| |     ћирилица | english  
Naslovna
Posetite Srbiju
SIEPA

 

   
 
Kontakt

 

                    

       Radno vreme

       Ponedeljak - petak: 8:30 – 16:30 часова

       Konzularno odeljenje (rad sa strankama):

       9:00 - 12:00 часова


       Adresa
       118 00 Prag 1, Mostecká 15
       ČEŠKA REPUBLIKA

 

Onlajn konferencija USDSR o novom digitalizovanom načinu konkurisanja za sufinansiranje projekata - petak, 28, maja o.g. u 10,00 časova

 
 
Telefon: + 420 257 532 075 Lokacija / Mapa
             + 420 257 531 582 Konzularna nadležnost
Tel. (konz. odeljenje): + 420 257 533 949 Počasni konzuli
Faks: + 420 257 533 948  

Е-mail: embassy.prague@mfa.rs

Е-mail (konzularno): konzularno.prag@mfa.rs

Veb sajt: http://www.prague.mfa.gov.rs

Republika Srbija u Mesecu Frankofonije

Republika Srbija, kao pridružena članica Frankofonije, zajedno sa celom frankofonom zajednicom u svetu obeležava "Mesec Frankofonije". Za sve ljubitelje srpske kulture i francuskog jezika Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije je priredilo bogat program, a DKP R.Srbije u Pragu vas poziva da otkrijete raznolikost i bogatstvo srpske kulture na francuskom jeziku.

 

15. februar 2021.g.

Dan državnosti Republike Srbije

15.02.2021

Štástný den státnosti Srbskě republiky

 

USLOVI ZA ULAZAK NA TERITORIJU ČR

- na snazi od 21. juna -

Republika Srbija je od 21. juna 2021. g. na spisku zemalja sa niskim rizikom od zaraze zbog čega pripada tzv. zelenoj zoni. Državljani R. Srbije, kao i stranci sa dozvolom za dugoročni boravak u Srbiji, mogu da doputuju u Češku Republiku pod istim uslovima koji su važili pre izbijanja pandemije Kovid-19. Navedeno se odnosi na putovanja iz Srbije. Ukoliko srpski državljanin putuje u Češku iz neke druge zemlje, dužan je da proveri pravila koja važe za tu zemlju (zelena, narandžasta, crvena ili tamno crvena zona).

Za potrebe ulaska i boravka u ČR prihvata se potvrda o vakcinanciji koja je izdata u R. Srbiji. To praktično znači da će osobe sa ovom potvrdom moći da doputuju u ČR bez testa na Kovid-19. Takođe, neće biti u obavezi da se ponovo testiraju po dolasku u ČR niti da budu u samoizolaciji. Podležu obavezi prijave svog dolaska u ČR putem popunjavanja sledećeg elektronskog formulara Příjezdový formulář.

 

Aktuelni režim ulaska stranih državljana u Republiku Srbiju

Stranim državljanim je, za ulazak u R. Srbiju, potreban negativan rezultat RT-PCR testa na prisustvo virusa SARS-CoV-2, ne stariji od 48 sati.

Navedeni uslov za ulazak u Republiku Srbiju ne primenjuje se:

- na strane državljane koji su u tranzitu kroz Republiku Srbiju. Tranzit za strane državljane se ograničava na period ne duži od 12 časova od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije;

- na maloletna lica starosti do 12 godina, ako roditelj, staratelj ili drugo lice koje je u pratnji deteta poseduje negativan test;

- na strane državljane koji imaju odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Republici Srbiji;

- na lica koja su vakcinisana u Republici Srbiji i koja o tome poseduju odgovarajuću potvrdu, kao i državljane država sa kojima Republika Srbija ima zaključene sporazume o priznavanju sertifikata o vakcinaciji, koji su vakcinisani u toj državi i poseduju odgovarajuću potvrdu izdatu od strane nadležnog organa te države - tzv. kovid vakcinalne legitimacije (države: Mađarska, Turska, UAE, Slovenija*, Češka). U oba slučaja, lica moraju biti potpuno vakcinisana (vakcinisani sa dve doze, odnosno sa jednom dozom – ako su vakcinisani sa AstraZeneca COVID-19 Vaccine i Johnson & Johnson’s Janssen (J&J/Janssen) COVID-19 Vaccine).

