| |     latinica | english  
Насловна
Војни меморијали

Маузолеј у Јиндриховицама

Маузолеј у Јиндриховицама у коме је сахрањено 7100 Срба и 189 Руса страдалих у аустроугарским логорима током Првог светског рата налази се недалеко од Карлових Вари.  У Јиндриховицама је за време Првог светског рата био највећи концентрациони логор (Хајнрихсгрин) на територији Аустро-Угарске, кроз који је прошло око 40.000 заробљеника, највише Срба, али је било Руса, Италијана, Пољака, Литванаца и Румуна. Заробљеника је било из свих крајева Србије, највише из Шумадије и ваљевског краја. У овом логору је кратко време био заробљен и Димитрије Туцовић.
 
На месту на коме се налази маузолеј је за време Првог светског рата био изграђен резервоар за воду и део тог земљиштa, тадашњи чешки председник Масарик поклонио је краљу Александру Карађорђевићу, како би послужио као костурница у коjу су пренети посмртни остаци српских војника и цивила који су били сахрањени широм Чешке. Преуређење резервоара је извршено средином 1926. године.  Поред војника умрлих у Чешкој, пренети су и посмртни остаци српских војника из Холандије. Свечано откривање спомен-костурнице у Јиндриховицама је било 8. јула 1932. године, под патронатом чехословачког председника Томаша Масарика и краља Александра Карађорђевића.
 

Маузолеј у Оломоуцу

Маузолеј у Оломоуцу потиче из 1926. године и изграђен је по пројекту архитекте Хуберта Ауста, по развијеном неокласицистичком концепту, уз монументални прилаз ка капели испод које се налази костурница. У крипти маузолеја у Оломоуцу се налазе посмртни остаци 1187 војника, већином припадника некадашње аустро-угарске војске, који су пореклом са територије бивше Југославије (међу којима има и Срба).
 
Маузолеј је утврђен као непокретно културно добро Чешке Републике (у тадашњој Чехословачкој 1958. године), а просторно се налази у оквиру заштитне зоне споменика културе Стуб Светог Тројства (из прве половине 18. века) који је уписан у UNESCO листу Светске културне и природне баштине.

Костурнице у цркви Успења Пресвете Богородице на Олшанском гробљу у Прагу

На Олшанском гробљу у Прагу је након завршетка Првог светског рата било сахрањено 460 војника са простора некадашње Југославије (ратни заробљеници из Србије и аустро-угарски војници из осталих крајева Југославије),  да би након ескумације и преношења на друга места на гробљу  1930. године остало 268 војника. Према расположивим подацима, током 1938. године са Олшанског гробља у Јиндриховице је пренето 126 војника.
 
У цркви Успење Пресвете Богородице су током 1926. и 1927. године пренети посмртни остаци 132 српска (југословенска) војника који су били сахрањени на Олшанском гробљу у Прагу и гробљу у Винохрадима.
 
У крипти цркве су били сахрањени руски ратни заробљеници, као и значајнији Руси и чешки православци, између осталих, и први председник чехословачке владе Карл Крамар. Ту се налази и спомен плоча посвећена краљу Александру Карађорђевићу са комадом његове крваве кошуље коју је носио приликом атентата у Марсеју.

Споменик у Мартинковицама

У грaдићу Броумoву (Краловехрадецки регион) тoкoм Првoг свeтскoг рaтa нaлaзиo се лoгoр зa српскe рaтнe зaрoбљeникe и мањи број заробљеника из Русије, Румуније и Италије. Вojници кojи су тaмo умирaли збoг лoших услoвa, сaхрaњивaни су нa грoбљу кoje сe нaлaзилo oдмaх пoрeд логора, aли нa тeритoриjи сeлa Maртинкoвицe. На простору некадашњег војног гробља, где је било сахрањено 2.599 српских ратних заробљеника, као и одређен број затвореника других националности (пре свега Руса), данас се налази масивни споменик од камена, на чијем је постаменту, у виду зарубљене пирамиде, постављен орнаментисан крст. Посмртни остаци српских и руских војника су пренети у костурницу у Јиндриховице 1927. године.

Терезин

Терезин су Аустријанци подигли крајем 18. века и састоји се од мале и велике тврђаве. Током Првог светског рата Терезин је коришћен као затвор и логор за ратне заробљенике, а током Другог светског рата као гето и логор за Јевреје, међу којима је било и Јевреја из Србије. Меморијал Терезин данас чува сећања на догађаје који су се током дуге историје одиграли у тврђави.
 
У малој тврђави се налазио затвор у који су били затворени учесници атентата на аустро-угарског надвојводу Франца Фердинанда 28. јуна 1914. године у Сарајеву Гаврило Принцип, Трифко Грабеж и Недељко Чабриновић. Сва тројица су била затворена у ћелијама (самицама) без прозора и било каквог природног или вештачког светла. Принцип је био затворен у ћелији број 1, а Грабеж и Чабриновић у ћелијама 2 и 3. Сва тројица су умрла од туберкулозе током тамничења.

Верзија за штампу
Дијаспора
Обележавање Дана сећања на страдање и прогон Срба, 4. август 2016.године
Царинско поступање са хуманитарном помоћи
СЕРВИС ЗА БРЗЕ ОДГОВОРЕ
О дијаспори
Клубови и удружења
Медији
Српска православна црква
Пројекти за дијаспору
Војни меморијали