u prvostepenom postupku, sa izuzetkom Ramuša Haradinaja, jer nijedan svedok nije preživeo. Gotovina je bio osuđen na 24 godine zatvora u prvostepenom postupku, dok je volšebnom odlukom drugostepenog veća i odnosom sudija 3:2, presuda promenjena u oslobađajuću. Naser Orić, za zločine protiv Srba, takođe je bio osuđen prvostepenom presudom, ali, volšebnom odlukom drugostepenog suda i ponovo odnosom sudija 3:2, odluka je bila oslobađajuća presuda i on je bio oslobođen svake odgovornosti. Dozvolite mi da ponovim, svi svedoci u postupku protiv Ramuša Haradinaja su ili izvršili samoubistvo ili su bili ubijeni pod veoma, veoma čudnim okolnostima.

Dozvolite mi da zaključim: ja ne želim da verujem da neko hoće da kaže da nije bilo zločina nad Srbima, ali, sudeći po presudama Haškog tribunala, niko – apsolutno niko - nije odgovoran za te zločine.

Ipak, mi u Srbiji ćemo pokazati odgovornost i borićemo se za mir, stabilnost i pomirenje u regionu.

Tražimo od država članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da nam pomognu racionalnim i pragmatičnim pristupom i poštovanjem međunarodnog prava, a ne pokušajima daljeg ponižavanja Srbije. Srbija je mala zemlja, sa ponosnim i hrabrim narodom, koji je podneo najveće žrtve tokom Prvog i Drugog svetskog rata, narodom koji želi da živi u miru sa svojim komšijama. I kada vam ovo tražim, ne mislim da tražim previše.

Na samom kraju, Srbija je zemlja sa najvećim rastom u regionu Zapadnog Balkana i ne možemo da napredujemo ako odnosi sa našim komšijama, prijateljima i drugim zemljama nisu dobri, stabilni i bolji. Zbog toga, uprkos selektivnoj pravdi koja je primenjena u Haškom tribunalu, bićemo otvoreni za svaki dijalog, svaku vrstu saradnje i mi gledamo ka budućnosti, a ne ka prošlosti.

I imam samo jednu poruku za građane Srbije i građane srpske nacionalnosti u celom regionu – glavu gore, ni Srbija ni srpski narod nisu osuđeni ni za šta i na nama je da radimo još marljivije, da otvaramo fabrike i borimo se za našu decu i našu budućnost.

Živela Srbija!

02. jun 2021. godine

Predsednik Vlade Češke Republike Andrej Babiš uputio je pismo zahvalnosti predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću povodom donacije 100.620 vakcina, u kome se između ostalog kaže:

„Izuzetno cenim ovaj čin solidarnosti koji doživljavam kao još jedan dokaz tesnih veza i prijateljstva između naših zemalja i istovremeno kao doprinos Srbije globalnoj saradnji u borbi protiv pandemije“, i dodaje:

„Dozvolite mi i da posebno pohvalim brzu realizaciju vaše ponude i efikasnu komunikaciju između naših radnih timova koja je to omogućila. Uveren sam da će Vaša poseta Češkoj, kao i ovaj konkretan ishod Vaše posete, ponovo ojačati odlične odnose između naših zemalja i poslužiti kao podsticaj za dodatno produbljivanje naše međusobne saradnje u svim oblastima od zajedničkog interesa. S tim u vezi, dozvolite mi da ponovim kontinuiranu podršku Češke Republike evropskim integracijama Srbije“, navodi se u pismu predsednika Vlade Češke Republike predsedniku Vučiću.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: www.predsednik.rs

31. maj 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić ispratila je danas sa Aerodroma „Nikola Tesla“ avion sa donacijom od 100.000 vakcina „Fajzer“ upućenom građanima Republike Češke.

Zajedno sa premijerkom, avion je sa beogradskog aerodroma ispratio i ambasador Republike Češke u Srbiji Tomaš Kuhta.

Vlada Srbije je na sednici održanoj 20. maja odlučila da Srbija pokloni Češkoj 100.000 vakcina „Fajzer-Biontek“, kao znak solidarnosti sa građanima te zemlje u borbi protiv epidemije virusa korona.

Brnabić je istakla da je slanjem današnje donacije Vlada Srbije ispunila obećanje koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić dao češkom premijeru Andreju Babišu tokom nedavne zvanične posete toj zemlji.

Veliko nam je zadovoljstvo što možemo da pomognemo Češkoj. Ovo je samo još jedan gest solidarnosti i posvećenosti našem prijateljstvu i partnerstvu, poručila je premijerka.