 

VSTUP DO SRBSKÉ REPUBLIKY ZA ÚČELEM VÝKONU EKONOMICKÝCH ČINNOSTÍ

PRAVILA ZA ULAZAK STRANIH DRŽAVLJANA U R. SRBIJU RADI OBAVLJANJA PRIVREDNIH AKTIVNOSTI

 

VODIČ KROZ MERE PODRŠKE RAZVOJU INOVATIVNE PRIVREDE

Automobilska industrija Srbije - prezentacija

 

Automobilska industrija Srbije - brošura


 
 
 
Obraćanje predsednika Republike Srbije na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija

09. jun 2021. godine

Poštovani predsedniče, dame i gospodo, članovi delegacija,

U svom izlaganju ukazaću na nekoliko aktuelnih pitanja koja se tiču nadležnosti Mehanizma – naime, mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Republici Srbiji, aktuelnom praksom onemogućavanja prevremenog puštanja na slobodu osuđenih, kao i obaveze Mehanizma u pogledu zaštite osuđenih lica.

Drugi deo izlaganja biće posvećen pitanjima koja se pokreću šestomesečnim Izveštajem o radu Mehanizma – predsednika Mehanizma g. Ađijusa i Izveštaja glavnog tužioca g. Serža Bramerca, posebno po pitanju aktuelne saradnje Republike Srbije sa Mehanizmom.

Treći deo mog govora, a to sam primetio i u mnogim vašim izjavama čak i danas, biće pogled Srbije na sve što se dešavalo u Haškom tribunalu i na to šta su presude donele ljudima na prostoru bivše Jugoslavije.

Republika Srbija je više puta pred Savetom bezbednosti pokrenula pitanje mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane MKSJ i Mehanizma u Republici Srbiji. I pored napora da se ovo pitanje pokrene sa „mrtve tačke“, nije dobijen nijedan odgovor Saveta bezbednosti. Najveći broj osoba koje se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne su državljani Republike Srbije i prirodno je da Republika Srbija bude zainteresovana da obezbedi izdržavanje kazne zatvora u Republici Srbiji.

MKSJ i Mehanizam upućuju na Savet bezbednosti kao nadležnu instituciju da se pozabavi ovim pitanjem.

Spreman sam ovde da ponovim spremnost Republike Srbije za preuzimanje obaveze i odgovornosti za izvršenje zatvorskih kazni koje je MKSJ ili Mehanizam izrekao državljanima Republike Srbije pod nadzorom Mehanizma i puno poštovanje autoriteta Mehanizma u pogledu prevremenog puštanja na slobodu.

Gospodine predsedniče,

Poseban problem sa kojim se suočavamo je uznemiravanje koje vrše pravosudne institucije formirane na teritoriji Kosova i Metohije, koja je u sastavu Srbije, a koja se nalazi pod privremenom upravom UN. Svedoci smo pokušaja da se opet sudi dvojici državljana koji se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne za dela za koja im je već suđeno pred MKSJ. Konkretno, u proteklom periodu učinjen je pokušaj da se izvrši saslušanje Nebojše Pavkovića i izdejstvuje izručenje Vlastimira Đorđevića.

Apelujem na Mehanizam i Savet bezbednosti da spreče pokušaje kršenja načela ne bis in idem, civilizacijskog načela koje je potvrđeno i u Članu 7. (1) Statuta Mehanizma i da se onemoguće ponovna suđenja osobama koje je MKSJ već osudio, posebno da se postara da se to ne čini na teritoriji koja je pod privremenom upravom UN.

Gospodine predsedniče,

Predsednik Mehanizma (g. Karmel Ađijus), pored redovnog Izveštaja, dostavio je 11. maja 2021. godine i pismo predsedniku Saveta bezbednosti čiji je predmet navodni propust Srbije da uhapsi i preda Mehanizmu Petra Jojića i Vjericu Radetu, optužene za nepoštovanje suda, tvrdeći da na taj način Republika Srbija postupa suprotno svojim obavezama prema Rezoluciji Saveta bezbednosti 1966 (2010) i zatražio od Saveta bezbednosti da preduzme mere kako bi se obezbedilo da Srbija ispuni navodne obaveze prema Statutu Mehanizma i Rezoluciji 1966.

Suština argumentacije predsednika Mehanizma svodi se na to da Republika Srbija ima obavezu da liši slobode i isporuči Mehanizmu svoje državljane optužene za nepoštovanje suda, bez obzira na prirodu optužbi, okolnosti pod kojima je takva naredba doneta i posledica koje mogu da uslede njenim sprovođenjem.

Ovde je reč o optužbama koje se ne tiču teških povreda međunarodnog humanitarnog prava i koje se vezuju za predmet pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju koji je okončan 2018. (slučaj Vojislav Šešelj) i to u prvom stepenu oslobađanjem optuženog od optužbi, a po žalbi tužioca na presudu kojom se okrivljeni oglašava krivim i izriče mu se kazna u trajanju od 10 godina, kojom je pokriveno vreme koje je proveo u Pritvorskoj jedinici UN.

Sudija Ađijus iznosi da Srbija ignoriše svoje obaveze prema Rezoluciji 1966 (2010). Naprotiv, Republika Srbija ozbiljno shvata svoje obaveze saradnje sa Mehanizmom. Nakon što je donet nalog za hapšenje i predaju Mehanizmu dvoje optuženih za nepoštovanje suda, Viši sud u Beogradu je ustanovio da nisu ispunjene pretpostavke za njihovo hapšenje i isporučivanje Mehanizmu. Odluka se temelji na pravilima međunarodnog prava i unutrašnjeg prava Republike Srbije i obavezujuća je za nosioce izvršne vlasti u Republici Srbiji.

Ovde bih podsetio da je prva odluka sudije pojedinca (Ajdin Sefa Akaja od 12. juna 2018. godine) koji je postupao u ovom predmetu, bila da se krivično gonjenje V. Radete i P. Jojića zbog navodnog nepoštovanja suda prosledi pravosudnim organima Republike Srbije. U narednim postupcima, prvi put je iznet argument navodne nevoljnosti svedoka da sarađuju sa pravosudnim organima Republike Srbije, koji nije potkrepljen bilo kakvom argumentacijom i na kome se temelji odluka o uskraćivanju prenošenja predmeta u nadležnost pravosudnih organa Republike Srbije.

Republika Srbija je u više navrata izrazila spremnost da preuzme vođenje sudskog postupka protiv Petra Jojića i Vjerice Radete i pružila odgovarajuće garancije. Republika Srbija, takođe, u potpunosti priznaje i prihvata obavezu Mehanizma da nadzire suđenja koja su ustupljena nacionalnim sudovima uz pomoć međunarodnih i regionalnih organizacija, kao i da preduzima mere predviđene čl. 6 Statuta Mehanizma.

Na ovom mestu bih podsetio da je Republika Srbija predala tribunalu sva lica koje je optužilo Tužilaštvo, među njima najviše političke, vojne i policijske zvaničnike, obezbedila prisustvo ogromnog broja svedoka, predala ogromnu dokumentaciju. Obaveza je Mehanizma, prema Rezoluciji ovog Saveta bezbednosti, da preduzima mere koje omogućavaju da se predmeti ustupe nacionalnom pravosuđu. U ranijoj praksi, 13 slučajeva je prosleđeno Bosni i Hercegovini, 2 Hrvatskoj i samo 1 Srbiji.

Na kraju, što ne znači i da je najmanje važno, podsetio bih vas sve ovde na činjenicu da je Francuska – razume se, kao suverena i nezavisna država – na zahtev za hapšenje i izručenje Florens Artman zbog objavljivanja dokumenata i nepoštovanje suda, odbila zahtev za izručenje, uz obrazloženje da ona ne izručuje svoje državljane. Za manji prekršaj, vi od nas tražite da izručimo svoje državljane Jojića i Radetu, pokazujući nepoverenje i prema srpskom pravosuđu i sudovima i prema državi Srbiji, kao i činjenicu da pravilo iz starog Rima i dalje važi – quod licet Iovi non licet bovi – što priliči bogu, ne priliči volu.