Ona je poželela predsedniku Češke Milošu Zemanu, Vladi i građanima te zemlje da što pre pobede korona virus i da svi zajedno nastavimo normalan život i da se ekonomski razvijamo.

Brnabić je saopštila da je u Srbiji do sada prvom dozom vakcinisano 2.533.844 punoletnih građana, što je oko 47 odsto punoletne populacije, a revakcinisana je 2.055.471 osoba, što je 38 odsto ukupne populacije.

Cilj je, kako je dodala, da se do 21. juna makar jednom dozom vakciniše više od 50 odsto punoletne populacije.

Prema njenim rečima, cilj je da što pre imamo 56 odsto revakcinisane populacije, imajući u vidu iskustvo Izraela, gde je situacija bila bezbedna i mere su mogle da se popuste kada su dostigli taj procenat revakcinisanih.

To je prvi cilj koji smo postavili i što više bude građana vakcinisano, to bolje, poručila je Brnabić odgovarajući na pitanja novinara da li postoji neki konkretan cilj koji treba dostići da bi se relaksirale mere.

Ona je naglasila da bi volela da se svako ko može vakciniše, jer tako štitimo jedni druge.

To je za mene pitanje nacionalne bezbednosti i osnovne građanske dužnosti i odgovornosti, da se do 21. juna makar prvom dozom vakciniše više od 50 odsto punoletne populacije, ponovila je premijerka.

To je dosta ambiciozno i trudimo se da raznim festivalima kroz kampanju za mlade to postignemo do 21. juna, istakla je ona i dodala da će nastaviti da putuje i apeluje na ljude kako bi shvatili koliko je to važno.

Brnabić je napomenula da popuštanje mera u Srbiji zavisi i od situacije u regionu i Evropi, i navela da se očekuje priliv ljudi u našu zemlju, poslovno ili turistički.

Ne treba gubiti iz vida da virus može da se unese u svakom trenutku, kao ni to da dok nismo svi bezbedni, nije niko bezbedan, poručila je premijerka.

Ona je najavila da će Srbija donirati po 10.000 vakcina „Astra Zeneka“ Crnoj Gori, Kantonu Sarajevo i Republici Srpskoj i precizirala da je naša zemlja do sada regionu donirala ukupno 102.190 doza vakcina „Fajzer“, „Sputnjik V“ i „Astra Zeneka“.

Premijerka je istakla da Srbija gradi fabriku vakcina jer želi da njeni građani u budućnosti budu u potpunosti zaštićeni od Kovida-19 i sličnih virusa, kao i da može da pomogne i zemljama u regionu, Evropi i svetu.

To radimo zato što razmišljamo proaktivno. I od početka pandemije smo želeli da budemo 100 odsto sigurni da su naši građani, šta god da se desi, u potpunosti zaštićeni i obezbeđeni. Nadamo se da će ove vakcine značiti kraj pandemije korona virusa za Srbiju i njene građane, ali ne može biti kraj dok nisu svi bezbedni, ukazala je ona.

Prema njenim rečima, ukoliko je potrebno da dodatno pomognemo regionu, kao i bilo kome drugom, želimo da budemo u prilici da to i učinimo, jer dok nisu svi pobedili korona virus, nismo ni mi.

Takođe, kako je dodala, država želi da bude sigurna da će građani biti bezbedni ako se ispostavi da je potrebna treća doza, takozvana buster vakcina, ili ukoliko je potrebno da se nakon godinu ili dve ponovo vakcinišemo.

Tako smo razmišljali kada smo se borili za ove vakcine i zato smo jedna od najuspešnijih zemalja u Evropi i možemo da pomognemo i nekom drugom, rekla je ona.

Ako neće biti potrebna proizvodnja vakcina, to će nam ostati kao zaista dobra investicija, koja će se sve više bazirati na biotehnologiji i bioinformatici, na proizvodnji raznih lekova i vakcina za bilo šta što može da dođe u budućnosti, podvukla je predsednica Vlade.

To je nešto što će biti investicija za budućnost, ako ne za korona virus, onda za neku drugu borbu, zaključila je Brnabić.

Izvor: www.srbija.gov.rs

Foto: www.srbija.gov.rs

20. maj 2021. godine

U Beogradu je danas predstavljena nova usluga Ministarstva spoljnih poslova „e-Konzulat”, namenjena stranim državljanima koji apliciraju za vizu i žele da dođu u Srbiju da rade.