Nije zgoreg napomenuti da za zločine nad Srbima nije suđeno oficirima i političarima višeg ranga i da su zločini izvršeni nad Srbima ostali nekažnjeni pred MKSJ i Mehanizmom. Podsetimo, primera radi, da je slučaj Ademi i Norac za stravične zločine prema srpskom civilnom stanovništvu u Medačkom džepu prepušten hrvatskim pravosudnim institucijama. Osvedočeni zločini nad Srbima, poput zločina Ramuša Haradinaja, Nasera Orića, zatim Ante Gotovine i drugih optuženih za vojnu operaciju „Oluja“ koja je dovela do potpunog etničkog čišćenja srpskog stanovništva sa velikog dela današnje Hrvatske, pred MKSJ rezultirali su oslobađajućim presudama. Mnogi stravični zločini nad civilnim stanovništvom srpske narodnosti koji su izvršeni na teritoriji Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Autonomne pokrajine KiM, a koji su rezultirali etničkim čišćenjem srpskog stanovništva, jednostavno nisu bili predmet interesovanja tužilaštva MKSJ.

Ono što je veoma važno i da ništa ne ostavimo nerazjašnjeno, jeste to da je Srbija zemlja koja osuđuje svaki zločin i sve zločince koji su ih počinili na teritoriji bivše Jugoslavije. Međutim, zanimljivo je da je, uprkos kritikama, Srbija jedina koja otvoreno govori i osuđuje zločine počinjene od strane pripadnika srpske nacionalnosti, dok druge zemlje regiona uopšte ne govore o zločinima koje su predstavnici tih naroda počinili nad srpskim narodom. I, želim da još jednom ovde naglasim pred vama, da Srbija osuđuje strašan zločin u Srebrenici i izražava svoje najdublje saučešće porodicama stradalih u tom masakru. I sa ovim u vezi nema nikakvog „ali“.

Ipak, ovde smo da analiziramo rezultate i kaznenu politiku MKSJ i Mehanizma, a ona je bila takva da nikada nije zadobila poverenje kod srpskog naroda, ma gde on živeo. I ne zbog toga što mi Srbi ne priznajemo zločine koje su počinili neki od naših sunarodnika, već zato što je Haški tribunal, uz izuzetke, sudio samo Srbima na sve tri teritorije bivše Jugoslavije: Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Kosovu i Metohiji, koju neke od država članica Saveta bezbednosti vide i nazivaju, naravno suprotno pravu, pravnim normama i rezolucijama Ujedinjenih nacija, kao nezavisnu državu. Pokušaću plastično da vam dokažem kako je haška pravda krojena, čak iako znam da to neće naići na razumevanje mnogih od vas, ali za mene je to važno zbog istorije, činjenica i udžbenika koji će se pisati na osnovu činjenica.

Naime, Srbi su osuđeni na ukupno 1138 godina zatvora, i na 8 doživotnih kazni zatvora. Istovremeno, Haški tribunal nije osudio nijednog Hrvata za zločine nad Srbima, ni u akcijama Medački džep, ni u „Bljesku“ niti u „Oluji“, kako je to politički lukavo urađeno u Tribunalu, a sve zavijeno u formu prava i pravde. Tužioci Haškog tribunala su namerno izabrali trojicu političkih i vojnih lidera Hrvata, bosanskih muslimana i Albanaca na sve tri pomenute teritorije, koji su činili zločine protiv Srba – Anta Gotovinu, Nasera Orića i Ramuša Haradinaja. Zanimljivo je da je, prateći isti šablon, dakle isti šablon, ova nepravda podeljena. Naime, svi oni su bili osuđeni u prvostepenom postupku, sa izuzetkom Ramuša Haradinaja, jer nijedan svedok nije preživeo. Gotovina je bio osuđen na 24 godine zatvora u prvostepenom postupku, dok je volšebnom odlukom drugostepenog veća i odnosom sudija 3:2, presuda promenjena u oslobađajuću. Naser Orić, za zločine protiv Srba, takođe je bio osuđen prvostepenom presudom, ali, volšebnom odlukom drugostepenog suda i ponovo odnosom sudija 3:2, odluka je bila oslobađajuća presuda i on je bio oslobođen svake odgovornosti. Dozvolite mi da ponovim, svi svedoci u postupku protiv Ramuša Haradinaja su ili izvršili samoubistvo ili su bili ubijeni pod veoma, veoma čudnim okolnostima.

Dozvolite mi da zaključim: ja ne želim da verujem da neko hoće da kaže da nije bilo zločina nad Srbima, ali, sudeći po presudama Haškog tribunala, niko – apsolutno niko - nije odgovoran za te zločine.

Ipak, mi u Srbiji ćemo pokazati odgovornost i borićemo se za mir, stabilnost i pomirenje u regionu.

Tražimo od država članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da nam pomognu racionalnim i pragmatičnim pristupom i poštovanjem međunarodnog prava, a ne pokušajima daljeg ponižavanja Srbije. Srbija je mala zemlja, sa ponosnim i hrabrim narodom, koji je podneo najveće žrtve tokom Prvog i Drugog svetskog rata, narodom koji želi da živi u miru sa svojim komšijama. I kada vam ovo tražim, ne mislim da tražim previše.

Na samom kraju, Srbija je zemlja sa najvećim rastom u regionu Zapadnog Balkana i ne možemo da napredujemo ako odnosi sa našim komšijama, prijateljima i drugim zemljama nisu dobri, stabilni i bolji. Zbog toga, uprkos selektivnoj pravdi koja je primenjena u Haškom tribunalu, bićemo otvoreni za svaki dijalog, svaku vrstu saradnje i mi gledamo ka budućnosti, a ne ka prošlosti.

I imam samo jednu poruku za građane Srbije i građane srpske nacionalnosti u celom regionu – glavu gore, ni Srbija ni srpski narod nisu osuđeni ni za šta i na nama je da radimo još marljivije, da otvaramo fabrike i borimo se za našu decu i našu budućnost.

Živela Srbija!


Pismo zahvalnosti predsednika Vlade Češke Republike

02. jun 2021. godine

Predsednik Vlade Češke Republike Andrej Babiš uputio je pismo zahvalnosti predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću povodom donacije 100.620 vakcina, u kome se između ostalog kaže:

„Izuzetno cenim ovaj čin solidarnosti koji doživljavam kao još jedan dokaz tesnih veza i prijateljstva između naših zemalja i istovremeno kao doprinos Srbije globalnoj saradnji u borbi protiv pandemije“, i dodaje:

„Dozvolite mi i da posebno pohvalim brzu realizaciju vaše ponude i efikasnu komunikaciju između naših radnih timova koja je to omogućila. Uveren sam da će Vaša poseta Češkoj, kao i ovaj konkretan ishod Vaše posete, ponovo ojačati odlične odnose između naših zemalja i poslužiti kao podsticaj za dodatno produbljivanje naše međusobne saradnje u svim oblastima od zajedničkog interesa. S tim u vezi, dozvolite mi da ponovim kontinuiranu podršku Češke Republike evropskim integracijama Srbije“, navodi se u pismu predsednika Vlade Češke Republike predsedniku Vučiću.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: www.predsednik.rs


Brnabić ispratila avion sa donacijom vakcina za građane Češke

31. maj 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić ispratila je danas sa Aerodroma „Nikola Tesla“ avion sa donacijom od 100.000 vakcina „Fajzer“ upućenom građanima Republike Češke.

Zajedno sa premijerkom, avion je sa beogradskog aerodroma ispratio i ambasador Republike Češke u Srbiji Tomaš Kuhta.

Vlada Srbije je na sednici održanoj 20. maja odlučila da Srbija pokloni Češkoj 100.000 vakcina „Fajzer-Biontek“, kao znak solidarnosti sa građanima te zemlje u borbi protiv epidemije virusa korona.

Brnabić je istakla da je slanjem današnje donacije Vlada Srbije ispunila obećanje koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić dao češkom premijeru Andreju Babišu tokom nedavne zvanične posete toj zemlji.

Veliko nam je zadovoljstvo što možemo da pomognemo Češkoj. Ovo je samo još jedan gest solidarnosti i posvećenosti našem prijateljstvu i partnerstvu, poručila je premijerka.

Ona je poželela predsedniku Češke Milošu Zemanu, Vladi i građanima te zemlje da što pre pobede korona virus i da svi zajedno nastavimo normalan život i da se ekonomski razvijamo.