Tom prilikom, ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković rekao je da je ta usluga jedan od pokazatelja dobrog razvoja naše države, koja, kako je istakao, postaje magnet za ozbiljne strane kompanije, koje dovode veliki broj radnika iz drugih zemalja da bi radili u Srbiji.

„Da ne budem pretenciozan, nego potpuno realan, ova usluga predstavlja prekretnicu u funkcionisanju našeg sistema. E- Konzulat i digitalizacija postupka izdavanja radnih viza za strane državljane koji žele da rade u Srbiji, jeste prva elektronska usluga MSP-a, a mogu da vam obećam da to jeste prva, ali nikako i poslednja e-usluga”, naglasio je Selaković.

Šef srpske diplomatije ukazao je da „e-Konzulat” predstavlja modernizaciju izuzetno važnog segmenta delatnosti diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije i da se ovde zapravo govori o nečemu što je od suštinske važnosti za dalje procese razvoja naše države.

Ministar je podsetio da, kada je predsednik Republike posećivao gradilište Moravskog koridora, rečeno mu je da se sa nekim radovima kasni u izvođenju zato što firmi Behtel na vreme nisu izdate radne vize.

„Istog momenta kada smo to pratili i čuli predsednika, ja sam alarmirao službe u okviru Ministarstva. Čudili smo se, znamo da izdavanje viza u Turskoj ide dobrom dinamikom, a onda smo utvrdili da su to u stvari bili radnici iz Bangladeša koji su vizu tražili preko naše ambasade u Indiji, a u kojoj imamo problem manjka zaposlenih”, objasnio je ministar.

Kako je dodao, reč je o izuzetnom i velikom poslu, svaki naš službenik morao je da primi dokumentaciju na papiru, da je proveri, da onda zahteva dopunu, pa tek tada da prosleđuje.

„Danas je to fantastično usavršeno i tom našem konzularnom radniku, sva ta dokumentacija dolazi u elektronskom obliku. Ranije smo imali dva filtera za proveru dokumentacije, sada ih faktički imamo tri. A posao je značajno efikasniji”, ukazao je Selaković.

Kako je istakao, to je usluga za koju je obećano da će biti završena pre manje od četiri meseca i da je ona od ponedeljka dostupna u 95 diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije, odnosno u svim našim ambasadama i generalnim konzulatima.

Najveći rezultat tog poduhvata, istakao je ministar, osim prednosti koju će doneti u budućem funkcionisanju, jeste činjenica da to nije projekat jednog državnog organa, već zajednički poduhvat Ministarstva spoljnih poslova, Kancelarije za IT i eUpravu, Generalnog sekretarijata Vlade, MUP-a, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalne službe za zapošljavanje.

„U rekordnom roku uradili smo izuzetno dobar posao. Ovo je na ponos našeg ministarstva, na ponos čitave države. Uveren sam da ćemo u periodu pred nama osavremenjivati dodatno ono što jesu naši poslovi i učiniti Srbiju jednom od retkih država koja poseduje ovakve mehanizme i ovakve najsavremenije načine obavljanja naših konzularnih poslova”, rekao je Selaković.

Govoreći o samom portalu „e-Konzulat”, ministar je objasnio da postoji karikatura na kojoj je predstavljen Nikola Tesla i zgrada stare železničke stanice sa jednim kranom, koja u stvari simbolizuje istorijsku činjenicu – kada je Tesla boravio u Beogradu u godini kada je ona izgrađena.

„Danas je to mesto iza koga nastaje Beograd budućnosti, a ovo što smo uspeli zajedničkim snagama da uradimo jeste pokazatelj nečega što je budućnost Srbije, razvoj veštačke inteligencije, IT i stvaranje uslova da u Srbiji u budućnosti sve više ljudi živi i dolazi da bi ovde dobro živeli i radili”, zaključio je ministar.

Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović rekao je da je ovo prvi put da su e-usluge okrenute ka stranim državljanima, i da je do sada to bio slučaj sa našim državljanima.

U periodu od 1. januara 2019. do 17. maja ove godine, najviše zahteva za srpsku vizu podneto je u ambasadi u Pekingu i to 6.766 zahteva, zatim u Nju Delhiju – 2.973, Šangaju 2.115, Tokiju 1.798, Kairu 1.756.

U Alžiru je u tom periodu podneto 1.270 zahteva, u Džakarti 1.095, a u Bejrutu 1.077.

Sa aspekta državljanstva, srpsku vizu D za zapošljavanje traže najviše državljani Kine – 9.516 zahteva, zatim Indije 1.955, te Ukrajine – 673.