Brnabić je saopštila da je u Srbiji do sada prvom dozom vakcinisano 2.533.844 punoletnih građana, što je oko 47 odsto punoletne populacije, a revakcinisana je 2.055.471 osoba, što je 38 odsto ukupne populacije.

Cilj je, kako je dodala, da se do 21. juna makar jednom dozom vakciniše više od 50 odsto punoletne populacije.

Prema njenim rečima, cilj je da što pre imamo 56 odsto revakcinisane populacije, imajući u vidu iskustvo Izraela, gde je situacija bila bezbedna i mere su mogle da se popuste kada su dostigli taj procenat revakcinisanih.

To je prvi cilj koji smo postavili i što više bude građana vakcinisano, to bolje, poručila je Brnabić odgovarajući na pitanja novinara da li postoji neki konkretan cilj koji treba dostići da bi se relaksirale mere.

Ona je naglasila da bi volela da se svako ko može vakciniše, jer tako štitimo jedni druge.

To je za mene pitanje nacionalne bezbednosti i osnovne građanske dužnosti i odgovornosti, da se do 21. juna makar prvom dozom vakciniše više od 50 odsto punoletne populacije, ponovila je premijerka.

To je dosta ambiciozno i trudimo se da raznim festivalima kroz kampanju za mlade to postignemo do 21. juna, istakla je ona i dodala da će nastaviti da putuje i apeluje na ljude kako bi shvatili koliko je to važno.

Brnabić je napomenula da popuštanje mera u Srbiji zavisi i od situacije u regionu i Evropi, i navela da se očekuje priliv ljudi u našu zemlju, poslovno ili turistički.

Ne treba gubiti iz vida da virus može da se unese u svakom trenutku, kao ni to da dok nismo svi bezbedni, nije niko bezbedan, poručila je premijerka.

Ona je najavila da će Srbija donirati po 10.000 vakcina „Astra Zeneka“ Crnoj Gori, Kantonu Sarajevo i Republici Srpskoj i precizirala da je naša zemlja do sada regionu donirala ukupno 102.190 doza vakcina „Fajzer“, „Sputnjik V“ i „Astra Zeneka“.

Premijerka je istakla da Srbija gradi fabriku vakcina jer želi da njeni građani u budućnosti budu u potpunosti zaštićeni od Kovida-19 i sličnih virusa, kao i da može da pomogne i zemljama u regionu, Evropi i svetu.

To radimo zato što razmišljamo proaktivno. I od početka pandemije smo želeli da budemo 100 odsto sigurni da su naši građani, šta god da se desi, u potpunosti zaštićeni i obezbeđeni. Nadamo se da će ove vakcine značiti kraj pandemije korona virusa za Srbiju i njene građane, ali ne može biti kraj dok nisu svi bezbedni, ukazala je ona.

Prema njenim rečima, ukoliko je potrebno da dodatno pomognemo regionu, kao i bilo kome drugom, želimo da budemo u prilici da to i učinimo, jer dok nisu svi pobedili korona virus, nismo ni mi.

Takođe, kako je dodala, država želi da bude sigurna da će građani biti bezbedni ako se ispostavi da je potrebna treća doza, takozvana buster vakcina, ili ukoliko je potrebno da se nakon godinu ili dve ponovo vakcinišemo.

Tako smo razmišljali kada smo se borili za ove vakcine i zato smo jedna od najuspešnijih zemalja u Evropi i možemo da pomognemo i nekom drugom, rekla je ona.

Ako neće biti potrebna proizvodnja vakcina, to će nam ostati kao zaista dobra investicija, koja će se sve više bazirati na biotehnologiji i bioinformatici, na proizvodnji raznih lekova i vakcina za bilo šta što može da dođe u budućnosti, podvukla je predsednica Vlade.

To je nešto što će biti investicija za budućnost, ako ne za korona virus, onda za neku drugu borbu, zaključila je Brnabić.

Izvor: www.srbija.gov.rs

Foto: www.srbija.gov.rs


Ministarstvo spoljnih poslova
Dnevne vesti 
Saopštenja 
Foto galerija 


Narodna skupština

Predsednik Republike Srbije

Vlada Srbije

Ministarstvo spoljnih poslova